Početkom 1971. godine, kada je dolar prestao da bude vezan za zlato, OPEK je usvojio dolar kao svoju obračunsku valutu. Otada se svetska trgovina naftom odvija u US dolarima, čineći dolar dominantnom svetskom valutnom rezervom. To je omogućilo ogromnu potražnju dolara, pa i njegovo enormno i nekontrolisano emitovanje i štampanje.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Da li znate koja je najmoćnija institucija u Sjedinjenim Američkim Državama? Ne, nije američki predsednik. Nije ni Vrhovni sud, ni CIA, ni FBI. Kongres i Senat, još manje. Najmoćnija institucija u Americi je jedna privatna banka sa imenom Federalne rezerve - FED. To je banka koja štampa dolar.
Dali ste znali da je američka centralna banka privatna? Ali, kako je došlo do toga da američku novčanu valutu kreira privatna banka? Baš onako kako je to urađeno pre 300 godina u Engleskoj. Udruženi međunarodni bankari dugo su tražili način da svoj unosan "posao" sa kreiranjem novca ni iz čega ustoliče i u ovoj ogromnoj zemlji. Tako su 1791. osnovali "Bank of US".
Amerika je tada bila kolonija podeljena od strane nekoliko evropskih zemalja, a bankari su već imali razrađen sistem finansijskog potčinjavanja skoro svih Engleskih kolonija osnivanjem privatnih centralnih banaka. Veštačkim izazivanjem kriza putem inflacije, stvarali su pobune, obarali vlade i finansirali svoje političke pulene koji su im omogućavali eksploataciju te države. Ono što može novac, ne može ni najveća vojska. Američki predsednik Endru Džekson je, međutim, odbio da im obnovi osnivačku povelju, nakon čega je 1836. godine naprasno umro "neprirodnom smrću".
Kako nastaje dolar?
Finansiranjem predizborne kampanje Vudro Vilsona, bankari su konačno imali "svog" predsednika SAD. Vilson je 1913. godine proturio kroz Kongres zakon po kome privatna banka Federalne rezerve može da kreira dolar - iz NIČEGA. Ričard Nikson je 1971. omogućio FED-u da za štampane dolarske novčanice ne mora da ima ni zlatno pokriće. Od tada sve do danas, američka vlada mora da pozajmljuje sa kamatom dolare od ove moćne grupe finansijskih mahera i stvara nacionalni dug.
Amerikanci pored nacionalnog duga, koji otplaćuju kroz porez, sve više se zadužuju i troše. Potrošački mentalitet je smišljena ideologija koja se sprovodi u Sjedinjenim Državama - ona je privlačna i omamljujuća. Kupuj, troši i za to uzimaj kredite ...
Iako je FED stvorena kao vladina agencija, država SAD nije deoničar ove banke, mada vlada ima formalno pravo nadzora nad njenim poslovanjem. Ovo pravo, međutim, vlada ne može da ostvari, jer joj deoničari to ne dozvoljavaju.
Deoničari su 300 privatnih korporacija. Najveći broj deonica poseduje 12 banaka koji su u vlasništvu nekoliko porodica. Jednostavno, FED štampa američke dolare i upravlja novčanom masom u opticaju, naplaćujući svoje usluge kamatama na kredite koje daje komercijalnim bankama.
Jedini troškovi koje ona ima su vezani za štampanje dolara. Tako štampanje novčanice od 100 dolara košta FED 25 centi. Ali kamate kojima FED pravda te usluge daleko su veće. Takođe, kada SAD imaju budžetski deficit, FED štampanjem dolara "kupuje" taj dug, kasnije zarađujući na kamatama.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Inače štampanje dolara i kontrola njegove vrednosti po Ustavu SAD pripadaju isključivo Kongresu. Ali, setite se reči Majera Amšela Rotšilda: "Dajte mi kontrolu nad novcem u nekoj državi i nije me briga ko pravi zakone".
Pokriće koje ova banka ima je izvesna količina zlata, ali niko ne zna koliko je to tačno. Zlato je raspoređeno u više trezora. Na primer, u San Francisku se čuva 1,6 milijardi dolara u zlatu. Ali danas novca u opticaju ima otprilike 730 milijardi dolara, što se stalno menja. Ukupne zlatne rezerve na svetu procenjene su na oko 200.000 tona.
Naravno da u svetu nema toliko zlata koliko je naštampano dolara, ali to nije ni važno jer zlato je takođe mera za neku vrednost. Ne možete ga ni jesti ni obući, niti se voziti u njemu. Ali šta je onda pokriće kojim FED određuje količinu novca koju kreira i čak velikodušno prodaje čitavom svetu? Čime SAD garantuju vraćanje dugova, kad ne proizvode ni približno vrednosti sa kojima raspolažu?
Najveće pokriće FED-u su pre svega građani SAD, koji su zakonom naterani da plaćaju porez.
To je upravo ono što je u stanju da stvara prave vrednosti, to je - LJUDSKI RAD.
Postoje podaci, što većina građana Amerike ne zna, da banke štampaju na bankarskom papiru poseban serijski broj u obliku jedinstvene trgovinske oznake (UCC), u vidu sertifikata, koji se čuvaju u svim državnim bazama podataka o građanima. Ovaj broj se stavlja na izdate sertifikate o rođenju i venčanju građana SAD.
