ТРОВАЧ

Дошао пријатељ код једног од највећих воћара у Србији,
он му показује свој понос, огроман воћњак, од много хектара разног воћа,
ево видиш, ово је најлепши воћњак у целој Србији.
Пријтељ - А што ти је онај мањи воћњак ограђен од овог великог?
Воћар - Е то је за нас укућане.
Пријатељ - У чему је разлика? На око све је исто.
Воћар - То воће не прскам, па ми га једемо, бре.
Ово за продају морам да прскам, да га заштитим, видиш какво је и мртав би га јео.
Пријатељ - Није ли то прскање штетно за људе?
Воћар - Ма јок, уосталом све ће то она стока из Београд' да изеде.
Пријатељ - ???!!!???
Две године касније.
Воћар шаље свог сина на студије у Београд.
Mомак уписао пољопривредни факултет.
Студирао син, давао годину за годином, све деветке и десетке, на трећој години се разболи,
висока температура, повраћање...
Кажу да се отровао од пестицида, изгледа да је купио на пијаци татино воће, случајно налетео.
Доктори су га једва спас'ли.
Син се вратио кући, жив и здрав, као дипл. инг.
Тата и даље прска воће, важан је профит, ионако ће све то она стока из Београд' да изеде.
 
More duplo ce gi isprska, i prasci i kerovi ce da sprica, streptomicin sa secer ce dava na pcele, atrazin na kukuruz, a kad mu vikne s total nema travku da vidis, u koncentrat na pilici ce sipa prasak za rast, a u slive kad mete pola secer pola stocni koncentrat pa ce od jedno bure slive da ispece trijes kazana po dvajes gradi, a paradajz e to necu ti kazem, toj mora da vidis, svaki ce bude ko jabuka sto je nekad bila...
Bez toj ne biva.
 

Back
Top