Triumf najgorih djaka

BLAJBI

BLAJBI

Zaslužan član
Poruka
103.496
MATIJA BEĆKOVIĆ:
Nedavno smo bili na proslavi stogodišnjice naše škole. Pored profesora, na svečanosti su se okupili i najgori đaci iz svih generacija!
A koga drugog da zovu: najgori đaci su jedino i uspeli u životu. Možete zamisliti kakav je to bio trijumf: najgori učenici u frakovima, a najgore učenice u svečanim toaletama pod najskupocenijim nakitom – plešu sa svojim profesorima koji su, siroti, još uvek u onim istim pohabanim i još u ono doba kad su sašivena, demodiranim odelima.
Najboljih učenika nigde nema. Ko zna gde su zaglavili, ili su u Nemačkoj, ili ovde, ali bez posla, ili još uče, ili su na nervnim klinikama, ili su se nesrećno oženili nekom najboljom učenicom, ili su se razočarali u život – a ko takve uopšte tretira u životu! Njih se više niko ne seća. Pretrpeli su potpuni fijasko. Zaboravili su ih čak i njihovi profesori! Zaboravili su ih jer su morali.

Dovedeni pred svršen čin, da ceo njihov život i rad ne bi bio promašen, a sve čemu uče decu pogrešno, profesori su počeli da se ponose svojim najgorim đacima, da ih naknadno proglašavaju najboljima, evocirajući uspomene na njihove čuvene odgovore i briljantne zadatke. Najgorim đacima sve je normalno, pa im od toga i nema ništa prirodnije!
Zamislite profesore koji su svoj poziv ozbiljno shvatili, koji uče decu kako da uspeju u životu, a u životu uspevaju jedino oni koji ih nisu slušali!

/copy/
 
Polako druze. Moramo napraviti razliku izmedju skolovanja i znanja.U skolama koliko znam svo znanje se pamti bez nekog velikog razmisljanja,dok je znanje druga stvar.
Koliko znam najveci milioneri nisu ucili u skolama,nego su svoje znanje o odredjenoj oblasti ucili od najboljih mastora...Tako ako neko zeli da bude dobar treba uciti od najboljih,a ne prikupljati znanje u skolama koje nikad nece trebati.
 
BLAJBI:
MATIJA BEĆKOVIĆ:
Nedavno smo bili na proslavi stogodišnjice naše škole. Pored profesora, na svečanosti su se okupili i najgori đaci iz svih generacija!
A koga drugog da zovu: najgori đaci su jedino i uspeli u životu. Možete zamisliti kakav je to bio trijumf: najgori učenici u frakovima, a najgore učenice u svečanim toaletama pod najskupocenijim nakitom – plešu sa svojim profesorima koji su, siroti, još uvek u onim istim pohabanim i još u ono doba kad su sašivena, demodiranim odelima.
Najboljih učenika nigde nema. Ko zna gde su zaglavili, ili su u Nemačkoj, ili ovde, ali bez posla, ili još uče, ili su na nervnim klinikama, ili su se nesrećno oženili nekom najboljom učenicom, ili su se razočarali u život – a ko takve uopšte tretira u životu! Njih se više niko ne seća. Pretrpeli su potpuni fijasko. Zaboravili su ih čak i njihovi profesori! Zaboravili su ih jer su morali.

Dovedeni pred svršen čin, da ceo njihov život i rad ne bi bio promašen, a sve čemu uče decu pogrešno, profesori su počeli da se ponose svojim najgorim đacima, da ih naknadno proglašavaju najboljima, evocirajući uspomene na njihove čuvene odgovore i briljantne zadatke. Najgorim đacima sve je normalno, pa im od toga i nema ništa prirodnije!
Zamislite profesore koji su svoj poziv ozbiljno shvatili, koji uče decu kako da uspeju u životu, a u životu uspevaju jedino oni koji ih nisu slušali!

/copy/
Kliknite za proširenje...
Ovo mu je jedan od boljih tekstova ikad, cak iskren....
 
