Trenutni lek

Iz Vašeg priče izbija toplina i duševnost dragog čoveka. Iznad svega veliko znanje ukrašeno vrhunskom kultivisanošću. Zaista je uživanje čitati svaki novi pasus, jer svaki izaziva zastajkivanje i razmišljanje. Pa uz osmeh blaženstva - ponovno čitanje...
A priča obična: banalna slika naše svakodnevnice i na kraju susret...Hat...kultura, obrazovanje, emocije, filozofska razmišljanja intelektualca, povezuju kratke "fleševe" dešavanja i čine da jedno ističe drugo.
"Ima li dobrih pitanja?"
"Kontrola, molim pokažite karte:"
..."jer si mi lajkovao status?"
"Dobili ste koga ste tražili. Ostavite poruku".
..."dabogda da ti deca jela..."
"Ako svako sluša samo sebe, šta će mu drugi? Ko tu ljubi bližnjeg?"
"Ostalo je ćutanje. Ćutanje su stvorili poslednji ljudi, a tišinu prvi bogovi".
Hor staraca na Kolonu peva slično zuki cvrčaka pred umiranje. Melanholično, u A-molu. Užasnuti stvarnošću
koju vide i nemogućnošću da tajnu prenesu drugom, starci trepere zukom cvrčaka... i ćutanjem....
"Heeej, gde si ti?"
..."klimao sam glupavo glavom i gledao u osmeh"
"Sunčev zrak koji sam još kao dečak tražio u klikeru staklencu", nalazio se gde treba...između njene i moje usne. Tu, pored osmeha čeka svetlost. Pobednik je onaj kroz koga prođe.
Prijatelj mi je jednom napisao: "Ljubim te u osmeh".
Neizmerno sam uživala u Vašoj divnoj priči, inspirisana na najlepši način.
Poštovanje :cvet:
 
...jedna, tipicno za Beja, neiscpna crtica koja se zaista crticno zavlaci maltene i ispod suknjidamskih i dzepova muskih i podje radnim keceljama prodavacica i okovratnika ljekarskih...nista Bej ne propusta neka se svi nadju i paze sta rade jer ih prati budno i svevidece oko ,-Hakim_bej_a ...:hvala::bye:
 
Tvoje reči su trenutni lek,
kao sunčev zrak pretvaraju ovaj turoban grad i mrgodne ljude
i svaki sivi dan, sivu deceniju i ceo sivi život ...
u osmeh, sjaj u oku, u poljubac.:heart:
 
Sve što sada i ovde pišete sadrži, osim napisanog, i vaše raspoloženje, pogled na svet, brige i ljubavi.
A vi samo lepotu vidite.
To ne govori puno o priči, ali govori puno o vama.
Hvala. :hvala:
 
Covek u svemu vidi i prepoznaje upravo sebe.
I u napisanom i u procitanom, u umetnickom delu ili komadicu prirode...
Gde god pogleda - vidi sebe.

Vi ste u jednoj obicnoj i prosecnoj prici videli lepotu. U dobrom sam drustvu. :hvala:
.................................................

Covek se pretvara u ono u sto gleda. Neko gleda u zivot, neko u nistavilo, neko u ljubav, neko u zadovoljstvo.
Neko se drzi nauke, neko mistike, i svako vremenom neizbezno postaje ono sto posmatra.
Stari ljudi najcesce gledaju u zemlju.

Covek u stanju da u drugome vidi i prepozna samo ono sto i sam poseduje.
 
Poslednja izmena:
A kliker staklenac vredi samo onome ko u njemu potrazi svoj zrak.

Imao sam san da napisem pesmu.
Ni nedostatak talenta me nije pokolebao.
Pisao sam i brisao. Ponovo i ponovo.

A onda sam, umesto da je ja napisem, dobio pesmu.
Moju pesmu.
Od reci do reci.

Ima snova koje ne mozes odsanjati sam.
Ti snovi su najvredniji.
 
...vjerujem u fantaziju
ali samo onu koja je u mogucnosti oformljenja
kad-tad
Istina, da svojim ocima covjek gleda svoje programe
za sta su mu cula obucena cak u nekoj dalekoj konekciji
ali ljutim se na Covjeka koji nije pronadjen u Djelu svome
ono 'sta je pjesnik htio'
kad bi to pjesnik znao
ne bi sebe pornografisao
a sigurno je da estetski se projektuje svako u svoje polje i odmah mu znamo ukus i htjenja...
...:hvala:
 
nešto mi tu ne štima, prvo mi pada na pamet: "jedino što čovek može videti: svoje" ali svoje u smislu kao gde si hakime rođo moj,
ako nismo bliski neću te ni videti,
ali to što smo bliski ne znači da si ti ustvari ja
 
сад је исто :mrgreen:
него ћути има их ко ми само плус зелена коса иииииик :eek:
а и фараонн је видиш усклађен с нами само мало тамнији
 
U tvojoj priči, Hakime, svako može prvo da prepozna dobrog pisca, pa tek onda
možda i sebe.
Samo dobro napisana priča privlači pažnju, navodi na razmišljanje, izaziva emocije i
rezonancu pisac - čitalac.
Mislim da je teže napisati zanimljivu priču o nekoj običnoj temi, svima poznatoj,
nego tešku dramu ili tragediju.

Soradze je dala baš lep osvrt na "Trenutni lek".

A tvoj jezgrovit stil, tako je poseban, životan.
Jednostavan izliv reči, bez doterivanja, kao da si pisao u prepunom autobusu, između dve stanice,
dok ti je kontrolor visio nad glavom.

Pomiri se sa tim da si napisao dobru priču i gotovo.
I ne brini, svako će u njoj naći ono što mu treba.
Trenutni lek, kao u toj pesmi? :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top