Гамбино
Elita
- Poruka
- 18.701
Три године од смрти генерала који је рекао: 'Нисам ратни злочинац, с пријезиром одбацујем вашу пресуду'
Аутор
Андреа Латиновић
Након што је испио отров у хашкој судници, 29. студеног 2017. године, генерал Слободан Праљак ушао је у повијест одбивши пресуду ријечима ''Генерал Праљак није ратни злочинац, с пријезиром одбацујем вашу пресуду''. Хааг је провео истрагу, полиција је направила свој дио посла, а како је отров доспио у судницу - ни данас није јасно. Одржани су пригодни говори, бројне комеморације, запаљене свијеће...
29.11.2020. у 08:00
Подијели 10 1
Испиши чланак
Слободан Праљак
Фото: Епа/ФаХ/сцреенсхот
Подсјетимо, генерал Праљак и руководство некадашње Херцег Босне осуђени су 29. студеног 2017. у Хаашком суду другоступањском пресудом за злочине над Бошњацима тијеком протеклог рата као и за удружени злочиначки потхват у једном раздобљу 1993. на подручју тадашње Херцег Босне.
Како смо већ писали на порталу, три године након тога, сјећање за Праљком помало блиједи с обзиром на то да је путем друштвених мрежа готово немогуће спомињати његов лик, или име јер Фацебоок санкционирана трајним, или привременим блокирањем. Наводно, ријеч је о алгоритмима који препознају име, презиме и фотографију некадашњег првог човјека ХВО-а па у сврху потицања промоције самоубојства као таквог блокирају.
'Вријеме ће показати'
Одвјетница генерала Слободана Праљка, Ника Пинтер казала је у изјави за портал Директно прије годину дана како се након пресуде морала прибрати с обзиром на то да су услиједила полицијска испитивања.
"Након изрицања пресуде и сатима након тога у мојој су глави мисли биле неповезане, испреплетене, свезане у чвор, но морала сам размрсити мисли, затомити осјећаје и реконструирати дане, мјесеце, године због испитивања на полицији", казала је Принтер.
"Као онда и данас мислим да пресуда није одраз чињеница које су путем доказа обрана, не само обране генерала Праљка, презентиране суду. Данас сам увјерена да ће вријеме, па макар и када ме више не буде, показати што је стварно било у временском раздобљу од 1992. до 1994. на подручју Босне и Херцеговине и ХЗ/ХР ХБ.
Данас када размишљам о том дану повезујем га с кинеском пословицом 'Све заблуде имају своје вријеме, а и најмања истина и након сто милијуна потешкоћа, мудролија и сплетака остаје увијек оно што је била'', истакнула је одвјетница Пинтер.
'Суци Хашког суда скинули су своје тоге и посрамљено се вратили својим безначајним животима'
''Професор филозофије, инжењер електротехнике, филмски режисер и хрватски генерал Слободан Праљак сократовски је вјеровао да је врлина најузвишеније знање о томе што човјек јест, а незнање као одсутност врлине узрок готово свих зала, неспоразума и неправди. Оптужен пред Хаашким трибуналом за злочине које није замислио нити их је починио, које није могао спријечити и чије извршитеље није могао казнити због околности које су надмашивале његове моћи, бранио се знањем, чињеницама, позивао на логику, на здрав разум, нудио контекст, правио успоредбе, анализирао и објашњавао.
Отрпио је тринаест и пол година неправедног, нелогичног, несувислог и понижавајућег оптуживања и суђења. Бранио је политику коју је слиједио, војску којој је припадао и којом је заповиједао (колико је то било могуће у оним временима), своја дјела, своја увјерења, достојанство и људски интегритет тврдећи да ће, ако му се докаже кривња, мирно прихватити пресуду не тражећи никаквих олакотних околности...'', изјавит ће у то доба познати хрватски повјесничар и ратни водитељ Сигурносно-информативне службе ХВО-а, др. Иво Лучић.
