Pogledajte prilog 462618
Nijo sede u raspalu beržeru i zagleda se u Orfeja koji je desnom šakom mandrljao po džepu kožne pilotske jakne.
- Puf pant, ah evo ih,- mirnim glasom gotovo prošaputa Orfej. Zatim iz skupljene desne šake izvadi,očigledno dobro izvežbanim potezom, deo skrivenog sadržaja, a zatim ispruži ispred sebe stisnute obe pesnice.
- U levoj šaci je trenutni lek, - izusti i obrve mu se lagano izviše na gore. - U desnoj, - napravi kraku pauzu radi efekta,- trajni! - Obrve se spustiše i lice Orfeja ponovo postade bezizražajni poker face.
- Biraj.
Nijo se promeškolji u beržeri i začuđeno zapita: - ali, zastade na trenutak, zar tvoja priča ne treba da ima neki uvod, nešto...
- Jok,- prekide ga Orfej i ruke ostaše da vise u vazduhu.
- Kako jok? A da kažeš nešto mudro? U levoj šaci je to i to, simbol ovoga, nečega, šta ti ja znam, u desnoj ovo i ono, bla, truć.
- Slušaj bratanče,- odgovori Orfej, - ne mogu ti opisati koliko puta se ovaj razgovor desio. I u pravu si, obično ti ispričam kratku priču, mučnu ali poučnu, ali večeras mi nešto nije do toga. Nego brate, biraj i ne filozofiraj mnogo, pa ko zna, možda ovoga puta spasimo Zajon.
- Ah shvatam šta hoćeš da kažeš,- reče Nijo, - gledao sam i ja Dan mrmota, mora da ti je strašno dosadno?
- Do nekog trenutka,- klimnu kratko Orfej, - nešto kao kod otvaranja u šahu. Ali u jednom trenutku kreće umetnost, lepota...
- Ok, reče Nijo i brzinom munje uz glasan pljesak udari dlanom desne ruke Orfeja po gornjoj površini jedne od pesnica.
- Pec!
- Aaaa uzviknu Orfej očigledno iznenađen udarcem. Šta ti je, jel si normalan?
- Nisi očekivao a? - zapita Nijo cepajući se lirskim baritonom.
- Ne, - progunđa Orfej trljajuć površinu pocrvenele kože po rubu glatko izbrijane brade. - Ovo si uradio prvi put. To obećava!
- Sve u svemu,- pribra se Orfej i nastavi,- izabrao si trenutni lek.
- Mu? - Začudi se Nijo. - A u drugoj šaci beše šta?
- Trajni, naravno...
- I sad moramo opet iz početka? - zapita Nijo.
- Zašto iz početka?
- Pa... - nastavi Nijo,- trajni lek je prava stvar, zar ne?
- Prava stvar... neprava stvar... ko to zna. Nemoj me terati da krenem sa mudrolijama opet, rekoh ti da večeras nisam raspoložen.
- Bre kakav si to čovek crnjo, daj otvori onda šaku pa da počnemo.
Orfej zadovoljno klimnu glavom otvori levu šaku i na njenoj površini ukaza se papirni smotuljak.
- Čekaj, - skoro zamuca Nijo, - ne treba da bude ovako, treba da bude, mislim, trebalo bi... - Nijo napregnu svoj um do najdubljih grotla podsvesnog i iz tame izbunari sećanje na neki davno odsanjan san.
- Pilula? - Upitno pogleda Orfeja. – U šaci je trebala da bude pilula, zar ne?
- Pilule „odoše“ pre pola sata,- namignu Orfej devojci u uglu sobe.
- A TI Nijo junače! Ti si izvukao, ta – na – na – na! - otpevuši Orfej kako bi dodao na dramatičnosti atmosfere:
- Moj račun za struju! Nikako da stignem da ga platim, a i brod dosta troši, i taaako - otegnuto promrmlja. - Nije mali zadatak, ali Nijo si ti!
Nijo se rezignirano zavali u beržeru i pogleda uprtog u tavanicu uzdahnu: - trenutni lek?
- MOJ trenutni lek. - Odgovori Orfej. - I mi crnci imamo dušu.
