Још једно испрано кишом
Априлско вече
Мирише на тугу
Из себе се искрадам кришом
Срце дамара на длану
Од некуд крик тупим болом
Длан ми одсече
И срца откуцаје видех у блату
Тик покрај моје коже
Светло плаве боје неона
Ох господе Боже
Да ли је ова априлска ноћ
Заправо она.
Још једно кишом испрано
Вече београдског априла
Мила
Ако ме мислима својим
У граду твоме чујеш
Знај да ни једна попут тебе
Никада није била
И то што си отишла баш сада
Док се у облацима ваљам
Изнад Београда
Последњи поклон је дарован мени
Да сузу ми не види нико
Из ока како пада.
Априлско вече
Мирише на тугу
Из себе се искрадам кришом
Срце дамара на длану
Од некуд крик тупим болом
Длан ми одсече
И срца откуцаје видех у блату
Тик покрај моје коже
Светло плаве боје неона
Ох господе Боже
Да ли је ова априлска ноћ
Заправо она.
Још једно кишом испрано
Вече београдског априла
Мила
Ако ме мислима својим
У граду твоме чујеш
Знај да ни једна попут тебе
Никада није била
И то што си отишла баш сада
Док се у облацима ваљам
Изнад Београда
Последњи поклон је дарован мени
Да сузу ми не види нико
Из ока како пада.
