Šta je turizmologija?
2. маја 2013.
Milan Stojković
Shvatio sam da mnogi ne znaju ili ne shvataju šta je, u stvari, turizmologija, šta izučava, čime se bave turizmolozi ili čime bi trebali da se bave, i sl.
Da stvar bude gora, ovo sam najčešće uočavao kod bivših i sadašnjih studenata turizmologije, kao i svršenih turizmologa. Puno je i univerzitetskih profesora, koji predaju neke turističke predmete, a nisu izuzetak.
Zbog svega navedenog sam davno imao želju da napišem ovaj tekst…
Ako krenemo od samog pojma „turizmologija“ lako se uočava da se tu nalazi onaj čuveni latinski deo reči – logos, odnosno nauka, proučavanje, izučavanje.
Međutim, turizmologija nije nauka, turizmologija je naučna disciplina!
Zašto turizmologija nije nauka?
Svaka nauka mora imati svoj predmet, svoj metod i svoja naučna sredstva. Zato samo naučne discipline koje imaju sopstvene i jedinstvene za njih predmete proučavanja, svoje metode koje su razvijene da bi se taj predmet što bolje izučavao i sredstva kojima se te metode ostvaruju, mogu „napredovati“ i dobiti status nauke.
Ovo verovatno svi znaju, ali da pomenem… Najstarija nauka je filozofija (koja je izuzetno povezana sa turizmologijom i lično sam 100% siguran da onaj ko nije sklon filozofiji ne može biti ni dobar turizmolog). Iz filozofije su proistekle svima poznate nauke: matematika, fizika, hemija, biologija, istorija, geografija (koja doduše ima određenih problema sa određivanjem svojih predmeta i metoda proučavanja), medicina i ostale.
Sve pomenute nauke imaju izuzetno veliku povezanost sa turizmologijom. Kakve veze imaju matematika i turizmologija pitate se? Veza je i previše, i morate krenuti sa pomenutim filozofskim razmišljanjima da biste došli do odgovora
.
Da se vratim, turizmologija nije nauka, već naučna disciplina, jer ne poseduje isključivo samo svoj predmet izučavanja, kao ni isključivo svoje metode proučavanja niti samo svoja naučna sredstva.
Mnogi će reći: kako to turizmologija nema svoj predmet izučavanja, pa njen predmet izučavanja je turizam. To je tačno. Predmet izučavanja turizmologije je turizam. Međutim, šta je zapravo turizam?
Najprihvaćenija definicija turizma glasi:
Turizam je skup odnosa i pojava koji proizilaze iz putovanja i boravka posetilaca nekog mesta ako se tim boravkom ne zasniva stalno prebivalište i ako sa takvim boravkom nije povezana nikakva njihova privredna delatnost.
Pokušaću na prostim primerima, ukratko, da objasnim multidimenzionalnost i kompleksnost turizma kao savremenog fenomena, a samim tim i turizmologije kao naučne discipline koja ga izučava, i kako se ona prožima sa drugim naukama i delatnostima:
Turistički može biti atraktivan neki vulkan (geologija, geografija), retka biljna vrsta (biologija), istorijski spomenik (istorija, kultura), brane i mostovi (industrija, građevina),… Da bi se na pravilan način mogao iskoristiti lekoviti potencijal termalnih izvora moraju se poznavati svojstva tih voda (fizika, hemija), kao i njihovo delovanje na ljudski organizam (medicina)…
Da bismo znali da li je neka planina povoljna za zimski skijaški centar, moramo, između ostalog, pratiti dugogodišnju statistiku (statistika, matematika) klimatskih elemenata kako bismo utvrdili da li ima dovoljno snega u toku godine, kakve su temperature, oblačnost, vetrovi magla,… (klimatologija, meteorologija). Da bismo bili sigurni da na nekoj reci možemo organizovati rafting, moramo poznavati njen godišnji režim, vodni bilans, brzinu toka, tip korita,… (hidrologija), kao i to da prirodna sredina bude čista i očuvana (ekologija).