Nijo sede u raspalu beržeru i zagleda se u Orfeja koji je desnom šakom mandrljao po džepu kožne pilotske jakne.
- Puf pant, ah evo ih,- mirnim glasom gotovo prošaputa Orfej. Zatim iz skupljene desne šake izvadi,očigledno dobro izvežbanim potezom, deo skrivenog sadržaja, a zatim ispruži ispred sebe stisnute obe pesnice.
- U levoj šaci je trenutni lek, - izusti i obrve mu se lagano izviše na gore. - U desnoj, - napravi kraku pauzu radi efekta,- trajni! - Obrve se spustiše i lice Orfeja ponovo postade bezizražajni poker face.
- Biraj.
Nijo se promeškolji u beržeri i začuđeno zapita: - ali, zastade na trenutak, zar tvoja priča ne treba da ima neki uvod, nešto...
- Jok,- prekide ga Orfej i ruke ostaše da vise u vazduhu.
- Kako jok? A da kažeš nešto mudro? U levoj šaci je to i to, simbol ovoga, nečega, šta ti ja znam, u desnoj ovo i ono, bla, truć.
- Slušaj bratanče,- odgovori Orfej, - ne mogu ti opisati koliko puta se ovaj razgovor desio. I u pravu si, obično ti ispričam kratku priču, mučnu ali poučnu, ali večeras mi nešto nije do toga. Nego brate, biraj i ne filozofiraj mnogo, pa ko zna, možda ovoga puta spasimo Zajon.
- Ah shvatam šta hoćeš da kažeš,- reče Nijo, - gledao sam i ja Dan mrmota, mora da ti je strašno dosadno?
- Do nekog trenutka,- klimnu kratko Orfej, - nešto kao kod otvaranja u šahu. Ali u jednom trenutku kreće umetnost, lepota...
- Ok, reče Nijo i brzinom munje uz glasan pljesak udari dlanom desne ruke Orfeja po gornjoj površini jedne od pesnica.
- Pec!
- Aaaa uzviknu Orfej očigledno iznenađen udarcem. Šta ti je, jel si normalan?
- Nisi očekivao a? - zapita Nijo cepajući se lirskim baritonom.
- Ne, - progunđa Orfej trljajuć površinu pocrvenele kože po rubu glatko izbrijane brade. - Ovo si uradio prvi put. To obećava!
- Sve u svemu,- pribra se Orfej i nastavi,- izabrao si trenutni lek.
- Mu? - Začudi se Nijo. - A u drugoj šaci beše šta?
- Trajni, naravno...
- I sad moramo opet iz početka? - zapita Nijo.
- Zašto iz početka?
- Pa... - nastavi Nijo,- trajni lek je prava stvar, zar ne?
- Prava stvar... neprava stvar... ko to zna. Nemoj me terati da krenem sa mudrolijama opet, rekoh ti da večeras nisam raspoložen.
- Bre kakav si to čovek crnjo, daj otvori onda šaku pa da počnemo.
Orfej zadovoljno klimnu glavom otvori levu šaku i na njenoj površini ukaza se papirni smotuljak.
- Čekaj, - skoro zamuca Nijo, - ne treba da bude ovako, treba da bude, mislim, trebalo bi... - Nijo napregnu svoj um do najdubljih grotla podsvesnog i iz tame izbunari sećanje na neki davno odsanjan san.
- Pilula? - Upitno pogleda Orfeja. – U šaci je trebala da bude pilula, zar ne?
- Pilule „odoše“ pre pola sata,- namignu Orfej devojci u uglu sobe.
- A TI Nijo junače! Ti si izvukao, ta – na – na – na! - otpevuši Orfej kako bi dodao na dramatičnosti atmosfere:
- Moj račun za struju! Nikako da stignem da ga platim, a i brod dosta troši, i taaako - otegnuto promrmlja. - Nije mali zadatak, ali Nijo si ti!
Nijo se rezignirano zavali u beržeru i pogleda uprtog u tavanicu uzdahnu: - trenutni lek?
- MOJ trenutni lek. - Odgovori Orfej. - I mi crnci imamo dušu.
