Sto puta sam se uverila da je uvek balans u ljudima, da nema ljudi koji su čili i veseli i jednostavni i uvek laki za komunikaciju i saradnju. Oni koji deluju svima pitko često su teški kao sama smrt za neke stvari.Свиђа ми се одговор.
И морам признати да имам то блесаво (не) расположење понекад без реалне основе. Само се намрштим и нервирам саму себе а онда и друге таква никаква. Мој проблем је што ми се на лицу све види. Могу љубазно да причам, културно комуницирам али ме фаца одаје да нисам сва своја![]()
Zato ja uvek više volim te transparentne "mrgude", sa njima si načisto. Svidelo ti se ili ne... ali uvek su otvorena knjiga.