TUŽNA BAJKA O LJUBAVI
Prostorija nije bila velika a i svetla je nedostajalo. Opet ni za to nije marila.
Ostala je sasvim sama i nije znala šta da radi. Ceo njen svet se srušio jednog kobnog zimskog jutra. A sve je imala i činilo joj se da njenoj sreći nema kraja. Uputila je plačan pogled u pravcu mesta na kom je izgubila voljenog i sećanje je počelo da navire...
...Tog jutra su u selo došli neki neobrijani seljaci u nekakvim radnim i prljavim odelima. Pola njih je već bilo pijano a ovi trezni su iznosili rakiju sa domaćinom. Njihova cika je probudila nju i njega. Oboje su gledali usplahireno u dvojicu koji su im se približavali cerekajući se. Taman je jedan hteo da otvori vrata kad naidje seoski pop. Brzo su se odgegali nazad da ga pozdrave i da potegnu sa njim još po jednu.
Pogledala je u svog dragog koji je još uvek bio u šoku. Ustao je lagano i otišao u ćošak prostorije povijene glave. Krenula je za njim i pripila mu se uz telo. On je i dalje bio glavom okrenutom od nje. Koliko juče razmatrali su da li da imaju potomstvo a sada ih obuzela neka slutnja.
Odjednom vrata su tresnula i ona dvojica pijanih uleteše. Jedan ju je krvnički šutnuo i morala je da se oglasi od zadobijenog bola. Od straha je istrčala i nije odmah primetila da su njenog voljenog uhvatili i počeli da vuku. On se opirao koliko je mogao ali je dotrčao i treći. Načas je uspeo da se otrgne i da ujede jednog od njih ali su se okomili na njega i opet im postade rob. Pop se nalaktio na ulazu i pijano mrmljao "samo nek je veselo".
Bila je paralisana kada je videla da je jedan izvadio nešto bleštavo i njoj nepoznato a tako zlokobno. Onda je čula poslednji krik svog dragog kada su mu taj predmet stavili pod grlo. Pijani seljaci su se odmakli od njega i on se zateturao vapeći za vazduhom. Krv je liptala na sve strane i započela je pesma. Telo su odvukli u nepoznatom pravcu a nju su ponovo uterali u prostoriju.
Prošlo je dve nedelje od toga i počela je da oseća malaksalost jer nije htela da jede. A kako je i sirota mogla kada su joj oduzeli smisao života? Kada joj je ostala hladna i tamna prostorija bez igde ikoga da se noću pribije uz njega. A planirala je da imaju i potomstvo...
Kome je ona sirota mogla da objasni šta je to ljubav kad je za sve okolo bila najobičnija prasica?
Prostorija nije bila velika a i svetla je nedostajalo. Opet ni za to nije marila.
Ostala je sasvim sama i nije znala šta da radi. Ceo njen svet se srušio jednog kobnog zimskog jutra. A sve je imala i činilo joj se da njenoj sreći nema kraja. Uputila je plačan pogled u pravcu mesta na kom je izgubila voljenog i sećanje je počelo da navire...
...Tog jutra su u selo došli neki neobrijani seljaci u nekakvim radnim i prljavim odelima. Pola njih je već bilo pijano a ovi trezni su iznosili rakiju sa domaćinom. Njihova cika je probudila nju i njega. Oboje su gledali usplahireno u dvojicu koji su im se približavali cerekajući se. Taman je jedan hteo da otvori vrata kad naidje seoski pop. Brzo su se odgegali nazad da ga pozdrave i da potegnu sa njim još po jednu.
Pogledala je u svog dragog koji je još uvek bio u šoku. Ustao je lagano i otišao u ćošak prostorije povijene glave. Krenula je za njim i pripila mu se uz telo. On je i dalje bio glavom okrenutom od nje. Koliko juče razmatrali su da li da imaju potomstvo a sada ih obuzela neka slutnja.
Odjednom vrata su tresnula i ona dvojica pijanih uleteše. Jedan ju je krvnički šutnuo i morala je da se oglasi od zadobijenog bola. Od straha je istrčala i nije odmah primetila da su njenog voljenog uhvatili i počeli da vuku. On se opirao koliko je mogao ali je dotrčao i treći. Načas je uspeo da se otrgne i da ujede jednog od njih ali su se okomili na njega i opet im postade rob. Pop se nalaktio na ulazu i pijano mrmljao "samo nek je veselo".
Bila je paralisana kada je videla da je jedan izvadio nešto bleštavo i njoj nepoznato a tako zlokobno. Onda je čula poslednji krik svog dragog kada su mu taj predmet stavili pod grlo. Pijani seljaci su se odmakli od njega i on se zateturao vapeći za vazduhom. Krv je liptala na sve strane i započela je pesma. Telo su odvukli u nepoznatom pravcu a nju su ponovo uterali u prostoriju.
Prošlo je dve nedelje od toga i počela je da oseća malaksalost jer nije htela da jede. A kako je i sirota mogla kada su joj oduzeli smisao života? Kada joj je ostala hladna i tamna prostorija bez igde ikoga da se noću pribije uz njega. A planirala je da imaju i potomstvo...
Kome je ona sirota mogla da objasni šta je to ljubav kad je za sve okolo bila najobičnija prasica?
Pozdrav
