Ниједан језик на свету није потпуно свој - сваки има позајмљених речи из других језика, туђица.
Уврежено је мишљење да стране речи улазе у неки језик услед додира и мешања два или више народа. Тако се обично и сматра да је турска војска и администрација највише ширила турцизме у нашем језику.
Многе речи из турског језика су се толико одомаћиле у српском језику да их доживљавамо као сопствене речи: аждаја, боја, бубрег, јастук, јоргован, маказе, папуча, ракија, сандала, сирће, чарапа, чекић итд. Ако мало размислимо, доћи ћемо до закључка да већина ових речи нема уопште замену у нашем језику. Коју бисмо реч, рецимо, употребили уместо речи чарапа? Можда сокна? Али опет бисмо користили туђицу, будући да је сокна реч немачког порекла. А шта ако би одговор гласио назувак или наглавак? Речи су домаћег порекла, али, нажалост, заборављене, непознате, нарочито млађем нараштају.
Ако се и забринемо због тога што је српски језик претрпан турцизмима, за утеху нам остаје, можда, чињеница да је такав случај често и са језицима других балканских народа.
Уврежено је мишљење да стране речи улазе у неки језик услед додира и мешања два или више народа. Тако се обично и сматра да је турска војска и администрација највише ширила турцизме у нашем језику.
Многе речи из турског језика су се толико одомаћиле у српском језику да их доживљавамо као сопствене речи: аждаја, боја, бубрег, јастук, јоргован, маказе, папуча, ракија, сандала, сирће, чарапа, чекић итд. Ако мало размислимо, доћи ћемо до закључка да већина ових речи нема уопште замену у нашем језику. Коју бисмо реч, рецимо, употребили уместо речи чарапа? Можда сокна? Али опет бисмо користили туђицу, будући да је сокна реч немачког порекла. А шта ако би одговор гласио назувак или наглавак? Речи су домаћег порекла, али, нажалост, заборављене, непознате, нарочито млађем нараштају.
Ако се и забринемо због тога што је српски језик претрпан турцизмима, за утеху нам остаје, можда, чињеница да је такав случај често и са језицима других балканских народа.