Tuga...

Pusta tuga......
Scepala me... celicnom rukom za grlo......i nije pustala...osim kada bi vrata otvorila praznini.... do u beskraj......
Nije vise bilo ni tmurno... jer nisam nista ni videla....dok ona ne dodje.
Menjale su se... na smenu.
Disem.... i osmeh imam......
Osmeh....neiskren.....onaj koji krije vuka... u jagnjecoj kozi....
Sama sebi najveci neprijatelj....
Necu ti pricati o depresiji.... jer takvih prica i previse ima..... ni o tome kako je to... nemati snage ustati ujutru... sta znaci mrzeti te da se cak i pomeris.... nemati snage ni za obavljanje onog osnovnog...umivanje, pranje zuba, cesljanje.....
Necu ti o tome pricati.... i nadam se da nikada neces saznati.
O, znam ja....da trebam..... i sta trebam.... i sama bih drugome rekla...isto to... ali, sebe je ponekad tako tesko poslusati.
Pokusala sam.... nije da nisam.....
Otisla sam na more.... pod sunce......da neki maleni zrak i moje hladno srce ugreje..... dzabe.... i nebo se natmurilo... kao da se zaverilo..... da ne da.
Cutala sam... proci ce..... od sebe... od svih...
Nije jos.
A kada ce, ne zna se.
A onda....

 

[Emin@]

Znam taj osecaj veoma dobro