Tарчиан
Zainteresovan član
- Poruka
- 440
Прича о тројанском пореклу Рима добила је свој коначни облик у 3. веку ст. е., када је спојена са другом легендом о пореклу Рима, тј. са легендом о Ромулу. Како је то спајање изазвало хронолошке тешкоће (према миту, Енеја је у Италију дошао половином 12. века ст. е., а Ромул је основао Рим 753. године ст. е.), римски су писци попунили ту »празнину« боравком неколико генерација Енејиних потомака у Алби Лонги. У 3. веку ст. е. ова је прича била веома раширена и добро позната. Јулије Цезар се у 1. веку ст. е. из политичких разлога представљао као потомак Енеје и Венере (римске Афродите). Најпознатији приказ легенде о Енеји дао је у 1. веку ст. е. Вергилије у епу Енеида, који је постао национални еп Римљана.
Римљани, свесни свог порекла, очајнички су трагали за такозваним божанским пореклом нације, јер је врло евидентно, и то не треба доказивати да су до 244. године П.Н.Е. Римом, а и целом чизмом владали Етрурски краљеви. "Демократски покрет" и Римска република су, само револуција ( читај: побуна робова) која је заменила старе владаре (робовласнике) Етрурце, новом римском номенклатуром и започела још жешћи прогон и асимилацију Етрураца у нову нацију. Поновни повратак ауторитарне монархије је доказ да се, сада већ асимилирано бело становништво опоравило и поново преузело власт која је трајала још двестотинак година , и на крају су због нарастајућег броја обојеног становништва које више није могло да се прехрани, почели да се повлаче према северу Италије.
Дакле , Римљане не можемо посматрати као једнородно и компактно становништво већ као конгломерат раса и народа , једних који су увек владали, мењајући начине и средства за тако нешто,, а других који су увек покушавали да се домогну власти, то јест, могућности бесплатног доручка, што је и данас случај..
Isto kao što su rekli da se Troja ustvari nalazi u Gabeli kod Čapljine. 
