Ovo je inace jedan od najboljih tekstova o internet komunikaciji koji sam ikada procitao:
Miodrag Kuzmanovic, kolumna "Ja, Igrac" Svet kompjutera 10/07
Trolololol
Summa summarum: koreni moderne internet komunikacije, nažalost, leže u kompleksu niže vrednosti koji se oteo kontroli putem globalne evolucije metoda i okruženja elektronske komunikacije
U našoj kolumnističkoj štampi mnogo je pisano o zanimljivostima interpersonalne interakcije na Internetu, forumašenju i psihologiji ljudi koji komuniciraju preko ovog medija koji nudi neprobojni štit slatke anonimnosti, mada se retko ko doticao specifičnih začkoljica oko evolucije (degradacije) samog načina komunikacije. Ova tema je mnogo šira nego što se čini na prvi pogled – obuhvata eksperimentalne jezičke forme, skraćenice, odsustvo bilo kakvih naming konvencija, leetspeak i šta sve ne. Sledeći, gotovo nedotaknuti segment ove priče su reperkusije svega navedenog u svetu MMORPG igara, forumima koji ih prate, psihologiji igrača i nesvesnoj autorefleksiji značaja koji pridaju svom statusu u okviru igre koji se odražava na njihovo opštenje sa drugima. Iako ovaj uvod deluje kao debilni intro iz udžbenika sociologije, ne verujem da se neki domaći naučnik/profesor iole ozbiljnije pozabavio ovime. Kad kažem ozbiljnije, pod time ne podrazumevam teorijski traktat na X strana, već neposredno iskustvo pretočeno u suvislu analizu. Nažalost, mi odavno nemamo naučnike poput Marije Kiri, koji su voljni da eksperimentišu na sebi samima i žrtvujući se obezbede svetu teorijsku analizu koja bi im bila na polzu. Zato smo svi (tj. vi) osuđeni na trabunjanja čoveka iz naroda koji će sa vama podeliti deo sopstvenog iskustva na tom polju.
Sve je počelo sa famoznim BBS-ovima (Bulletin Board Systems) i tekstualnom komunikacijom/razmenom fajlova koja je svojim rudimentarnim interfejsom mogla da zainteresuje samo kvalitetne, rasne štrebere sa HTZ naočarima uberdebelih stakala. Ta simpatična, seksualno i emocionalno neiskusna momčad žestoko se uhvatila za oblast u kojoj je suvereno vladala, radosno grleći novopronađeni status privilegovanog, renegade kružoka u koji običan svet nije želeo da svrati. Tumačeći odsustvo normalnih u tom jajašcetu cyberspacea mišljenjem da je average Joe suviše glup da bi bio toliko leet da setapuje PC i modem i spoji se na BBS, BBS škvadra je shvatila da status izolovane, plemenite elite nije potpun bez specifičnog načina komunikacije. Tako se rodio jezik znakova i skraćenica poznatiji kao leetspeak, koji je vremenom iznedrio LOL, Roflmao, OMG, OMGZ, ZOMG, FU, WTF, PWNED, 1337, IMBA, PhatLewt, GTFO i ostale simpatične komunikacione šortkate, razvivši kompleksne forme u konstrukciji rečenica i metastazirajući na nešto što se od normalnog govora razlikuje kao esperanto od engleskog. Sedeći na bezbednoj udaljenosti, BBS-er je podsvesno želeo da neki casual dođe na BBS forum i bude opčinjen njegovim verbalnim elitizmom, što bi ovaj iskoristio za mitraljeske rafale autouzdizanja kroz tutorsku paraedukaciju, ili klasično geekovsko zajebavanje. Intragranski verbalni elitizam, koji je u slučaju mornara ili homoseksualaca ostao učauren u svere koje se po defaultu ne šire na spoljni svet, preko noći je eksplodirao i poput radioaktivne prašine zasejao planetu. Summa summarum: koreni moderne internet komunikacije, nažalost, leže u kompleksu niže vrednosti koji se oteo kontroli putem globalne evolucije metoda i okruženja elektronske komunikacije.