''Пресудили су тако као да обране није ни било, с јасно постављеним пропагандно-политичким циљем, предрасудама и предувјерењем с којима су и започели суђење. Суочен с посљедњом и коначном неправдом суда којем ће се једнога дана такођер судити, Праљак је одлучио прекинути фарсу и претворити је у трагедију. Тим чином отишао је у легенду, а суци Хаашкога суда скинули су тоге и перике и посрамљени се вратили својим безначајним животима. Док су живи, неће га заборавити, као ни његове ријечи њима упућене: Суци! Слободан Праљак није ратни злочинац! Они који су судјеловали у рату, пратили суђење и познавали Праљка знају да је то истина, а они међу суцима хаашкога и свих других земаљских судова, који имају и мрвицу савјести, до смрти ће се питати што ако су осудили невина човјека''.
Тко је био генерал Слободан Праљак
Слободан Праљак, рођен је 1945. године у Чапљини, прије рата је завршио три факултета, био је један од оснивача ХДЗ-а, 1991. као драговољац укључио се у обрану Суње, а 1993. именован је заповједником ХВО-а.
У својој је биографији навео да је на Свеучилишту у Загребу дипломирао на Електротехничком факултету, на Филозофском факултету филозофију и социологију те режију на Академији за казалиште и филм.
Радио је као водитељ лабораторија за електронику у Техничкој школи ''Никола Тесла'' у Загребу, те на вишој школи предавао ''Основе електротехнике'', ''Теоријску електротехнику'' и ''Теорију аутоматске регулације''.
Од 1973. године постао је ''слободни умјетник'', који је режирао у казалиштима у Хрватској и БиХ.
У ужој групи људи судјеловао је и у оснивању ХДЗ-а и постао главним тајником Хрватске демократске странке.
Ратни пут
У прољеће 1991. напустио је политички ангажман те као драговољац одлази у Суњу покрај Сиска, а у рујну 1991. именован је заповједником обране Суње. У студеном 1991. добио је чин пуковника ХВ-а, а 1992. промакнут је у бригадира ХВ-а и постао помоћник министра обране РХ за информативно-психолошку дјелатност.
Од травња 1992. драговољно одлази у Херцеговину и обавља дужност заповједника Оперативне зоне Југоисточна Херцеговина–Чапљина– Мостар–Јабланица–Коњиц. Праљак је навео и да је 27. листопада 1992. именован у ВОНС (Вијеће обране и националне сигурности) РХ те да је 1. липња 1993. године затражио разрјешење из ХВ-а ради одласка у БиХ.
Након што је разријешен дужности у ХВ-у, 24. српња. 1993. именован је заповједником ХВО-а.
У студеном 1993. предао је дужност заповједника ХВО-а и вратио се у ХВ, гдје је касније обављао разне дужности, па и ону прочелника војног кабинета Предсједника РХ др. Фрање Туђмана.
Као драговољац судјеловао је у војно-редарственој акцији ''Олуја'', на правцу Хрватска Костајница–Двор на Уни.
Умировљен је, на особни захтјев, 1. просинца 1995. године, а послије умировљења радио је као директор, затим као предсједник Надзорног одбора у творници ''Цхромос боје и лакови'' те сурађивао с твртком ''Сигма'' из Амстердама.
Хашки суд
Оптужницу против Праљка и остале петорице челника Херцег-Босне Хашки је суд објавио 2004. године, оптужујући их да су, заједно с тадашњим водством Републике Хрватске, судјеловали у удруженом злочиначком потхвату с циљем протјеривања бошњачког становништва, стварања етнички чистих простора те њихова одвајања од БиХ и прикључења Хрватској у границама Бановине Хрватске из 1939. године.
Генерал Праљак, заједно с осталом петорицом оптужених драговољно је отишао у Хааг 2006. године, у којему је 29. свибња 2013. проглашен кривим и неправомоћно осуђен на 20 година затвора. Суђење је почело те године, након што су се сви оптуженици (Јадранко Прлић, Бруно Стојић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Валентин Ћорић и Берислав Пушић) сами предали суду у Хаагу.
Првоступањска пресуда донесена је, дакле, 2013. године, а Жалбено вијеће ИЦТY-ија потврдило је Праљкову првоступањску казну од 20 година затвора.
