Banovic Strahinja
Ističe se
- Poruka
- 2.303
Vašington i Peking su postigli dogovor o privremenom prekidu trgovinskog rata. Zvaničnici SAD-a i Kine su ove nedelje u Ženevi najavili da će američke carine na kinesku robu pasti na 30%, dok će kineske carine na američke proizvode biti smanjene na 10%.
Pravi izazov biće narednih 90 dana pregovora, koji će odrediti buduće odnose između SAD-a i Kine. Oba naroda nastoje da zaštite svoje ekonomske interese, a Kina bi mogla da izvuče pobedu—ali to zavisi od toga da li Donald Tramp vidi dogovor kao dobitak i za sebe.
Sporazum o deeskalaciji carina, koji počinje 14. maja, uključuje značajne ustupke i pokazuje spremnost obe strane na kompromis- Kineski proizvodi su bili zaglavljeni u lukama a Američke prodavnice već su upozoravale na potencijalni nestanak zaliha.
Donald Tramp je brzo proglasio značajnu pobedu nakon sporazuma u ponedeljak, ali isto je učinila i Kina.
Da li je to zaista pobeda za bilo koju stranu? Za sada, jedini napredak je vraćanje carina na nivo pre pojačavanja trgovinskog rata u aprilu 2025.
Međutim, za Kinu, poslednje smanjenje carina donelo je neophodno, makar kratkoročno, ekonomsko olakšanje, iako niko ne zna šta će se desiti nakon 90 dana. Kinesko tržište akcija odmah je poraslo nakon objave. Kina pokušava da stabilizuje svoju ekonomiju narušenu krizom u sektoru nekretnina koja je počela 2021. Zbog toga, Pekingu su potrebne nove pobede ove vrste, s obzirom na to da postaje jasno da fiskalni podsticaji možda neće biti efikasni u suočavanju s prekomernim carinama.
Dakle, koje mere bi Peking trebalo da preduzme kako bi osigurao da američke carine ostanu niske, ako ne i niže?
Pre nego što je trgovinski rat između SAD-a i Kine započeo u julu 2018, tarife koje su Vašington i Peking međusobno nametali bile su relativno niske. U januaru 2018. američke carine na kineski izvoz iznosile su 3,1%, dok su kineske na američki izvoz bile 8%. Dok trenutne kineske carine od 10% na američku robu nisu daleko od nivoa pre trgovinskog rata, isto se ne može reći za američke na kineske proizvode od 30%.
Šta bi bila velika pobeda za Kinu?
Za Peking bi veliki uspeh bio povratak na carine pre trgovinskog rata ili njihovo potpuno ukidanje, ali je to malo verovatno.
Jedna od glavnih prepreka je Trampova potreba za političkim uspehom. U aprilu ove godine, američki predsednik je oštro kritikovao strane nacije zbog ekonomskih poteškoća SAD-a i nametnuo minimalnu carinr od 10% na sve uvoze u zemlju. Smanjenje na kineske proizvode ispod tog praga moglo bi da izazove zahtev za istim tretmanom i za ostale zemlje.
Dogovor na 90 dana sa Kinom mogao bi se tumačiti kao ustupak Trampa, koji se već suočava sa pritiscima. Međutim, spuštanje osnovnih carina ispod 10% za sve države izgledalo bi kao još veće popuštanje.
Ovo bi moglo da naruši njegovu političku poziciju i ugrozi šanse Republikanske stranke na predstojećim izborima 2026. godine, što je malo verovatno.
Kina se nada da će buduće američke carine biti oko 10%, međutim, da bi Vašington mogao da opravda smanjenje, Peking će morati da ponudi ustupke zauzvrat.
Problematične teme
Jedno od ključnih pitanja u odnosima između SAD-a i Kine je droga fentanil. Prema američkoj Agenciji za borbu protiv narkotika (DEA), fentanil, odgovoran za desetine hiljada smrtnih slučajeva u SAD-u svake godine, dolazi uglavnom iz Kine i Meksika.
Vašington očekuje od Pekinga da učini više kako bi zaustavio dotok fentanila i hemikalija koje se koriste za njegovu proizvodnju u SAD.
Peking ovo vidi drugačije i optužuje Vašington za „kampanju blaćenja“ i prebacivanje krivice na Kinu, tvrdeći da zemlja već ima jedne od najstrožih zakona protiv droge u svetu.
Tramp smatra da je problem fentanila pitanje nacionalne bezbednosti i zahteva od Kine značajne ustupke kako bi opravdao smanjenje carina ispod 30%.
Međutim, Kina može učiniti više za smanjenje carina. U okviru trenutnog trgovinskog sporazuma, Kina je pristala da ukine zabranu izvoza ključnih minerala u SAD, što je od vitalnog značaja za proizvodnju naprednog naoružanja.
Ako Peking može da garantuje stabilan dotok ovih minerala i podršku američkoj poljoprivredi – koja je ključna baza podrške Trampu – verovatno je da će administracija SAD smanjiti carine i održati ih na nižem nivou u budućnosti.
Kina će verovatno hteti da se osigura. Mora da pregovara sa SAD, ali će se istovremeno okrenuti drugim regionalnim partnerima, poput zemalja ASEAN-a, kako ne bi zavisila od nepredvidivog Trampa.
Na kraju, Kini je potrebna stabilna politika SAD-a. Bez nje, bilo kakvi planovi za oporavak kineske ekonomije neće biti ostvarivi.