Vremenom je došlo do neumitnog razvodnjavanja kompletnog sistema i ovako redefinisani žargon danas predstavlja samo nuspojavu u opštenju putem Interneta. Ali ekspanzija, nošena talasima elitizma koji su kopneli ali nisu nestali, donela je specifičnu formu želje za dominacijom kroz degradaciju. Jezik znakova, ta zla maćeha i zamajac elektronskog govora nekako je definisao i uobličio kulturu komunikacije na Internetu, pogotovo na forumima i debatnim klubovima bilo koje (elektronske) vrste. Nakostrešeni elitizam je metastazirao u patološku netoleranciju. U stvari, to i nije netolerancija, već puka želja za nekakvim isticanjem ljudi koji su svesni da nisu ništa posebno. Uzrok problema nije tipična ljudska priroda: ovakve pojave (bar u toj formi) nisu česte u, recimo, novinskim polemikama. Nekako se podrazumeva da onaj ko to radi na Internetu mora da bude opak, oštar ili nadrndan, bez obzira što on i ja znamo da je običan crvić. Otud na sve forume na kojima se o nečemu raspravlja ili diskutuje gledam sa podrugljivim smeškom, najčešće ne želeći da imam virtuelni ili realni dodir sa likovima koji traže utehu kroz izigravanje face. Ako me nešto zanima, pogledaću Wikipediju; ako mi je stalo do druženja, pozvaću par telefona; ako poželim da se bijem, otići ću u kafanu, razdrljiti prsa i zakačiti se s nekim.
Najbolji preduslov za uspešnu komunikaciju putem Interneta koji sami sebi možete da indukujete jeste isti onaj koji je otac mog druga dao sinu kao savet kako da smuva žensku koja je nekoliko klasa iznad njega: „Sine, samo je zamisli na WC šolji”. Jednostavno, ubedite sebe da su svi likovi koje ćete namerno ili slučajno nabosti na Netu jadni. Forumaši, igrači u MMORPGU, početne razlike nema. Ako se kasnije ispostavi da nekog zaista vredi čuti, utoliko će vaše zadovoljstvo biti veće. Na svetu je previše ljudi, ali svi viškovi nekako završe u Kibersvemiru.
Miodrag Kuzmanovic, kolumna "Ja, Igrac" Svet kompjutera 10/07
Trolololol
Summa summarum: koreni moderne internet komunikacije, nažalost, leže u kompleksu niže vrednosti koji se oteo kontroli putem globalne evolucije metoda i okruženja elektronske komunikacije
U našoj kolumnističkoj štampi mnogo je pisano o zanimljivostima interpersonalne interakcije na Internetu, forumašenju i psihologiji ljudi koji komuniciraju preko ovog medija koji nudi neprobojni štit slatke anonimnosti, mada se retko ko doticao specifičnih začkoljica oko evolucije (degradacije) samog načina komunikacije. Ova tema je mnogo šira nego što se čini na prvi pogled – obuhvata eksperimentalne jezičke forme, skraćenice, odsustvo bilo kakvih naming konvencija, leetspeak i šta sve ne. Sledeći, gotovo nedotaknuti segment ove priče su reperkusije svega navedenog u svetu MMORPG igara, forumima koji ih prate, psihologiji igrača i nesvesnoj autorefleksiji značaja koji pridaju svom statusu u okviru igre koji se odražava na njihovo opštenje sa drugima. Iako ovaj uvod deluje kao debilni intro iz udžbenika sociologije, ne verujem da se neki domaći naučnik/profesor iole ozbiljnije pozabavio ovime. Kad kažem ozbiljnije, pod time ne podrazumevam teorijski traktat na X strana, već neposredno iskustvo pretočeno u suvislu analizu. Nažalost, mi odavno nemamo naučnike poput Marije Kiri, koji su voljni da eksperimentišu na sebi samima i žrtvujući se obezbede svetu teorijsku analizu koja bi im bila na polzu. Zato smo svi (tj. vi) osuđeni na trabunjanja čoveka iz naroda koji će sa vama podeliti deo sopstvenog iskustva na tom polju.
