- Poruka
- 392.132
Trešnja (prunus avium) pripada velikoj podfamiliji Prunoideae, zajedno sa višnjom. Potpuno je pitoma i uzgaja se u voćnjacima širom sveta, a postojbina joj je upravo naš prostor – Istočna Evropa i Mala Azija. Drvo trešnje raste na dobro osvetljenim mestima. Može da dosegne visinu od 30 metera i više. Prilikom branja ovog slatkog voća, mora da se bude vrlo oprezan jer su grane trešnje (kao i višnje) lako lomljive, posebno na račvanjima.
Ovo malo koštunjavo čudo prirode sadrži mnoštvo vitamina i minerala, a daje svega 63 kalorija u 100 grama.
Trešnja ima izuzetno mesnat i sladak plod, crvene i ružičaste boje, koji je odličan izvor kalijuma, gvožđa, cinka, bakra i mangana. Podsetimo, kalijum je mineral koji je važan za pravilan rad srca i drži krvni pritisak na normali.Plod ovog voća ima mnogo pigmenta, a upravo taj crveno-plavi pigment sačinjavaju polifenoli – antocijanini koji imaju jaka antioksidativna svojstva. Oni deluju protiv slobodnih radikala, ali i protiv upala, što svakako podstiče imunitet. Redovnom konzumiranjem trešanja i višanja mogu znatno da se umanje tegobe kod gihta, fibromijalgije i sportskih povreda.
Trešnje obiluju i melatoninom, antioksidansom sa umirujućim efektom na neurone u mozgu, što pozitivno utiče na smanjenje nervoze, nesanice i glavobolje.
Preporuka je da se kupuju sveže trešnje i da se čuvaju u frižideru. Dobro ih je oprati neposredno pre konzumiranja. Trešnje se obično jedu same, u svežem stanju ili u voćnim salatama-koktelima uz breskvu, ananas, krušku i grožđe. Nije slučaj da se poput višanja koriste za pravljenje sokova i kolača, mada i od trešanja može da se napraviti vrlo ukusan džem ili slatko. Trešnje su idealne za voćne užine u svežem stanju.(piše politika)