Ali kao dobar trgovac, Tramp će teško odbiti povoljnu ponudu – posebno kada se suočava sa ekonomskim izazovima kod kuće. Ako Peking uspe da osmisli dogovor koji donosi simboličan uspeh za obe strane, verovatno će privući njegovu pažnju.
Pravi izazov biće narednih 90 dana pregovora, koji će odrediti buduće odnose između SAD-a i Kine. Oba naroda nastoje da zaštite svoje ekonomske interese, a Kina bi mogla da izvuče pobedu—ali to zavisi od toga da li Donald Tramp vidi dogovor kao dobitak i za sebe.
Sporazum o deeskalaciji carina, koji počinje 14. maja, uključuje značajne ustupke i pokazuje spremnost obe strane na kompromis- Kineski proizvodi su bili zaglavljeni u lukama a Američke prodavnice već su upozoravale na potencijalni nestanak zaliha.
Donald Tramp je brzo proglasio značajnu pobedu nakon sporazuma u ponedeljak, ali isto je učinila i Kina.
Da li je to zaista pobeda za bilo koju stranu? Za sada, jedini napredak je vraćanje carina na nivo pre pojačavanja trgovinskog rata u aprilu 2025.
Međutim, za Kinu, poslednje smanjenje carina donelo je neophodno, makar kratkoročno, ekonomsko olakšanje, iako niko ne zna šta će se desiti nakon 90 dana. Kinesko tržište akcija odmah je poraslo nakon objave. Kina pokušava da stabilizuje svoju ekonomiju narušenu krizom u sektoru nekretnina koja je počela 2021. Zbog toga, Pekingu su potrebne nove pobede ove vrste, s obzirom na to da postaje jasno da fiskalni podsticaji možda neće biti efikasni u suočavanju s prekomernim carinama.
Dakle, koje mere bi Peking trebalo da preduzme kako bi osigurao da američke carine ostanu niske, ako ne i niže?
Pre nego što je trgovinski rat između SAD-a i Kine započeo u julu 2018, tarife koje su Vašington i Peking međusobno nametali bile su relativno niske. U januaru 2018. američke carine na kineski izvoz iznosile su 3,1%, dok su kineske na američki izvoz bile 8%. Dok trenutne kineske carine od 10% na američku robu nisu daleko od nivoa pre trgovinskog rata, isto se ne može reći za američke na kineske proizvode od 30%.
Šta bi bila velika pobeda za Kinu?
Za Peking bi veliki uspeh bio povratak na carine pre trgovinskog rata ili njihovo potpuno ukidanje, ali je to malo verovatno.
Jedna od glavnih prepreka je Trampova potreba za političkim uspehom. U aprilu ove godine, američki predsednik je oštro kritikovao strane nacije zbog ekonomskih poteškoća SAD-a i nametnuo minimalnu carinr od 10% na sve uvoze u zemlju. Smanjenje na kineske proizvode ispod tog praga moglo bi da izazove zahtev za istim tretmanom i za ostale zemlje.
Dogovor na 90 dana sa Kinom mogao bi se tumačiti kao ustupak Trampa, koji se već suočava sa pritiscima. Međutim, spuštanje osnovnih carina ispod 10% za sve države izgledalo bi kao još veće popuštanje.
Ovo bi moglo da naruši njegovu političku poziciju i ugrozi šanse Republikanske stranke na predstojećim izborima 2026. godine, što je malo verovatno.
Kina se nada da će buduće američke carine biti oko 10%, međutim, da bi Vašington mogao da opravda smanjenje, Peking će morati da ponudi ustupke zauzvrat.
Problematične teme
Jedno od ključnih pitanja u odnosima između SAD-a i Kine je droga fentanil. Prema američkoj Agenciji za borbu protiv narkotika (DEA), fentanil, odgovoran za desetine hiljada smrtnih slučajeva u SAD-u svake godine, dolazi uglavnom iz Kine i Meksika.
Vašington očekuje od Pekinga da učini više kako bi zaustavio dotok fentanila i hemikalija koje se koriste za njegovu proizvodnju u SAD.
Peking ovo vidi drugačije i optužuje Vašington za „kampanju blaćenja“ i prebacivanje krivice na Kinu, tvrdeći da zemlja već ima jedne od najstrožih zakona protiv droge u svetu.
Tramp smatra da je problem fentanila pitanje nacionalne bezbednosti i zahteva od Kine značajne ustupke kako bi opravdao smanjenje carina ispod 30%.
Međutim, Kina može učiniti više za smanjenje carina. U okviru trenutnog trgovinskog sporazuma, Kina je pristala da ukine zabranu izvoza ključnih minerala u SAD, što je od vitalnog značaja za proizvodnju naprednog naoružanja.
Ako Peking može da garantuje stabilan dotok ovih minerala i podršku američkoj poljoprivredi – koja je ključna baza podrške Trampu – verovatno je da će administracija SAD smanjiti carine i održati ih na nižem nivou u budućnosti.
Kina će verovatno hteti da se osigura. Mora da pregovara sa SAD, ali će se istovremeno okrenuti drugim regionalnim partnerima, poput zemalja ASEAN-a, kako ne bi zavisila od nepredvidivog Trampa.
Na kraju, Kini je potrebna stabilna politika SAD-a. Bez nje, bilo kakvi planovi za oporavak kineske ekonomije neće biti ostvarivi.
Ali kao dobar trgovac, Tramp će teško odbiti povoljnu ponudu – posebno kada se suočava sa ekonomskim izazovima kod kuće. Ako Peking uspe da osmisli dogovor koji donosi simboličan uspeh za obe strane, verovatno će privući njegovu pažnju.