Sve je počelo sa famoznim BBS-ovima (Bulletin Board Systems) i tekstualnom komunikacijom/razmenom fajlova koja je svojim rudimentarnim interfejsom mogla da zainteresuje samo kvalitetne, rasne štrebere sa HTZ naočarima uberdebelih stakala. Ta simpatična, seksualno i emocionalno neiskusna momčad žestoko se uhvatila za oblast u kojoj je suvereno vladala, radosno grleći novopronađeni status privilegovanog, renegade kružoka u koji običan svet nije želeo da svrati. Tumačeći odsustvo normalnih u tom jajašcetu cyberspacea mišljenjem da je average Joe suviše glup da bi bio toliko leet da setapuje PC i modem i spoji se na BBS, BBS škvadra je shvatila da status izolovane, plemenite elite nije potpun bez specifičnog načina komunikacije. Tako se rodio jezik znakova i skraćenica poznatiji kao leetspeak, koji je vremenom iznedrio LOL, Roflmao, OMG, OMGZ, ZOMG, FU, WTF, PWNED, 1337, IMBA, PhatLewt, GTFO i ostale simpatične komunikacione šortkate, razvivši kompleksne forme u konstrukciji rečenica i metastazirajući na nešto što se od normalnog govora razlikuje kao esperanto od engleskog. Sedeći na bezbednoj udaljenosti, BBS-er je podsvesno želeo da neki casual dođe na BBS forum i bude opčinjen njegovim verbalnim elitizmom, što bi ovaj iskoristio za mitraljeske rafale autouzdizanja kroz tutorsku paraedukaciju, ili klasično geekovsko zajebavanje. Intragranski verbalni elitizam, koji je u slučaju mornara ili homoseksualaca ostao učauren u svere koje se po defaultu ne šire na spoljni svet, preko noći je eksplodirao i poput radioaktivne prašine zasejao planetu. Summa summarum: koreni moderne internet komunikacije, nažalost, leže u kompleksu niže vrednosti koji se oteo kontroli putem globalne evolucije metoda i okruženja elektronske komunikacije.
Vremenom je došlo do neumitnog razvodnjavanja kompletnog sistema i ovako redefinisani žargon danas predstavlja samo nuspojavu u opštenju putem Interneta. Ali ekspanzija, nošena talasima elitizma koji su kopneli ali nisu nestali, donela je specifičnu formu želje za dominacijom kroz degradaciju. Jezik znakova, ta zla maćeha i zamajac elektronskog govora nekako je definisao i uobličio kulturu komunikacije na Internetu, pogotovo na forumima i debatnim klubovima bilo koje (elektronske) vrste. Nakostrešeni elitizam je metastazirao u patološku netoleranciju. U stvari, to i nije netolerancija, već puka želja za nekakvim isticanjem ljudi koji su svesni da nisu ništa posebno. Uzrok problema nije tipična ljudska priroda: ovakve pojave (bar u toj formi) nisu česte u, recimo, novinskim polemikama. Nekako se podrazumeva da onaj ko to radi na Internetu mora da bude opak, oštar ili nadrndan, bez obzira što on i ja znamo da je običan crvić. Otud na sve forume na kojima se o nečemu raspravlja ili diskutuje gledam sa podrugljivim smeškom, najčešće ne želeći da imam virtuelni ili realni dodir sa likovima koji traže utehu kroz izigravanje face. Ako me nešto zanima, pogledaću Wikipediju; ako mi je stalo do druženja, pozvaću par telefona; ako poželim da se bijem, otići ću u kafanu, razdrljiti prsa i zakačiti se s nekim.
Najbolji preduslov za uspešnu komunikaciju putem Interneta koji sami sebi možete da indukujete jeste isti onaj koji je otac mog druga dao sinu kao savet kako da smuva žensku koja je nekoliko klasa iznad njega: „Sine, samo je zamisli na WC šolji”. Jednostavno, ubedite sebe da su svi likovi koje ćete namerno ili slučajno nabosti na Netu jadni. Forumaši, igrači u MMORPGU, početne razlike nema. Ako se kasnije ispostavi da nekog zaista vredi čuti, utoliko će vaše zadovoljstvo biti veće. Na svetu je previše ljudi, ali svi viškovi nekako završe u Kibersvemiru.