Tuga

C

coka1986

Zainteresovan član
Poruka
122
Potrebna mi je pomoć jer ne znam sta mi se desava i sta da radim povodom toga.Ovako pre 3 godine baka mi je umrla ona je umrla preko noci u svom stanu a ja sam saznala tek ujutru.Nista nisam osecala kao da me je telo pripremilo na to.Otisla sam u njen stan da pokusam nekako da utesim dedu posle dva dana normalno dosla je sahrana i otisla sam tamo u vreme dok je svestenik ocitavo molitvu deda je trazio da se otvori sanduk jer je hteo da se oprosti od bake jer nije imao priliku da to uradi u njenom stanu bio je u soku a mrtvoroznici su je odveli brzo.Kad sam videla da je njeno lice modro odmah sam izletela iz kapele i onako se bas rasplakala.Preselila sam se kod dede da bi bila od neke pomoci.Deda je bio jako ogorcen ove 2 godine nekad smo se stalno svađali nekad me je vređo a moj brat ja i majka smo bile jako iscrpljene jer on je bio invalid nekad nije mogao da hoda nekad sam trcala da mu pomognem jer mu se desavalo da padne stalno je trazio preko noci da ga vodimo u wc.Stalno se pito kad ce umreti da bi nas se otreso.I naravno želja mu se oslišnula.Umro je u januaru. Osecam se sada fizicki normalno ali psihicki bukvalno ne osecam nista.I osecam da nista nije ostalo od onoga sto sam prema njima osecala od svoje 5 godine .Bila sam jako bliska sa njima.Posto je deda bio grub prema meni to me jako povredilo nista nije ostalo od ljubavi prema njemu sto sam sacuvala.Htela bih da znam kako da resim jer bih htela da opet budem srecna a ne ovako prazna.Molim vas pomozi te mi
 
Имам и ја деду индијанца који је био нормалан док баба није умрла, сада само заебава и прави ср*ња, немој да те чуди што према човеку који те вређао и малтретирао не осећаш ништа ма шта ти он био, фурај даље то није ништа чудно, матор човек одлепио.
 
coka1986:
Potrebna mi je pomoć jer ne znam sta mi se desava i sta da radim povodom toga.Ovako pre 3 godine baka mi je umrla ona je umrla preko noci u svom stanu a ja sam saznala tek ujutru.Nista nisam osecala kao da me je telo pripremilo na to.Otisla sam u njen stan da pokusam nekako da utesim dedu posle dva dana normalno dosla je sahrana i otisla sam tamo u vreme dok je svestenik ocitavo molitvu deda je trazio da se otvori sanduk jer je hteo da se oprosti od bake jer nije imao priliku da to uradi u njenom stanu bio je u soku a mrtvoroznici su je odveli brzo.Kad sam videla da je njeno lice modro odmah sam izletela iz kapele i onako se bas rasplakala.Preselila sam se kod dede da bi bila od neke pomoci.Deda je bio jako ogorcen ove 2 godine nekad smo se stalno svađali nekad me je vređo a moj brat ja i majka smo bile jako iscrpljene jer on je bio invalid nekad nije mogao da hoda nekad sam trcala da mu pomognem jer mu se desavalo da padne stalno je trazio preko noci da ga vodimo u wc.Stalno se pito kad ce umreti da bi nas se otreso.I naravno želja mu se oslišnula.Umro je u januaru. Osecam se sada fizicki normalno ali psihicki bukvalno ne osecam nista.I osecam da nista nije ostalo od onoga sto sam prema njima osecala od svoje 5 godine .Bila sam jako bliska sa njima.Posto je deda bio grub prema meni to me jako povredilo nista nije ostalo od ljubavi prema njemu sto sam sacuvala.Htela bih da znam kako da resim jer bih htela da opet budem srecna a ne ovako prazna.Molim vas pomozi te mi
Kliknite za proširenje...

Pa znaju ljudi da odlepe pod stare dane tako da nemoj to shvatati licno..pamti ga po lepom
 
Ma nije on vredjao tebe jer je bio nezadovoljan tobom ili vasom porodicom. On je vredjajuci tebe u stvari pokazivao ljutnju na zivot, verovatno i kajanje za propusteno ili lose u odnosu sa bakom i sto je najjace pokazivao je strah od smrti.
Svojim ponasanjem te je pripremio na to da ga uskoro nece biti i ti si to prihvatila, nesvesno si se spremala za to. Jednostavno spremno si docekala njegovu smrt svesna da je ona olaksanje za sve a za njega posebno tako da jedan deo tebe zna da zbog nje ne treba tugovati.
Smrt je jedina pravda na svetu a ujedno i najveca nepravda isto kao sto je najveca zalost ali i prava sreca. Znas da je za njega smrt sreca pa si mimo svoje svesne volje preuzela da to bude i za tebe. Morala je doci a dosla je kad je stvarno bila potrebna.