Ovaj serijski broj je u obliku jedinstvene trgovinske oznake, sa svim pripadajućim podacima: gde se roba skladišti, kolika je količina, kakav je kvalitet (starost, pol, imovinsko stanje "robe"). Ovo je počelo da se radi nakon velikog bankrota 1933. godine.
Da li to FED kao podlogu za novac koji izdaje i prodaje širom sveta ima kao pokriće - građane Amerike? Genijalno, zar ne? Koliko Amerikanaca je ovako založeno, možete samo da nagađate.
Kako je ljudski radni potencijal idealan zalog za novac, jer ima praktično neograničenu vrednost tj. moć da stvara vrednost, bankari su kreirali i novu strategiju širenja svog bogatstva kojom bi ovaj potencijal maksimalno uvećali. Maksimalno znači proširiti se na čitav poznati svet. To je upravo suština globalizacije, zapravo razlog stvaranja "Novog svetskog poretka". Prosto rečeno, još više robova u sistemu krupnog kapitala i moćnih trans-nacionalnih korporacija.
Da građani u globalnom gulagu marljivo rade, ovi finansijski genijalci, zapravo paraziti na tuđem radu, obavezali su ih (čitaj upregli) dugovima. Engleska reč za pozajmicu je "mortgage".
Mort na francuskom znači smrt, a gage je zalog. Nije li reč "mortgage" savršeno dobra kovanica?
Pored nacionalnog duga koji građani SAD otplaćuju kroz porez, oni se zadužuju i kao potrošači. Da bude sve privlačno i omamljujuće, smišljena je ideologija kojom se stvara i održava potrošačko društvo.
Tako građani opijeni propagandom "zapadnog načina života", zapravo su naterani da kupuju i troše novac i za to uzimaju nove kredite. I sami sebi sve više stežu bankarsku omču oko vrata ...
Svaki građanin SAD uključujući i svako dete, juna 2005. dugovalo je najmanje 136.479 dolara. Kako se stvorio taj dug koji i dalje vrtoglavo raste?
Tako što privatna centralna banka FED kreira npr. milijardu dolara koje sa kamatom od tri odsto daje vladi SAD, i stvara nacionalni dug. Ovaj novac vlada distribuira komercijalnim bankama sa kamatom od pet odsto, koje ga prodaju građanima i preduzećima sa kamatom sedam odsto ili više... Dakle, svako je u lancu napravio dug sa kamatom od istog novca (jednom milijardom) kreiranim iz NIČEGA. To je taj nesipravan kalkulator koji stalno dodaje sedam.
Da je ovakav sistem propast za Ameriku odavno su uočili i predsednici, Džeferson, Džekson, Linkoln, ali i Kenedi.Američki predsednik Tomas Džeferson (1801 - 1808) još tada je izjavio: "Verujem da su bankarske institucije opasnije za našu slobodu od neprijateljskih vojski. Već su postale novčana aristokratija koja izaziva vladu". Abraham Linkoln je pokušao da im ovu privilegiju oduzme, ali je ubijen 1865.
Poslednji američki predsednik koji se spremao da bankarima stane na put bio je Džon F. Kenedi pripremio je novi zakon o FED-u. No, nakon njegovog ubistva, 1963. prvo što je njegov naslednik Lindon Džonson uradio bilo je povlačenje tog predloga zakona.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ovaj potrošački mentalitet i kod nas se upravo izgrađuje.
Zato su nakon 5. oktobra 2000. i ušle ogromne količine novca (spekulativnog) u vidu takozvanih donacija i kratkoročnih potrošačkih kredita (laki keš), kako bi se građanska elita na vlasti "opila" potrošačkim životom.
Primetili ste da se u Srbiji ništa ne proizvodi, većina ljudi ne radi, a troši se. Odakle?
Eto, sada znate i odakle i zašto. Ali, ako znate da je glavni potencijal - ljudski rad - neiskorišćen, jasno vam je da nikakvog razvoja kod nas neće ni biti. Doći će samo dan kada će onaj ko drži finansijsku slavinu jednostavno da je zatvori. Srbija danas ima ukupan nacionalni dug više od 12 milijardi dolara. Izračunajte sami koliko ste i vi dužni samo po osnovu onoga što vas je država zadužila. Tome dodajte i vaš lični dug, ako ste naseli na reklame i ušli u kupovinu automobila ili stana.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Iste godine 1971, kada je dolar prestao da bude vezan za zlato, OPEK je usvojio dolar kao svoju obračunsku valutu. Zašto su Arapi to uradili, zaključite sada sami.
Otada se svetska trgovina naftom odvija u US dolaru, čineći dolar dominantnom svetskom valutnom rezervom. Ovo je omogućilo ogromnu potražnju dolara, pa i njegovo enormno i nekontrolisano emitovanje i štampanje.
Na taj način sve zemlje u svetu postale su vezane za valutu koju jedna zemlja, odnosno jedna privatna banka (FED), može proizvoditi po sopstvenoj volji, a koju svi koji žele naftu moraju imati u ogromnim količinama da bi vršili plaćanja energenata ili otplate kredita međunarodnim finansijskim institucijama.
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Obama-na-meti-zbog-stampanja-dolara.lt.html
)