Tokom 10 godina ponovo su izabrani najgori da vladaju, znaci nevazno koji je sistem u drzavi postavljaju se ljudi koji su prvih godina pokazali da su duduci i koji su napravili bar dve greske u poslu ili rukovodjenju i tako postaju potencijalni nezamenjljivi strucnjaci, dalje se zna taj koji ga je postavio resava i ko ce dobiti tender, a potpisuje ovaj duduk. Tako da i " veliki " privatni biznis ne zavisi od znanja vec od monopola.
Slicno je i u politici, pa je tako i Beckovic postao akademik, a cerka mu veliki novinar....dno dna Srbije....
 
To je kao kad u igirici ides na varijantu da min/max ujes neku vestinu. U necemu si zver, ali u svim ostalim stvarima si invalid.
Kao neko ko je zavrsio 17 gofina skole kao prosecan djak, mogu reci da nista pametno u skoli nisam naucio.
Obrazovanje je beskorisno, daje ti neki papir da kao nesto znas, a prakticna primena je 0. Sve sto sam naucio o kompjuterima nisam naucio u skoli koja je trebala da me nauci o tome, sve sam ucio kroz svoje iskustvo i koristeci internet. Vise su me naucili youtuberi i kolege sa posla nego profesori na fakultetu.
Nikom ne bi preporucio da uci fakultet, kedino ako hoce da radi drzavni posao, tu se samo vrednuje papir. Najbolje obrazovanje mozes da steknes na profesionalnim kursevima koje organizuju firme iz Sad koji su lideri u oblasti It. Na kursu mozes sve da naucis sto ti treba, ono sto je prevazidjeno i ne koristi se, to je izbaceno. Naucis sve sta ti treba i odmah mozes da radis posao i da se usavrsavas kroz rad, a ne ovo sto se uci u skoli. Sad cak ne bih ni imao zivaca da ucim nesto u skoli jer je to prevazidjena institucija.
 
BLAJBI:
MATIJA BEĆKOVIĆ:
Nedavno smo bili na proslavi stogodišnjice naše škole. Pored profesora, na svečanosti su se okupili i najgori đaci iz svih generacija!
A koga drugog da zovu: najgori đaci su jedino i uspeli u životu. Možete zamisliti kakav je to bio trijumf: najgori učenici u frakovima, a najgore učenice u svečanim toaletama pod najskupocenijim nakitom – plešu sa svojim profesorima koji su, siroti, još uvek u onim istim pohabanim i još u ono doba kad su sašivena, demodiranim odelima.
Najboljih učenika nigde nema. Ko zna gde su zaglavili, ili su u Nemačkoj, ili ovde, ali bez posla, ili još uče, ili su na nervnim klinikama, ili su se nesrećno oženili nekom najboljom učenicom, ili su se razočarali u život – a ko takve uopšte tretira u životu! Njih se više niko ne seća. Pretrpeli su potpuni fijasko. Zaboravili su ih čak i njihovi profesori! Zaboravili su ih jer su morali.

Dovedeni pred svršen čin, da ceo njihov život i rad ne bi bio promašen, a sve čemu uče decu pogrešno, profesori su počeli da se ponose svojim najgorim đacima, da ih naknadno proglašavaju najboljima, evocirajući uspomene na njihove čuvene odgovore i briljantne zadatke. Najgorim đacima sve je normalno, pa im od toga i nema ništa prirodnije!
Zamislite profesore koji su svoj poziv ozbiljno shvatili, koji uče decu kako da uspeju u životu, a u životu uspevaju jedino oni koji ih nisu slušali!

/copy/
Kliknite za proširenje...
Ja bih se vratio na pocetak tog skolovanja i procesljao da li su ucenje i ocene toliko merodavni,naravno da nisu,ocigledno nemaju veze sa realnim zivotom i snalazenjem,svi ti vukovci su bili osakaceni za zivotna iskustva i emocionalni napredak
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top