TRIPOVI

Only Beer

Only Beer

Buduća legenda
Poruka
29.775
Dakle, tripovi, fobije, tikovi i tako to. Evo, ja cu navesti neke od mojih, koji mi padaju na pamet i za slicne stvari sam cuo od drugih likova. Samo nijedna zenska ne prica izgleda rado o tome, a meni se cini da ima toga i kod vas, pa bih zamolio da podelite sa nama. Tema je mogla i "dusevna bolnica" da se zove, ali ipak smatram da je sve to (donekle) normalno. :mrgreen:

Kao klinac sam hodajuci uvek pazio da ne stanem na crtu (prostor izmedju dva kamena, znate vec sta mislim). I to i dan danas radim ako je tako neki isprekidani asfalt po kojem hodam.

Ponekad mi se desava da tacno znam sta sledi sledece (ko ce sta reci, sta ce se desiti i tako to). Tripujem da sam situaciju vec doziveo, a nema sanse. Kako, zasto? Veze nemam. :dash:

Kao klinac sam se bojao mraka, nisam smeo napolje da izadjem, morao uvek neko da ide sa mnom kada sam isao kod babe (a kuca joj 50 metara bila od nase). Danas je bolje, ali se stalno nesto okrecem i gledam ima li ikoga iza mene. :roll:

Racionalno gledano su neki insekti smesni, ali ja se sav najezim kad moram da dignem ubijenu muvu ili neku malu bubu. To je tako nelagodan osecaj da vam ja to ne mogu opisati. O zmijama da ne pricam...vidim je na TV-u, dizem noge odmah na stolicu, a posle kad odem u WC cekam da iskoci iz solje i capi me za jaja - bolest. :rumenko:

Imam trip kad vidim auto da sabiram brojeve sa registracije. Na primer on ima 62701 i onda ja gledam da li mogu da dostignem neku ratnotezu tipa 6+2=8,a isto tako je 7+0+1=8....juhuuuu. Ili trazim neku drugu "logiku" (da suma tih brojeva bude neki okrugli broj ili nesto slicno). :eek:

Pricam nekad sam sa sobom kada sam sam. Uhvatim se u tome i kontam "koji si ti mentol" tj. glasno sam sebi kazem to. :lol:

Aj sad da vidim vase "zenske" tripove. Nemoj da se stidite. Ili bar slazite da imate neke fobije, tripove i tikove....cisto da ne mislim da sam jedini ludak ovde. :mrgreen:
 
Фобије и трипови немају никакве везе са полом.

Ја имам фобију од паукова (једино од њих).

Не пролазим испод бандере у облику јединице (знаш, оне укрштене).

Када додирнем врат, обавезно дунем у прсте (то ме моја бака научила, немам појма зашто то и данас радим - раније се то радило због гушавости).

Ако се сетим још нечега, пишем.
 
To je sve posledica neutemeljenih laži iz detinjstva kojima se deca kontrolišu da budu mirna.
Recimo "Ako ne budeš dobar-dobra ukrašće te Cigani" i to baš u momentu kad u zaprežnim kolima
pored cigančića ima i jedno belo dete

I sad dete ko dete se uplaši da će odjednom ostati bez onih koje voli i vidi sebe u tim prljavim
zaprežnim kolima i iscepanoj odeći medj decom koja psuju i deru se

A roditelji ne samo da su napravili mirno dete prestravljivanjem nego su napravili mržnju prema Ciganima
jer nisu hteli da kažu da je neki lokalni lokal-patriota hteo da oseti "crno meso" pa zato došlo do ukrštanja kvaliteta

Neke stvari zaista naprave traumu samo zato što roditeljska nezrelost nije uvidjajna prema dečjem svetu
Da se ne lažemo niko od nas nije moro da bude psiholog dok je izigravao frajera ili ribu po kraju
Za 9 meseci se psihologija i biologija ne uče
 
Poslednja izmena:
Mrzim bube i gliste/crve i tako te gadosti.
Morske plodove mogu da jedem samo ako ne liče na sebe, škamp mi recimo izgleda kao Alien, ne bih ga u ruku uzela za milion dolara.

Nema šanse da hodam po onim providnim stepenicama ili podovima, bude mi muka, vrti mi se u glavi, kao da mi se vid poremeti.

Ima još sigurno, i to baš tripova, al' ne mogu sad da se setim... :think:
 
medved_bg:
Mrzim bube i gliste/crve i tako te gadosti.
Morske plodove mogu da jedem samo ako ne liče na sebe, škamp mi recimo izgleda kao Alien, ne bih ga u ruku uzela za milion dolara.

