Добродошли у моје мисли. Извините што је мало неред и изујте ципеле. Ако су вам чарапе подеране нема везе, једино ако вам ноге смрде, жао ми је. Вратите се кад их оперете. Хвала на разумијевању. Ви што сте остали, водим вас све у разгледање. Дакле полазимо. Одмах десно, у првом ходнику су моја сјећања. На лијевој полици лијепа, на десној ружна. Лијева полица је баш пуна, морам неку већу да набавим. На десној има само неколико кутија. Ја знам шта је у њима, вама нећу рећи, иако мислим да можете да претпоставите. Видите онај црни, велики кофер на крају ходника? Да се не завлачимо скроз тамо, рећи ћу вам. На коферу пише „Љето 2013". Тај кофер уопште не могу да отворим, нити знам шта је у њему. Ето. Хоћемо даље? Е, идемо у ходник преко пута. Тамо су снови које сањам. Ту је општи хаос, то не допушта да поспремим. Е, да. Видите лава? Тог лава сам убила тако што сам га гађала кокосом са палме, а онда га набола на ражањ. Оке. У другом ходнику десно је моја садашњост. Ту је исто хаос, а ја се опет некако сналазим. Као што видите, све је потрпано у кутије и само по величини кутије знам шта је у њој. У оне двије највеће су факултет и физикална терапија, у оних пет најмањих је пет започетих књига, а у оним средњим је разно. То за књиге, ни сама не знам. Немам идеју кад ћу бар једну да завршим. Стварно. Е сад. У ходнику преко пута је знање. Ту је све сложено у ормаре и ту стварно нема шта да се гледа. Језици, музика, општа култура...У следећем ходнику су људи које волим. Њих има подоста. Мало им је тијесно, али преселићу их у неки други ходник. И коначно, у последњем ходнику су снови о будућности. Опростите, али то је само моје, то нећу да вам покажем. Да бисте изашли из мојих мисли, само идите право. Ципеле су вам испред врата. Надам се да вам је путовање било угодно. Довиђења.