Ako ti je neka uteha i ja na smrt gledam tako da ne zalim mnogo,( kad bih se usudila biti iskrena potpuno rekla bih ni malo) za onim ko je umro prirodnom smcu, ko se patio u zivotu, ko je star, ko se odlucio da umre...Malo tuge i malo suza sto mi je ostalo cuvam za one koji odlaze mladi, tragicno, iznenada, puni zivota, ostavljaju decu, nedovrsene zivotne poslove...
Neka te ne grize savest!!!
 
Mene umalo nisu zviznula kola, bilo je par sekundi razmaka, baba me zove i qka da je cale umro. Ispovracala sam se po sebi i plakala na trotoaru. Bar da je sacekala da pita gde sam, da udjem u kucu, jok, bolelo je uvo. Necu da nastavljam sta sam posle toga prezivela, al nista lepo. Reci cu samo da je delic toga da su drpili calove pare i qpili kola. Nek im je na savesti
 
Moje misljenje je da je tvoj deda bio na neki nacin ljut na tvoju babu sto ga je tako ostavila i onda postao dzangrizav,nezadovoljan,besan....postoje ljudi koji de tako osecaju i ponasaju kada u starosti ostanu bez bracnog druga...navika je to,ma kakav im brak bio...moja majka je ostala udovica i mogu slobodno da kazem da me nekada prosto izludjuje sa tim samosazaljenjem, tipa:neka,ne treba mi nista,ni do cega mi nije,sve je nervira,nikad zadovoljna i na sve ima zamerku...a ne zivimo zajedno,posecujem je koliko mi vreme dozvoljava,finansijski pomazem ali ...nikada me ne pita da li mene nesto boli,da li ja imam neke probleme,nedoumice,strahove...ti stari ljudi su stvarno egoisti,i zato takve stvari vise ni ne konstatujem,iskljucim se i ne padam vise u vatru...na jedno uvo udje na drugo izadje,i pomislim,majka mi je,sta cu?!
 
SlonceIsBack:
moj je deda pod kraj zivota umislio da su dosli nemci...i pomesao mene sa nemcom...dobri stari cetnik
Kliknite za proširenje...

Eh, da je to bilo tako ne bi te bilo ovde sa nama. :mrgreen:

Moj deda je nakon dva infarkta i dalje ignorisao sve i svakog...uzeo flajku radze, stavio pecaljku na rame i pravac bara...a sunce peklo gadno...opicio ga i treci infarkt i umro tamo gde je najradje provodio vreme. E Cedo, Cedo...
 
**-katarina-**:
Reput. za tebe i dedu naravno :)
Kliknite za proširenje...
fala :rumenko:
Only Beer:
Eh, da je to bilo tako ne bi te bilo ovde sa nama. :mrgreen:

Moj deda je nakon dva infarkta i dalje ignorisao sve i svakog...uzeo flajku radze, stavio pecaljku na rame i pravac bara...a sunce peklo gadno...opicio ga i treci infarkt i umro tamo gde je najradje provodio vreme. E Cedo, Cedo...
Kliknite za proširenje...

eh...tad sam bio deset godina mladji...i kadar bio stici brzo uteci :aha:
 
coka1986:
Potrebna mi je pomoć jer ne znam sta mi se desava i sta da radim povodom toga.Ovako pre 3 godine baka mi je umrla ona je umrla preko noci u svom stanu a ja sam saznala tek ujutru.Nista nisam osecala kao da me je telo pripremilo na to.Otisla sam u njen stan da pokusam nekako da utesim dedu posle dva dana normalno dosla je sahrana i otisla sam tamo u vreme dok je svestenik ocitavo molitvu deda je trazio da se otvori sanduk jer je hteo da se oprosti od bake jer nije imao priliku da to uradi u njenom stanu bio je u soku a mrtvoroznici su je odveli brzo.Kad sam videla da je njeno lice modro odmah sam izletela iz kapele i onako se bas rasplakala.Preselila sam se kod dede da bi bila od neke pomoci.Deda je bio jako ogorcen ove 2 godine nekad smo se stalno svađali nekad me je vređo a moj brat ja i majka smo bile jako iscrpljene jer on je bio invalid nekad nije mogao da hoda nekad sam trcala da mu pomognem jer mu se desavalo da padne stalno je trazio preko noci da ga vodimo u wc.Stalno se pito kad ce umreti da bi nas se otreso.I naravno želja mu se oslišnula.Umro je u januaru. Osecam se sada fizicki normalno ali psihicki bukvalno ne osecam nista.I osecam da nista nije ostalo od onoga sto sam prema njima osecala od svoje 5 godine .Bila sam jako bliska sa njima.Posto je deda bio grub prema meni to me jako povredilo nista nije ostalo od ljubavi prema njemu sto sam sacuvala.Htela bih da znam kako da resim jer bih htela da opet budem srecna a ne ovako prazna.Molim vas pomozi te mi
Kliknite za proširenje...