Nema šanse da hodam po onim providnim stepenicama ili podovima, bude mi muka, vrti mi se u glavi, kao da mi se vid poremeti.

Ima još sigurno, i to baš tripova, al' ne mogu sad da se setim... :think:
Kliknite za proširenje...

Zovni me kad budu škampi da te spasim od vanzemaljaca
em se naručkam em ćeš ti meni dati nešto u znak zahvalnosti kao princeza svakom princu što daje nakon spasavanja :lol:
 
mina68:
Фобије и трипови немају никакве везе са полом.

Ја имам фобију од паукова (једино од њих).

Не пролазим испод бандере у облику јединице (знаш, оне укрштене).

Када додирнем врат, обавезно дунем у прсте (то ме моја бака научила, немам појма зашто то и данас радим - раније се то радило због гушавости).

Ако се сетим још нечега, пишем.
Kliknite za proširenje...

Ma znam da nema veze sa polom, ali sam primetio da zene nerado pricaju o tome. OK, pauci i bandere...ali dajte nesto bolesnije ako imate. :mrgreen:

Sto je meni grozno kada spavam, sanjam neko s*anje a nemocan sam da se pomerim, bukvalno budem paralizovan. :evil:
Ali zato kad sam svestan da sanjam i kad je nesto dobro, onda umem da nastavim dalji tok radnje i da uzivam u snu. Bar tako tripujem. :lol:

Jedan od gadnijih tripova: prekid filma. Ono, oduzmes se od alkohola i bukvalno sutradan ne znas sta se desavalo od jednog odredjenog momenta. Posle ti pricaju da su te nosili u kadu, da si pricao to i to....a bilo je i situacija da ti kaze zenska da je bilo seksa, a ti ono pojma blagog nemas, nista se ne secas...a voleo bi bar da ti je koji sekund ostao u secanju....ali dzabe, nema nista. :mrgreen:

Imam tik da setam po kuci i u roku od tri minuta otvorim frizider pet puta, iako mi nista iz njega ne treba....cisto ono otvorim, pogledam sta ima i zatvorim. :dash:

Nelagodno mi je ako nemam nikakv alkohol u kuci. Znaci bar boca vina ili dve limenke piva, nebitno...i meni odmah lakse. :rotf:
 
Forumaš Veličanstveni:
Zovni me kad budu škampi da te spasim od vanzemaljaca
em se naručkam em ćeš ti meni dati nešto u znak zahvalnosti kao princeza svkom princu što daje :lol:
Kliknite za proširenje...

Možeš da mi čistiš škampe, pa da se naručkam bez traumiranja, pa da uđeš u izbor za princa :flert:
A posle ćemo da vidimo, po zasluzi.
Nijedan princ nije zadobio princezinu zahvalnost, a da nije morao da ubije neku aždahu i obavi još bar dva-tri teška zadatka :lol:
 
Бројим завеслаје када пливам.

Бројим степениште када се пењем.

Најбрже на свету могу да избројим колико у реченици има слова.

Додуше, све ово сам раније радила много више, сада ме некако прошло ( или старим или ми звркић не да мира, па немам времена за то).
 
Only Beer:
Dakle, tripovi, fobije, tikovi i tako to. Evo, ja cu navesti neke od mojih, koji mi padaju na pamet i za slicne stvari sam cuo od drugih likova. Samo nijedna zenska ne prica izgleda rado o tome, a meni se cini da ima toga i kod vas, pa bih zamolio da podelite sa nama. Tema je mogla i "dusevna bolnica" da se zove, ali ipak smatram da je sve to (donekle) normalno. :mrgreen:

Kao klinac sam hodajuci uvek pazio da ne stanem na crtu (prostor izmedju dva kamena, znate vec sta mislim). I to i dan danas radim ako je tako neki isprekidani asfalt po kojem hodam.

