Tuga

Najgore je sto to ''bez razloga'' nije tako lako uocljivo za osobu koja se tako oseca.
Zato i kazem-razmisljajmo logicki, ispitujmo sebe.
Postavi sebi pitanje-Zasto se ovako osecam?
Pisi razloge. Vidi koliko razloga je resivo, koliko razloga je nerealno, koliko razloga spada u ''bez razloga''.
Organizujmo se, do vraga! :evil:
 
Uvek se vracam jednom predavanju svoje razredne iz srednje skole... ne znam za koju znamenitu licnost je bilo vezano, ali se doslovno covek selio dok se nije nasao.
Teoretski je bilo da dok god osoba zivi u okolini u kojoj je cudovisna, neshvacena, neprihvacena, ona nece biti srecna.
O tome cesto razmisljam i pitam se koliko je primenljivo u ovo nase vreme.
Pitam se koliko smo u dusi nomadi, koliko smo avanturisti, koliko smo na sve ili nista... Da li su uspeli da nas duh pripitome pa vise ne mozemo da prevagnemo?
Ne moramo da menjamo gradove vise, ali mozemo da menjamo navike, mozemo da odlucimo svaki dan nesto, probamo, vidimo...
Moramo da se trazimo.
Samo nemoj da se trazimo u 4 zida i pregledajuci sta je moglo biti a nije.
Budimo realni!
 
Ja se trudim da svakog dana budem makar malo srećna. Nekih dana je to satima, nekih traje tek minut... Kad ne osetim ni mrvu sreće u sebi, znam da je vreme da uradim nešto, pa ili se presaberem i podsetim da imam mir, skladan odnos sa najužom porodicom, imam gde da naslonim glavu kad se umorim od svega, imam male ručice da me zagrle i šapnu da me vole, imam koga da zovem kad mi treba ruka da me povuče.... Ili stvorim nešto, privezak, minđuše, komad garderobe, kolač... Čudno je to, ali i kad potonem, kad sam tužna, opet isplivam jer život je more i idem dalje. Toliko stvari mi fali, ali radujem se jer su mahom materjalne. One neopipljive uglavnom imam i smatram sebe srećnom osobom. Nije oduvek bilo tako, valjda zato ovoliko cenim svoj mir. Uostalom, dan za dan, tako se živi, jer biće svega, samo jednom neće biti nas. I to je ok...
 
Pčelica Tanja:
Uhvati li Vas ponekad osećaj da ste prazni,neispunjeni?!
I pored porodice,posla,često uhvatim sebe kako sam na neki način usamljena,tužna,sama.
Kliknite za proširenje...
Имам мрачне тренутке када потонем. Али сам још увек способна да саму себе ухватим за рамена и протресем. Имам ту срећу у несрећи да имам маму за пример која је склона самосажаљевњу па на неком блиском видим колико је то бесмислено, јадно, а и зa околину напорно.
Уосталом и јесмо сами, и када нисмо. И што пре то прихватимо питкији смо за друштво а у миру са собом.
 
pa tuga i neispunjenost su dve sasvim razlicite stavri
tugu osecam, tj osecala sam samo kad su bili neki emotivni lomovi, uglavnom vezani za muskarce,,i to bratateee umem da patim ko patika:))
odavno ne osecam tu vrstu tuge ni zbog koga, valjda sma otupela.
a neispunjenost retko, cesce neku bezvoljnost umor ...
onda dam sebi vremena da se odmorim
u sustini, kad sam bila u nekim velikim sranjima, pomagalo mi je mnogo hodanja pored reka..da ta tuga izadje u zemlju svakim korakom po malo. i smirelice, da:)nije to losa stvar.
 
Poslednja izmena:
Mali čičak:
Ne.
Razni osecaji su me hvatali, ranije, sa svim sam se borila, kako sam znala i umela.
Prazna, neispunjena, usamljena nisam.
Tuzna budem, barem jednom mesecno, tuzna ili besna. Cesce besna (na radost mojih ukucana)
A da sam sama sam prihvatila. Sam si u svemu, kroz sve, na kraju ostajes sam, i jedino sam sebi mozes da pomognes. Jedino!

Lepo ti je neko napisao, povremeno ako osecas ovo nije strasno, mozda je pms, mesec itd... ali ako se osecas tako stalno i ne prolazi, potrazi pomoc.


Normalno je da si tuzna :zag:
Ne cesto, nego svaki put kad te procitam pomislim kako li si.

A premor i to sto ti je tesko je od nacina zivota i posla. Ja se tebi divim iskreno

E to je tako svima!
Veruj mi!

Svi uvek misle da je samo njima tesko a da drugi nemaju probleme. Ako ti je dete prehladjeno mislis da si samo ti panicar. Ako ti je tesko na poslu mislis kako je samo tebi tesko a svi drugi nasmejani uzivaju na poslu. Ako si tuzan bez veze mislis da su svi drugi srecni.
Previse ocekujes od sebe.

Dozvoli sebi da se osecas kako zelis.
Ako sam besna, besnim
Ako sam tuzna, tugujem
Ako mi se svadja, svadjam se
Ako mi se nesto ne svidja, necu
Ako nesto hocu, kazem hocu to i to
Ako sam srecna, uzivam
Ako mi se smeje, smejem se

Ne osudjuj sebe, vec sebi ugadjaj
Mislim da je zadatak svakog zivog bica da bude srecno
Kliknite za proširenje...

Hvala Čičkava od srca :vzagrljaj:
 
Pčelica Tanja:
Uhvati li Vas ponekad osećaj da ste prazni,neispunjeni?!
I pored porodice,posla,često uhvatim sebe kako sam na neki način usamljena,tužna,sama.
Kliknite za proširenje...
ne faća me taj osećaj, možda zato što još uvek izbegavam oplodnju, nisam u pubertetu, nisam u klimaksu, nemam muža, radim posao koji volim..ako me uhvati-jedva čekam,debelo ću da platim nekome da sluša moje tripove i sranja ((:
 
Da.Nailazi u talasima ,teško se podnosi.Ponekad se čini da joj nema uzroka.Ali razlog uvek postoji,zakopan .Odaziva se na sećanje,možda san,dovoljna je reč ,ma dovoljna je i neka melodija.A kad krene nosi sve pred sobom.
 
Pčelica Tanja:
Uhvati li Vas ponekad osećaj da ste prazni,neispunjeni?!
I pored porodice,posla,često uhvatim sebe kako sam na neki način usamljena,tužna,sama.
Kliknite za proširenje...
Jako jako vodi računa da ti se to ne dešava.Trenutno beži od tog osećaja.Ako treba bukvalno ustani idi negde.Bilo gde.Napolje.U drugu sobu.Pričaj sa nekim.Pusti muziku.Beži od toga.Trenutno.
Tako to počinje.
Užas.
Beži od toga kao od smrti.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top