Britanski arheolog Howard Carter otkrio je Tutankamonov grob u Dolini kraljeva, a ovo otkriće našlo se na naslovnicama širom planete. Ono što je najviše impresioniralo arheologe, egiptologe i istoričare, ali i čitavu javnost, nije sama mumija faraona Tutankamona, već predmeti koji su sahranjeni sa njim.
Najupečatljiviji, a verovatno i najznačajniji predmet koji se našao u grobnici faraona, definitivno je Tutankamonova posmrtna maska, koju i sami možete videti prilikom izleta do Velikih piramida i posete Nacionalnog arheološkog muzeja u Kairu. Ovo svakako predstavlja jednu od najvećih atrakcija Egipta.
Tutankamonova maska je zlatna maska, teška je 24 kilograma i izrađena od čistog zlata. Njene dimenzije su: 54 cm visine, 39 cm širine i 49 cm dubine. Sem zlata, ima umetnut poludragi kamen lapis lazuli, kao i ostalo, raznovrsno poludrago kamenje. Pretpostavlja se da je lice predstavljeno na maski rađeno po ugledu na Tutankamonovo pravo lice, te predstavlja realnu, ali smatra se i idealizovanu, sliku lica dečaka-kralja.
Tutankamonova posmrtna maska na glavi ima izrađenu kraljevsku maramu (nemes), a i kobru koja simboliše moć egipatskog kralja. Uši faraona su probodene i imaju minđuše. Takođe, Tutankamonova maska ima lažnu ceremonijalnu bradu, koja je napravljena od obojenog stakla i dragog kamenja. Oči su izrađene od kvarca, bademaste su boje, a dodatno ih ističe i umetnut poludragi kamen lapis lazuli.
Tutankamonova maska sa sobom nosi veliku dozu mistike i intrige, a sem nje, u grobnici Tutankamona pronađeni su i drugi vredni predmeti koji su sa njim u grobu ostavljeni kako bi uživao u izobilju i bogatstvu u pogrebnom životu: koža i krzno leoparda, nekoliko kočija, par desetina tegli vina, kao i lukovi i strele. Carter, koji je otkrio grob, proveo je skoro deceniju razvrstavajući 5.398 predmeta iz Tutankamonove grobnice.
Britanski egiptolog Nikolas Rivs došao je do zaključka da je prelepa posmrtna zlatna maska faraona Tutankamona zapravo bila namenjena verovatno najpoznatijoj prelepoj drevnoj egipatskog kraljici, danas poznatoj pod imenom Nefertiti.
Otkriće do koga je došao tokom svojih istraživanja baca novo svetlo na neke od najznačajnijih istorijskih događaja u starom Egiptu - versku revoluciju i kontrarevoluciju koje su pre oko 3.350 potresale egipatsko društvo.
Ova epizoda je od širokog istorijskog značaja zbog toga što je verovatno reč o prvom pokušaju na svetu da se uspostavi monoteizam. Doduše, propao je posle svega nekoliko godina, ali možda nije beznačajno što se jevrejski egipatski prorok Mojsije i Egzodus vezuju za približno isti period.
Nefertiti (“Lepa žena je stigla”), koja je, kako otkriva dr Rivs, bila originalna vlasnica Tutankamonove posmrtne maske, bila je supruga vođe monoteističke revolucije, egipatskog faraona Ehnatona (“Inkarnacija Sunčevog diska”).
Međutim, ona je najverovatnije učestvovala u kreiranju drevne verske reformacije kratkog veka, koja je nametnula kult božanstva Atona (Sunčev disk), koji je simbolizovao suštinu, energiju i moć Boga Sunca.
Dr Rivs je zaključio da je bogata Tutankamonova posmrtna maska bila napravljena za njegu majku (ili, možda, maćehu)? Pošto je podrobno analizirao tekst na artefaktu, ispisan hijeroglifima, ustanovio je da su imena kralja Tutankamona ispisana preko ranijih ličnih imena, koja odgovaraju potpunom zvaničnom nazivu koji je Nefertiti koristila kada je postala kofaraon Egipta - Anheperure Merit Neferheperure Neferneferuaten (“Otelotvorenje Boga Sunca, Ehnatova draga, Lepotica nad Lepoticama Sunčevog diska”).
Zanimljivo je da korišćena zlatna maska upotpunjuje rasprostranjeno shvatanje prema kome je većina vrednijih blaga u Tutankamonovoj grobnici (uključujući njegov “srednji” kovčeg, minijaturne zlatne kovčege za njegove unutrašnje organe, ornament na grudima, zlatne trake koje su krasile Tutankamonovo mumificirano telo i pozlaćenu statuetu) prvobitno bila napravljena za druge kraljevske ličnosti u starom Egiptu.
Zahvaljujući istraživanju dr Rivsa, Tutankamonova zlatna posmrtna maska postala je deo jedne od najvećih nerešenih misterija Egipta: gde je sahranjena kraljica Nefertiti?
Naime, iako se za njenom grobnicom tragalo više od jednog veka, ona nije pronađena.
Zašto je Nefertiti “ukradena” maska i kada i zašto je data njenom sinu Tutankamonu?
Odgovor se verovatno krije u složenoj političkoj situaciji nastaloj posle propasti monoteističkog eksperimenta.
Deset godina nakon što su Ehnaton i Nefertiti podigli svoju versku revoluciju, Egipat je, pokazuju određene indicije, pogodila teška epidemija. Da bi obezbedio opstanak monoteističke religije, a možda i u strahu od smrti, Ehnaton je odlučio da svoju kraljicu Nefertiti imenuje za suvladarku. Uradio je to u poslednjem trenutku, jer je posle nekoliko meseci zaista umro. Njegov osmogodišnji sin Tutankamon postao je faraon, a Nefertiti je nastavila da vlada zajedno s njim.
Tri godine Nefertiti je pokušavala da nađe modus koji bi povezao stari politeistički sistem i novu monoteističku religiju, a onda je i ona umrla. Nefertiti se opširno pripremala sa sopstvenu smrt i očekivala je da će biti sahranjena kao egipatski faraon sa svim počastima (uključujući i njenu faraonsku zlatnu posmrtnu masku).
Posle njene smrti, međutim, dvojica verski tradicionalno orijentisanih generala preuzeli su vlast, a njenog sina Tutankamona su koristili kao marionetskog faraona. Oni su verovatno odlučili da napuste politiku verskog kompromisa koju je vodila Nefertiti i vratili tradicionalni politeizam.
Rivsovo otkriće da je Tutankamonova maska prvobitno napravljena za Nefertiti predstavlja moćan novi dokaz koji navodi na zaključak da je posle smrti namerno politički degradirana.
“Otkriće govori u prilog stanovištu da joj je posle smrti oduzet status faraona i da je sahranjena kao kraljica”, smatra dr Ejdan Dodsan, istoričar sa Univerziteta u Bristolu.
Novo otkriće navodi na zaključak da njena maska nije korišćena prilikom njene sahrane i u njenoj grobnici, već da je sklonjena i “recilirana” za Tutankamona.
https://www.blic.rs