Ponekad mi se desava da tacno znam sta sledi sledece (ko ce sta reci, sta ce se desiti i tako to). Tripujem da sam situaciju vec doziveo, a nema sanse. Kako, zasto? Veze nemam. :dash:

Kao klinac sam se bojao mraka, nisam smeo napolje da izadjem, morao uvek neko da ide sa mnom kada sam isao kod babe (a kuca joj 50 metara bila od nase). Danas je bolje, ali se stalno nesto okrecem i gledam ima li ikoga iza mene. :roll:

Racionalno gledano su neki insekti smesni, ali ja se sav najezim kad moram da dignem ubijenu muvu ili neku malu bubu. To je tako nelagodan osecaj da vam ja to ne mogu opisati. O zmijama da ne pricam...vidim je na TV-u, dizem noge odmah na stolicu, a posle kad odem u WC cekam da iskoci iz solje i capi me za jaja - bolest. :rumenko:

Imam trip kad vidim auto da sabiram brojeve sa registracije. Na primer on ima 62701 i onda ja gledam da li mogu da dostignem neku ratnotezu tipa 6+2=8,a isto tako je 7+0+1=8....juhuuuu. Ili trazim neku drugu "logiku" (da suma tih brojeva bude neki okrugli broj ili nesto slicno). :eek:

Pricam nekad sam sa sobom kada sam sam. Uhvatim se u tome i kontam "koji si ti mentol" tj. glasno sam sebi kazem to. :lol:

Aj sad da vidim vase "zenske" tripove. Nemoj da se stidite. Ili bar slazite da imate neke fobije, tripove i tikove....cisto da ne mislim da sam jedini ludak ovde. :mrgreen:
Kliknite za proširenje...

Da ti se čini da si doživeo, to se svima događa, tzv Deja-vu, opasno loš osećaj..
Inače ove poslednje 2 stvari što si naveo se isto meni dešavaju... Sabiram registrarske tablice, ponekada vreme, i mislim da ću dobiti broj 13, za mene baksuzan broj.
A i ponekada pričam sa sobom. :hahaha: Mada sam ubeđen da to svi rade, samo je pitanje ko će priznati.. :D
 
Ја мислим да сви пазе да не стану на линију, причају сами са собом понекад и имају deja - vu.
Имам неки проблем с морем, понекад пожелим да ушетам у њега и да не изађем. То ме ,,вуче'' од малена. Али није страшно. Мислим, немам никакве паничне реакције на било шта. Бојим се паса, и уопште животиња, али немам проблем да им приђем, јахала сам коња, музла козу, храним кокошке...
 
Ovlad:
Da ti se čini da si doživeo, to se svima događa, tzv Deja-vu, opasno loš osećaj..
Inače ove poslednje 2 stvari što si naveo se isto meni dešavaju... Sabiram registrarske tablice, ponekada vreme, i mislim da ću dobiti broj 13, za mene baksuzan broj.
A i ponekada pričam sa sobom. :hahaha: Mada sam ubeđen da to svi rade, samo je pitanje ko će priznati.. :D
Kliknite za proširenje...




Ево, и ја признајем :rumenko: А највише причам сама са собом када сам љута, онда више гунђам да ме прође бес, а да никога не повредим, јер тада свашта кажем :rumenko::rumenko::rumenko:
 
_mrgud_:
kad već spomenu plivanje, imam trip da će me iz one morske trave ujesti neka ljigava životinja. Ako je slučajno dodirnem prestravim se.
Kliknite za proširenje...

Takođe i ovo. Gadim se da plivam u rekama, jezerima, čim vidim one travuljine zgadi mi se život i begam iz vode. :hahaha:
Tako sam jednom prošao, kada sam otišao u Sombor sa drugom, nismo hteli ići na bazen jer smo znali da je velika gužva i hajmo na jezerce.
Jednom sam ušao, i pored mene u vodi prošlo neko belo stvorenje gadno užasno, pipnuo sam nogom travuljinu, utripovao neka zmijurina, i kao gromom opaljen šturnuo iz vode. Posle se naravno nisam ni vraćao.
To za frižider isto radim, a pogotovo mi se desi da uđem u neku prostoriju, i zaboravim šta sam hteo. To me užasno nervira. :dash:
 
Ovlad:
Da ti se čini da si doživeo, to se svima događa, tzv Deja-vu, opasno loš osećaj..
Inače ove poslednje 2 stvari što si naveo se isto meni dešavaju... Sabiram registrarske tablice, ponekada vreme, i mislim da ću dobiti broj 13, za mene baksuzan broj.
A i ponekada pričam sa sobom. :hahaha: Mada sam ubeđen da to svi rade, samo je pitanje ko će priznati.. :D
Kliknite za proširenje...