Razumem te, mnogi stari ljudi su namćori, ali razumi i ti njega. Ne znaš još uvek šta će tebi starost doneti, a kažu da je najgore ostati sam. Valjda pamtiš i nešto lepo od strane svog dede. To što je dve godine bio nadrndan, ne može da izbriše nekih dvadesetak godina ljubavi i podrške. I moj deda je na svoju ruku, baba ponekad takodje, ali ja počnem od toga da su me odgajili, u vrtić nisam išla oni su me gajili dok su moji bili na poslu. Vadali me po Bg-u, banjama, ustajala sam u deset sati, dobijala doručak u krevet, bolje sam živela, mislim nego Paris Hilton kad je bila mala. I šta god da bude, neće izbrisati tu pažnju koju su mi ukazali.
 
Kakvih se stvari načitah ovde, suze mi idu od smeha. Treba da otvorimo posebnu temu - biseri i anegdote baba i deda. Ja o mom mogu do ujutru da pričam, kakva je to likčina.
 
Meg Rajan:
Moje misljenje je da je tvoj deda bio na neki nacin ljut na tvoju babu sto ga je tako ostavila i onda postao dzangrizav,nezadovoljan,besan....postoje ljudi koji de tako osecaju i ponasaju kada u starosti ostanu bez bracnog druga...navika je to,ma kakav im brak bio...moja majka je ostala udovica i mogu slobodno da kazem da me nekada prosto izludjuje sa tim samosazaljenjem, tipa:neka,ne treba mi nista,ni do cega mi nije,sve je nervira,nikad zadovoljna i na sve ima zamerku...a ne zivimo zajedno,posecujem je koliko mi vreme dozvoljava,finansijski pomazem ali ...nikada me ne pita da li mene nesto boli,da li ja imam neke probleme,nedoumice,strahove...ti stari ljudi su stvarno egoisti,i zato takve stvari vise ni ne konstatujem,iskljucim se i ne padam vise u vatru...na jedno uvo udje na drugo izadje,i pomislim,majka mi je,sta cu?!
Kliknite za proširenje...

Vala baš. Hoću reći, ljudi stari, ljudi mladi, nema šanse da se razumemo.
Moja majka se razvela kada je meni bilo pet godina, ni ne pamtim da je ikad bila u braku. Sve dok se nije razbolela devedeset i neke, imala sam osećaj da je sve kako treba, ali kada je obolela od raka debelog creva, počele su muke, njene najviše a i nas troje smo patili podebelo. Počela je sa jadikovkama da se razvela od "skota" da nama deci bude bolje (ona ga kao mogla trpeti da je tuče i maltretira na milion raznih načina), ona bi već nekako sa njim izašla nakraj,a sada je eto sama, nas decu nije briga kako je njoj, a da ima muža bilo bi kao sve O.K. pritom je zaboravljala da je taj bivši muž umro solidno pre nje.
Moj matori je jako razmažen, što mama, što ja, napravismo nesposobnjakovića od inteligentnog, obrazovanog čoveka. Ovih dana mu često govorim da bi bilo vreme da nauči da na pr. ispeče sebi koje jajce, da nauči kako se uključuje veš mašina, da nauči DA UKLJUČI ŠPORET, majku mu, pa mogu da se oladim pod oMa, a on će deci da padne na grbaču, i znaš šta mi kaže na sve to, nemaš pojma naravno, kaže mi: moja deca ima da me neguju, dvore, i svašta nešto, to je prirodni tok, ufff, valjda neće tako biti, još se nadam da ću uspeti da ga naučim kako se peče kajgana i kako se uključuje veš mašina, ako ipak pandrknem prva, nikad se ne zna.
 
mog druga je u 33-coj pre par dana njegova majka sahranila kao svoje jedino dete..
njegov otac je poginuo dok je on bio mali..
dok brinemo o svojim babama i dedama, ocevima i majkama, treba da budemo srecni..
sad na frazu - samo da ide sve po redu gledam drugacijim ocima..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top