Након тога он поручио је Хашком суду ријечи које су запамћене заувијек:
''Генерал Праљак није ратни злочинац и с пријезиром одбацујем вашу пресуду'', попио садржај из бочице од којега је касније у болници преминуо.
https://direktno.hr/direkt/obljetni...c-s-prijezirom-odbacujem-vasu-presudu-215493/
Аутор
Андреа Латиновић
Након што је испио отров у хашкој судници, 29. студеног 2017. године, генерал Слободан Праљак ушао је у повијест одбивши пресуду ријечима ''Генерал Праљак није ратни злочинац, с пријезиром одбацујем вашу пресуду''. Хааг је провео истрагу, полиција је направила свој дио посла, а како је отров доспио у судницу - ни данас није јасно. Одржани су пригодни говори, бројне комеморације, запаљене свијеће...
29.11.2020. у 08:00
Подијели 10 1
Испиши чланак
Слободан Праљак
Фото: Епа/ФаХ/сцреенсхот
Подсјетимо, генерал Праљак и руководство некадашње Херцег Босне осуђени су 29. студеног 2017. у Хаашком суду другоступањском пресудом за злочине над Бошњацима тијеком протеклог рата као и за удружени злочиначки потхват у једном раздобљу 1993. на подручју тадашње Херцег Босне.
Како смо већ писали на порталу, три године након тога, сјећање за Праљком помало блиједи с обзиром на то да је путем друштвених мрежа готово немогуће спомињати његов лик, или име јер Фацебоок санкционирана трајним, или привременим блокирањем. Наводно, ријеч је о алгоритмима који препознају име, презиме и фотографију некадашњег првог човјека ХВО-а па у сврху потицања промоције самоубојства као таквог блокирају.
'Вријеме ће показати'
Одвјетница генерала Слободана Праљка, Ника Пинтер казала је у изјави за портал Директно прије годину дана како се након пресуде морала прибрати с обзиром на то да су услиједила полицијска испитивања.
"Након изрицања пресуде и сатима након тога у мојој су глави мисли биле неповезане, испреплетене, свезане у чвор, но морала сам размрсити мисли, затомити осјећаје и реконструирати дане, мјесеце, године због испитивања на полицији", казала је Принтер.
"Као онда и данас мислим да пресуда није одраз чињеница које су путем доказа обрана, не само обране генерала Праљка, презентиране суду. Данас сам увјерена да ће вријеме, па макар и када ме више не буде, показати што је стварно било у временском раздобљу од 1992. до 1994. на подручју Босне и Херцеговине и ХЗ/ХР ХБ.
Данас када размишљам о том дану повезујем га с кинеском пословицом 'Све заблуде имају своје вријеме, а и најмања истина и након сто милијуна потешкоћа, мудролија и сплетака остаје увијек оно што је била'', истакнула је одвјетница Пинтер.
'Суци Хашког суда скинули су своје тоге и посрамљено се вратили својим безначајним животима'
''Професор филозофије, инжењер електротехнике, филмски режисер и хрватски генерал Слободан Праљак сократовски је вјеровао да је врлина најузвишеније знање о томе што човјек јест, а незнање као одсутност врлине узрок готово свих зала, неспоразума и неправди. Оптужен пред Хаашким трибуналом за злочине које није замислио нити их је починио, које није могао спријечити и чије извршитеље није могао казнити због околности које су надмашивале његове моћи, бранио се знањем, чињеницама, позивао на логику, на здрав разум, нудио контекст, правио успоредбе, анализирао и објашњавао.
Отрпио је тринаест и пол година неправедног, нелогичног, несувислог и понижавајућег оптуживања и суђења. Бранио је политику коју је слиједио, војску којој је припадао и којом је заповиједао (колико је то било могуће у оним временима), своја дјела, своја увјерења, достојанство и људски интегритет тврдећи да ће, ако му се докаже кривња, мирно прихватити пресуду не тражећи никаквих олакотних околности...'', изјавит ће у то доба познати хрватски повјесничар и ратни водитељ Сигурносно-информативне службе ХВО-а, др. Иво Лучић.