Ubedjen sam da ovde ima jos ludaka....samo moramo pricekati da otvore dusu. :mrgreen:

Jedan klasicni muski trip: odem da pisam i tacno znam da ce zadnja kap u gacama zavrsiti bez obzira koliko ga treskao nakon pisanja. I tako i bude uvek. :rumenko: :rotf:

Za vreme vojske preko vikenda spavao kod kuce i toliko sam vec bio odlepio od obuke, ispiranjea mozda, disciplinskih mera itd. da se desila sledeca scena: budim se u neko divlje doba noci, cimam burazera kao "Ej, ej...daj ne mogu da nadjem papuce, a rekli nam da ne smemo u WC bosi da idemo, ajde vidi je su tu kod tvog kreveta negde". On blenuo u mene u fazonu "sta hoce ova budala?" :eek: :lol:

Jedan trip u vezi slova....gde dog da se nalazim ja moram da citam sve okolo. Znaci reklame, bilborde, plakate itd. I onda procitam neku rec i prepolovim je na pola. Na primer ako rec ima 12 slova, odbrojim prvih sest i odvojim taj deo reci od drugog dela. I nekako mi prijatno. A zajjeb sledi ako rec ima neparan broj slova.....onda budem k´o posrran. :dash: :rotf:

Koje bi tek tripove furao da se drogiram. Ma ne smem ni da pomislim. :hahaha:
 
Sto se kerova tice, tu moram da razlikujem izmedju normalnog i pijanog stanja. Kad sam trezan zentam zesce, pogotovo ako je neki veci i zaj*baniji pas u igri. Gledam da ga zaobidjem sto pre, lakne mi.
A kad sam pijan - onda oni beze od mene. :mrgreen:
 
-mmmmm...ima taj jedan zidić u gradu ( saule, kod 5+ ), i otkad sam prohodala penjem se na njega svaki put kad prolazim tuda (a vjerujte mi da tuda idem non stop)
ako neko sjedi na njemu, pređem ulicu na raskrsnici i idem skroz okolo


-najveći strah mi je da ostanem bez jedinog živog roditelja, tj. bez mame

-spavam pod jorganom bilo da je ljeto ili zima...

-dok piškim uvijek čitam nešto sa proizvoda, pomaže mi da se koncentrišem


i tako dalje...sjetiću se već :D
 
Only Beer:
Ubedjen sam da ovde ima jos ludaka....samo moramo pricekati da otvore dusu. :mrgreen:

Jedan klasicni muski trip: odem da pisam i tacno znam da ce zadnja kap u gacama zavrsiti bez obzira koliko ga treskao nakon pisanja. I tako i bude uvek. :rumenko: :rotf:

Za vreme vojske preko vikenda spavao kod kuce i toliko sam vec bio odlepio od obuke, ispiranjea mozda, disciplinskih mera itd. da se desila sledeca scena: budim se u neko divlje doba noci, cimam burazera kao "Ej, ej...daj ne mogu da nadjem papuce, a rekli nam da ne smemo u WC bosi da idemo, ajde vidi je su tu kod tvog kreveta negde". On blenuo u mene u fazonu "sta hoce ova budala?" :eek: :lol:

Jedan trip u vezi slova....gde dog da se nalazim ja moram da citam sve okolo. Znaci reklame, bilborde, plakate itd. I onda procitam neku rec i prepolovim je na pola. Na primer ako rec ima 12 slova, odbrojim prvih sest i odvojim taj deo reci od drugog dela. I nekako mi prijatno. A zajjeb sledi ako rec ima neparan broj slova.....onda budem k´o posrran. :dash: :rotf:

Koje bi tek tripove furao da se drogiram. Ma ne smem ni da pomislim. :hahaha:
Kliknite za proširenje...

Hahahaha, nismo mi neki rođaci, majke ti? :hahaha:
Isto to radim, brojim slova, čitam sve oko sebe, i takođe se užasno bojim mraka..
Mada sa razlogom.. Mene i moju drugaricu već negde oko 2 godine proganja neki lik.. Jedno vreme je nju zvao sa skrivenog broja, sada je mene počeo.. Svako veče kada je kod mene, govori čekam vas napolju, dahće u slušalicu, a kada izađemo napolje nazove nas, i kaže: lepa je ova mračna ulica, lepi ste vi u njoj. A mi se skamenimo, ne zna gde ćeš, kuda ćeš. I imao sam da kažem blizak susret sa smrću, kada sam zaista mislio da je sve gotovo. Otpratio drugaricu, vraćam se, i pogledam ulicu u kroz koju smo išli, ima svetla, a pre pola sata kada sam je pratio nije bilo, uđem u ulicu, krenem, nestane svetla. Meni se noge odsekle, i nazvao sam druga da pričam sa njim, da mi bude lakše, i samo sam u mraku pored mene začuo neke korake, stanem ne čuje se, i uhvatim šturu, okrenem se, i vidim dva muškarca dole, samo siluete, stoje, gledaju, i posle nestali..
Zvao sam ja već policiju, ali dok ga ne budemo lično videli ne mogu ništa da učine.. I tako to traje 2 godine..
A za gore navedeno, čudno je koliko mi ljudi imamo puno dodirnih tačaka..
 
