Tricijum

Kamael

Buduća legenda
Poruka
40.857
Malo se pise na temu o trovanju radijacijom. Poznata matematicarka, sestra dr Rozali Bertel kaze: "u posljednjih 70 godina 1.7 milijardi od nas vec je zagrizlo ozracenu prasinu".

Niko nije izuzet od trovanja tricijuma, jer smo 70% od vode. Otrov se udise jedan udisaj na svakih 17. Tricijum je u hrani koju jedemo i vodi koju pijemo. H3 molekuli su toliko mali da mogu plutati pravo kroz nasu odecu i kozu. Nema bega od tricijuma.

Tricijum je nemoguce ukloniti, proizvodi se u svim nuklearnim reaktorima. Redovno curi iz svih reaktora, ukljucujuci i one bezbedne koji rade "po knjizi".

Koje je resenje za buduca pokolenja, ako ga uopste i ima.
 
Zar tricijum nije vodonik sa vecim brojem neutrona? Ako jeste, kakav to H3 molekul spominjes? H3 molekul je troatomski vodonik, i prilicno sam siguran da nije isto sto i tricijum.
 
Камаел по обичају везе нема.
Елем трицијум је назив за молекул ВОДЕ са тронуклеидним(протон + два неутрона) језгром водоника као и за сам тронуклеидни атом водоника, тј два атома кисеоника као и код обичне воде и један атом водоника с једним електроном у електронској љусци, а у језгру протон и два неутрона.
Таква вода се зове супертешка вода, има другачије параметре попут кључања, мржњења, тројне термодинамичке тачке, густине, вискозитета...
Обична вода има два атома кисеоника и један атом водоника с протоном у језгру, а тешка вода исто два атома кисеоника и атом водоника с протоном и ЈЕДНИМ неутроном у језгру.
Тешка вода такође има неке другачије особине од обичне воде, користи се као модератор(успоривач) процеса у неким типовима нуклеарних реактора и стабилна је, док се трицијум распада јер је тронуклеидни атом водоника нестабилан.
Троатомни водоник настаје природним путем у високим слојевима атмосфере бомбардовањем атома азота космичким зрачењем високих енергија, интерагује с обичним кисеоником и ето њега у нижим деловима атмосфере јер је логично тежи(веће специфичне густине) од обичне воде.
У пројекту ИТЕР за развој мирнодопских фузионих реактора у Кадарашу недалеко од Тулона на југу Француске мешавина трицијума и деутеријума је гориво, као и у свим фузионим реакторима токамак дизајна.
 
Poslednja izmena:
Koliko ja znam, superteska voda je tricijum oksid, a tricijum je izotop vodonika.
Mozda se kolokvijalno to izjednacava.

Камаел по обичају везе нема.
Елем трицијум је назив за молекул ВОДЕ са тронуклеидним(протон + два неутрона) језгром водоника као и за сам тронуклеидни атом водоника, тј два атома кисеоника као и код обичне воде и један атом водоника с једним електроном у електронској љусци, а у језгру протон и два неутрона.
Таква вода се зове супертешка вода, има другачије параметре попут кључања, мржњења, тројне термодинамичке тачке, густине, вискозитета...
Обична вода има два атома кисеоника и један атом водоника с протоном у језгру, а тешка вода исто два атома кисеоника и атом водоника с протоном и ЈЕДНИМ неутроном у језгру.
Тешка вода такође има неке другачије особине од обичне воде, користи се као модератор(успоривач) процеса у неким типовима нуклеарних реактора и стабилна је, док се трицијум распада јер је тронуклеидни атом водоника нестабилан.
Троатомни водоник настаје природним путем у високим слојевима атмосфере бомбардовањем атома азота космичким зрачењем високих енергија, интерагује с обичним кисеоником и ето њега у нижим деловима атмосфере јер је логично тежи(веће специфичне густине) од обичне воде.
У пројекту ИТЕР за развој мирнодопских фузионих реактора у Кадарашу недалеко од Тулона на југу Француске мешавина трицијума и деутеријума је гориво, као и у свим фузионим реакторима токамак дизајна.
То сам и рекао.
Да, колоквијални назив за супертешку воду, она с деутеријумом је тешка вода.
 
Iran poseduje fabriku za proizvodnju teske vode u nuklearnom postrojenju Arak. Posredstvom druge zemlje prodace SAD-u deo svojih zaliha teske vode (40 tona) koja se koristi u nuklearnim reaktorima.
 

Back
Top