''Пресудили су тако као да обране није ни било, с јасно постављеним пропагандно-политичким циљем, предрасудама и предувјерењем с којима су и започели суђење. Суочен с посљедњом и коначном неправдом суда којем ће се једнога дана такођер судити, Праљак је одлучио прекинути фарсу и претворити је у трагедију. Тим чином отишао је у легенду, а суци Хаашкога суда скинули су тоге и перике и посрамљени се вратили својим безначајним животима. Док су живи, неће га заборавити, као ни његове ријечи њима упућене: Суци! Слободан Праљак није ратни злочинац! Они који су судјеловали у рату, пратили суђење и познавали Праљка знају да је то истина, а они међу суцима хаашкога и свих других земаљских судова, који имају и мрвицу савјести, до смрти ће се питати што ако су осудили невина човјека''.
Тко је био генерал Слободан Праљак
Слободан Праљак, рођен је 1945. године у Чапљини, прије рата је завршио три факултета, био је један од оснивача ХДЗ-а, 1991. као драговољац укључио се у обрану Суње, а 1993. именован је заповједником ХВО-а.
У својој је биографији навео да је на Свеучилишту у Загребу дипломирао на Електротехничком факултету, на Филозофском факултету филозофију и социологију те режију на Академији за казалиште и филм.
Радио је као водитељ лабораторија за електронику у Техничкој школи ''Никола Тесла'' у Загребу, те на вишој школи предавао ''Основе електротехнике'', ''Теоријску електротехнику'' и ''Теорију аутоматске регулације''.
Од 1973. године постао је ''слободни умјетник'', који је режирао у казалиштима у Хрватској и БиХ.
У ужој групи људи судјеловао је и у оснивању ХДЗ-а и постао главним тајником Хрватске демократске странке.
Ратни пут
У прољеће 1991. напустио је политички ангажман те као драговољац одлази у Суњу покрај Сиска, а у рујну 1991. именован је заповједником обране Суње. У студеном 1991. добио је чин пуковника ХВ-а, а 1992. промакнут је у бригадира ХВ-а и постао помоћник министра обране РХ за информативно-психолошку дјелатност.
Од травња 1992. драговољно одлази у Херцеговину и обавља дужност заповједника Оперативне зоне Југоисточна Херцеговина–Чапљина– Мостар–Јабланица–Коњиц. Праљак је навео и да је 27. листопада 1992. именован у ВОНС (Вијеће обране и националне сигурности) РХ те да је 1. липња 1993. године затражио разрјешење из ХВ-а ради одласка у БиХ.
Након што је разријешен дужности у ХВ-у, 24. српња. 1993. именован је заповједником ХВО-а.
У студеном 1993. предао је дужност заповједника ХВО-а и вратио се у ХВ, гдје је касније обављао разне дужности, па и ону прочелника војног кабинета Предсједника РХ др. Фрање Туђмана.
Као драговољац судјеловао је у војно-редарственој акцији ''Олуја'', на правцу Хрватска Костајница–Двор на Уни.
Умировљен је, на особни захтјев, 1. просинца 1995. године, а послије умировљења радио је као директор, затим као предсједник Надзорног одбора у творници ''Цхромос боје и лакови'' те сурађивао с твртком ''Сигма'' из Амстердама.
Хашки суд
Оптужницу против Праљка и остале петорице челника Херцег-Босне Хашки је суд објавио 2004. године, оптужујући их да су, заједно с тадашњим водством Републике Хрватске, судјеловали у удруженом злочиначком потхвату с циљем протјеривања бошњачког становништва, стварања етнички чистих простора те њихова одвајања од БиХ и прикључења Хрватској у границама Бановине Хрватске из 1939. године.
Генерал Праљак, заједно с осталом петорицом оптужених драговољно је отишао у Хааг 2006. године, у којему је 29. свибња 2013. проглашен кривим и неправомоћно осуђен на 20 година затвора. Суђење је почело те године, након што су се сви оптуженици (Јадранко Прлић, Бруно Стојић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Валентин Ћорић и Берислав Пушић) сами предали суду у Хаагу.
Првоступањска пресуда донесена је, дакле, 2013. године, а Жалбено вијеће ИЦТY-ија потврдило је Праљкову првоступањску казну од 20 година затвора.
Након тога он поручио је Хашком суду ријечи које су запамћене заувијек:
''Генерал Праљак није ратни злочинац и с пријезиром одбацујем вашу пресуду'', попио садржај из бочице од којега је касније у болници преминуо.
https://direktno.hr/direkt/obljetni...c-s-prijezirom-odbacujem-vasu-presudu-215493/