Turistički radnici danas moraju dobro poznavati tipove gostiju, i ne mogu sa svakim gostom postupati isto, već prema njihovim ličnostima (psihologija), uvažavajući i njihovu nacionalnost, veroispovest, kulturu (sociologija, religija).
Turisti sa sobom nose određena novčana sredstva koja troše tokom svog putovanja, a turističke destinacije mogu pravilnom alokacijom ponude uticati na potrošnju i tokove tog novca (ekonomija). Taj novac odlazi u sektore saobraćaja, trgovine, zanatstva, zdravstva, poljoprivrede,…
Ovo su samo neki banalni primeri, stvarna povezanost turizma sa svim ostalim naukama i privrednim delatnostima je mnogo šira i kompleksnija. Upravo zato ne možemo turizam posmatrati izolovano od ostalih nauka i naučnih disciplina.
Turizmologija, u stvari, se ne može nazvati naukom, ne zato što nema svoj predmet izučavanja koji nije dovoljno opširan i značajan, već zato što je suviše kompleksan, i predstavlja predmete još nekoliko desetina nauka i naučnih disciplina.
Metodi koje turizmologija koristi su istovremeno i metodi matematike, geografije, istorije, medicine, meteorologije, ekonomije, informatike, psihologije,…
Iako nije nauka, turizmologija je disciplina koja najsveobuhvatnije sagledava turizam. Ekonomisti turizam posmatraju na jedan, biolozi na drugi, a psiholozi na treći način, međutim niko od pomenutih to ne čini u potpunosti i na pravi način. Turizmolozi bi morali da imaju najšira znanja i najširu sliku pred sobom. Koliko je ovo u praksi istinito, to je već pitanje za neke druge teme…
Ono što naročito želim da naglasim:
Turizmologija (a ni turizam) nisu samo hoteli i turističke agencije!
To nije čak ni 10% onoga čime se turizmologija bavi, a mnogi su u toj zabludi.
Dakle, turizmologija je trenutno najkompleksnija naučna disciplina. Turizam je specifičan i po tome što je jedna od retkih delatnosti u kojoj nauka i teorija zaostaju za praksom. Ljudi su prvo počeli da putuju iz zadovoljstva, trošeći svoja slobodna novčana sredstva i upotpunjujući svoje slobodno vreme, da bi se tek nekih 50-ak godina kasnije pojavile prve naučne formulacije turizma i svega što prati ovaj fenomen. U turistički razvijenim zemljama, turizmologija ima ogroman značaj, kako bi se što više smanjila ta razlika i kako bi teorija sustigla, a na kraju i prestigla praksu. Mi smo i dalje svetlosnu godinu daleko, nažalost.
Problem je što svi potenciraju praksu kao značajnu, sa čime se slažem, ali teorija se ne sme zanemarivati. Jer, ako ne znate kako se pravilno pravi most u teoriji i na papiru, zamislite kako ćete ga napraviti u praksi, i koliko će takav most izdržati opterećenja, zemljotrese i ostalo? Međutim, baviti se teorijom je naporno, i uglavnom se beži od toga. Zato je kod nas trenutno jako malo pravih i dobrih turizmologa, a njih, u ovom momentu, u razvoju domaćeg turizma ne pita niko ništa, jer se i dalje turizam i turizmologija poistovećuju samo sa agencijama, hotelima i restoranima.
Čime se turizmolozi bave?
Mnogi mislie da su to putovanja. Turizmolog putuje, provodi se, uživa, i neko ga za to jako dobro plaća. Greška! Oni koji putuju su turistički vodiči i za to vam ne treba fakultet, dovaljan je kurs za vodiče, a što se plaćanja tiče nije baš kao što se zamišlja…
Turizmolozi mogu raditi u hotelima i turističkim agencijama, i to je, u stvari, radno mesto 95% turizmologa na domaćem turističkom tržištu. Ipak, ja mislim da ti hoteli i agencije nisu mesta gde turizmolog može pokazati svoj potencijal. Po meni, najadekvatnije mesto za turizmologa je turistička organizacija ili destinacijska menadžment organizacija. O svemu ovome ću pisati u posebnom tekstu…
izvor: turizamiputovanja
