Stojkov Menidjer
Stara legenda
- Poruka
- 81.500
Већа потражња већ довела до раста цена, а може да се очекује и несташица. Увозници се окрећу према добављачима из Аргентине
Турска је због раста тражње и подмиривања сопственог тржишта забранила извоз лимуна до августа и ова ограничења могла би да доведу до несташице овог воћа на тржишту Србије и других земаља, изјавио је Расим Љајић, министар трговине. Он је рекао да залиха за сада има довољно, али да би могло да се догоди и несташица овог јужног воћа. „Лимун јесте скупљи, али га за сада има, рекао је Љајић за „Политику” и додао да су увозници најавили да ће се преорјентисати на добављаче из Аргентине одакле би од априла до јуна могле да стижу испоруке у Србију.
Широм света јужно воће, посебно поморанџе и лимун тренутно су међу најтраженијим производима, што је довело и до значајног раста цена. На то указује и драстично поскупљење појединих сокова од цитруса. Од избијања пандемије, сок од поморанџе на светском тржишту достиже рекорну цену у последњих пет година, а то би очигледно могло да се догоди и са лимуном. Према последњем извештају Система тржишних информација пољопривреде Србије(Стипс),са Кванаташке пијаце у Београду, његова минимална забележена цена била је 205 динара, а максимална 230 динара по килограму. Понуда је оцењена као просечна и забележен је раст цена.
Последњих година до скока цена овог воћа долазило је нешто касније. Углавном, средином маја а неколико сезона било је и проблема и са квалитетом, јер је на наше тржиште, такође због несташица услед изражених климатских промена, често стизао и лимун лошијег квалитета.
У свету се годишње произведе око 20 милиона тона овог воћа, а највећи произвођачи су Бразил и Кина. Лимун се користи за различите наменe и његова потрошња је велика. У Србију се претежно увози из Турске, Аргентине и Израела. Михајло Николић, професор са Пољопривредног факултета у Београду рекао је за наш лист да је род лимина ове године био добар, чак изнад просека, што се видело и по ценама на тржишту. Све се променило због транспорта и извоза и нереално је очекивати да док су границе затворене јужно воће пролази брже, мимо процедура.
– Оно што се зна јесте да је род свих цитруса ове године био добар, па тако и лимуна. Сада је већа потражња, јер је то воће природан извор витамина. Наравно, ми сада можемо да се окренемо нашим производима из Србије, рецимо малини, купини, вишњи, јер тог воћа има на лагеру. На тај начин промовишемо и домаћу производњу – рекао је професор Николић.
http://www.politika.rs/scc/clanak/451363/Turska-zabranila-izvoz-limuna-do-avgusta
Tako radi odgovorna država sa svojom proizvodnjom kojoj ne trebaju demokratski lobiji
Prvo da namire sebe a za druge ako pretekne...
Турска је због раста тражње и подмиривања сопственог тржишта забранила извоз лимуна до августа и ова ограничења могла би да доведу до несташице овог воћа на тржишту Србије и других земаља, изјавио је Расим Љајић, министар трговине. Он је рекао да залиха за сада има довољно, али да би могло да се догоди и несташица овог јужног воћа. „Лимун јесте скупљи, али га за сада има, рекао је Љајић за „Политику” и додао да су увозници најавили да ће се преорјентисати на добављаче из Аргентине одакле би од априла до јуна могле да стижу испоруке у Србију.
Широм света јужно воће, посебно поморанџе и лимун тренутно су међу најтраженијим производима, што је довело и до значајног раста цена. На то указује и драстично поскупљење појединих сокова од цитруса. Од избијања пандемије, сок од поморанџе на светском тржишту достиже рекорну цену у последњих пет година, а то би очигледно могло да се догоди и са лимуном. Према последњем извештају Система тржишних информација пољопривреде Србије(Стипс),са Кванаташке пијаце у Београду, његова минимална забележена цена била је 205 динара, а максимална 230 динара по килограму. Понуда је оцењена као просечна и забележен је раст цена.
Последњих година до скока цена овог воћа долазило је нешто касније. Углавном, средином маја а неколико сезона било је и проблема и са квалитетом, јер је на наше тржиште, такође због несташица услед изражених климатских промена, често стизао и лимун лошијег квалитета.
У свету се годишње произведе око 20 милиона тона овог воћа, а највећи произвођачи су Бразил и Кина. Лимун се користи за различите наменe и његова потрошња је велика. У Србију се претежно увози из Турске, Аргентине и Израела. Михајло Николић, професор са Пољопривредног факултета у Београду рекао је за наш лист да је род лимина ове године био добар, чак изнад просека, што се видело и по ценама на тржишту. Све се променило због транспорта и извоза и нереално је очекивати да док су границе затворене јужно воће пролази брже, мимо процедура.
– Оно што се зна јесте да је род свих цитруса ове године био добар, па тако и лимуна. Сада је већа потражња, јер је то воће природан извор витамина. Наравно, ми сада можемо да се окренемо нашим производима из Србије, рецимо малини, купини, вишњи, јер тог воћа има на лагеру. На тај начин промовишемо и домаћу производњу – рекао је професор Николић.
http://www.politika.rs/scc/clanak/451363/Turska-zabranila-izvoz-limuna-do-avgusta
Tako radi odgovorna država sa svojom proizvodnjom kojoj ne trebaju demokratski lobiji
Prvo da namire sebe a za druge ako pretekne...
