Dunav plavi teče, baš kao i tada,
pa i mesec sjaji, onim istim žarom,
kao one noći… baš, kao nekada…
kada sretoše… dva oka moja, tvoja oka dva.
Zvezdice na nebu, kazuju mi pute,
da ne lutam dušo, mirišuć tvoj trag,
koračam tijo, kao lopov da sam,
psi da me ne čuju, nit’ komšije tvoje,
da dođem do tebe, oh… premilo moje.
Tvoj otac i mati, spremili su zamke,
da ulove mene, kao ljutu zver,
al’ ne marim, mila… za olovo i kuršum,
što očev karabin, izbaciti zna,
ta od takve vatre, ja ne mogu mreti,
mrem ljubavi samo, za tvoja oka dva.
Šilton
16.02.2014.
10:30
...klasika..
