Tuga

[bokaruki]

 

[NeDoDiri]

Tuga se hrani sopstvenim mesom i što joj više pažnje poklanjamo,ona raste.Pustimo je da ode sama,ne zalijevajmo je kao ljubičice u prozoru.Sve ima svoj rok,pa i ona.Zamislite kad se brašno prospe na ulicu i padne kiša..ne postane li ono blato tek?

 

[Mirka Šizika]

Rаk pokucа nа miševа vrаtа.
- Dа? - reče miš.
Rаk uđe unutrа. Sа sobom je nosio kofer i stаvio gа nа sto.
- Jа sаm rаk - reče. –Želite li mаlo ljutnje?
- Ljutnje? – upitа miš, koji je dobro poznаvаo rаkа.
- Dа – reče rаk odsečno. – pа vаljdа nekаd hoćete dа budete ljuti?
- Dа – reče miš. – Ali kаd hoću dа budem ljut ondа se i nаljutim. To dolаzi sаmo od sebe.
- A dа li se uvek nаljutite prаvom ljutnjom? – upitа rаk ispitivаčki posmаtrаjući mišа.
Miš se kolebаo.
- Dаkle ne – reče rаk. – ne nаljutite se prаvom ljutnjom.
Otvorio je kofer.
- Sаd ću vаm pokаzаti štа sve imаm.
Bio je to tаmаn kofer. Rаk je iz njegа, jednu po jednu, izvаdio rаzne vrste ljutnji.
- Dа li vаm neko nekаdа nаgаzi nа prste kаdа plešete? – upitа.
- Dа – odgovori miš.
- Evo – reče rаk – zа tu priliku imаm blаgu ljutnju kojа isto tаko brzo proђe kаo što se i pojаvi. – Pokаzаo je tаnаnu svetlocrvenu ljutnju. – Vrlo lepа ljutnjа – dodаde.
Pogledа je mišа i upitа: - Dа li nekаd nešto zаborаvite kаd krenete nа put?
- Dа, vrlo često. – reče miš. – Kаko znаte?
- E, evo ovde imаm ljutnju kojа je priklаdnа zа tu prilku – reče rаk.
Iz koferа se pojаvi nаborаnа sivkаstа ljutnjа.
Miš klimnu glаvom. Bilа je to stvаrno ljutnjа kojа priliči kаd se nešto zаborаvi.
- Tаkvu već imаm – reče miš.
Rаk je pokаzаo ljubičаsti bes, zelenkаstu srdžbu i snežnobelu pomаhnitаlost.
Nа dnu koferа ležаlo je nešto svetloplаvo.
- Štа je to? - upitа miš.
- To nije ljutnjа – odgovori rаk. Mаlo se nаkаšlje. - To je tugа. To ne prodаjem. Ali vаmа ću...
- Pа dаjte mi - reče miš.
-To je zаprаvo čežnjа. - reče rаk. - To je i više od tuge.
Dаo je mišu svetloplаvu, poluprozirnu čežnju, zаtvorio kofer i otišаo.
Miš je seo krаj prozorа, obаvio se čežnjom i gledаo u dаljinu.
Bilo je toplo jutro, bez vetrа, početkom letа
- Ah... - reče miš i duboko uzdаhnu.


Ton Telehen

 

[ZvezdanKa]

Na skveru na klupi
Sjedi covjek i zove vas kad prodjete
Sa cvikerom u starom sivom odijelu
Sjedi tu i pusi kratku cigaru
I zove vas kad prodjete
Ili vam naprosto mahne
Ne treba ga gledati
Ne treba ga slusati
Samo proci
Pravite se da ga ne primjecujete
Da ga ne cujete
Ubrzati korak
Ako ga pogledate
Ako ga budete slusali
Zovnuce vas i vise nista i niko
Nece vas moci sprijeciti da sjednete kraj njega
Onda ce poceti da vas gleda i da vam se smijesi
Vama je strasno tesko
Covjek medjutim nastavlja da vam se smijesi
A onda se i vi smijesite njemu
Doslovno tako
Sto mu se vise smijesite sve vise patite
Strasno
Sto vise patite sve vise mu se smijesite
Beznadezno
Sjedite tako tu
Ne micuci se
Smjeseci se na klupi
Tu odmah kraj vas djeca se igraju
Prolaznici prolaze
Mirno
Ptice
Napustaju jedno drvo
Zbog drugog
I vi ostajete tu
Na klupi
A znate a znate
Da vise nikada necete moci da se igrate
Kao ta djeca
Znate da vise nikada necete moci da prodjete
Mirno
Kao ti prolaznici
Da vise nikada necete moci da poletite
Napustajuci jedno drvo zbog drugog
Kao ptice.

Prever- Ocaj je seo na klupu

 

[Lexa]

 

[jockobocko]

meni pomaze meditacija, budi pozitivna