sofffy:
-mmmmm...ima taj jedan zidić u gradu ( saule, kod 5+ ), i otkad sam prohodala penjem se na njega svaki put kad prolazim tuda (a vjerujte mi da tuda idem non stop)
ako neko sjedi na njemu, pređem ulicu na raskrsnici i idem skroz okolo


-najveći strah mi je da ostanem bez jedinog živog roditelja, tj. bez mame

-spavam pod jorganom bilo da je ljeto ili zima...

-dok piškim uvijek čitam nešto sa proizvoda, pomaže mi da se koncentrišem


i tako dalje...sjetiću se već :D
Kliknite za proširenje...

Takođe..
Mora mi biti upaljeno jedno svetlo u stanu, jer se bojim da ne bane neko, iako imam blindirana vrata, sa 12 onih što izlaze iz vrata, ne mogu da se setim kako se zovu. I obaveznooo proverim jedno 20 puta pred spavanje da li sam zaključao vrata, a mama me gleda kao da nisam normalan. :hahaha:
A ovo za wc je skroz normalno, uzmem neki proizvod, najčešće parfem, pa glumim hemičara, i gledam od čega je napravljen. :hahaha:
 
Ovlad:
Hahahaha, nismo mi neki rođaci, majke ti? :hahaha:
Isto to radim, brojim slova, čitam sve oko sebe, i takođe se užasno bojim mraka..
Mada sa razlogom.. Mene i moju drugaricu već negde oko 2 godine proganja neki lik.. Jedno vreme je nju zvao sa skrivenog broja, sada je mene počeo.. Svako veče kada je kod mene, govori čekam vas napolju, dahće u slušalicu, a kada izađemo napolje nazove nas, i kaže: lepa je ova mračna ulica, lepi ste vi u njoj. A mi se skamenimo, ne zna gde ćeš, kuda ćeš. I imao sam da kažem blizak susret sa smrću, kada sam zaista mislio da je sve gotovo. Otpratio drugaricu, vraćam se, i pogledam ulicu u kroz koju smo išli, ima svetla, a pre pola sata kada sam je pratio nije bilo, uđem u ulicu, krenem, nestane svetla. Meni se noge odsekle, i nazvao sam druga da pričam sa njim, da mi bude lakše, i samo sam u mraku pored mene začuo neke korake, stanem ne čuje se, i uhvatim šturu, okrenem se, i vidim dva muškarca dole, samo siluete, stoje, gledaju, i posle nestali..
Zvao sam ja već policiju, ali dok ga ne budemo lično videli ne mogu ništa da učine.. I tako to traje 2 godine..
A za gore navedeno, čudno je koliko mi ljudi imamo puno dodirnih tačaka..
Kliknite za proširenje...

Brate, nemoguce da ne mozete provaliti ko je lik, navatati ga i j*beti mu kevu. Ovo je bas gadan trip (bas zato sto nije trip) :eek: :sad2:

Kako odlepim kad sedeci u autu prebacim sa jedne radio stanice na drugu, jer mi se na ovoj prvoj ne svidja pesma....i onda na drugoj ide ista ta pesma. AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA... :besna:
 
Only Beer:
Brate, nemoguce da ne mozete provaliti ko je lik, navatati ga i j*beti mu kevu. Ovo je bas gadan trip (bas zato sto nije trip) :eek: :sad2:

Kako odlepim kad sedeci u autu prebacim sa jedne radio stanice na drugu, jer mi se na ovoj prvoj ne svidja pesma....i onda na drugoj ide ista ta pesma. AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA... :besna:
Kliknite za proširenje...
Nema šanse da provalimo. A fazon je, hajd što jeste jeste, drugarica daje svakome brojeve, ali ja strogo pazim kome dajem svoj broj, ne dajem svakoj budali, i zato ne kontam odakle mu moj broj.
Haha, eto, sada znač da nisi jedini lud, ima par nas ovde. :hahaha:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top