Тренутак

Никад нисам волела зиму.
До данас.

Нисам желела да видиш
вулкан у мени који све више прети.
Тражио си да ти опишем осећаје,
и беспомоћна сам пред тобом.
Витеже, одложи мач.
Ипак.

Тражио си да ти опишем...
Не глумим да сам добро.
Никад нисам била глумица.
Ти то знаш.
Никад нисам умела да сакријем осећања.
Данас нисам ни желела.

Од оног тренутка, када си за мене
И само за мене
Урадио шта никад нико није...

Од оног тренутка, ти си
Други човек
Неко
Ко је нестваран
А ипак ту
Опипљив
А недодирљив
Као стих
Неухватљив
Као мелодија недовршене песме
Неистражен
Као свемир
Недостижан
Иако стојиш предамном
Непроживљен
Као свет без боја.

Од оног тренутка
Мислим само на једно
Више ми није хладно
Мојим венама бесни лава
Чујем музику ветра
Дозвољавам себи
Да уживам
У пуцкетању снега
Под нашим ногама

Желим те
Као што ти мене желиш
Али ни близу онога
Колико ми требаш

Гледам кроз трепавице
Од пахуља
У новооткривену истину
Новог тебе
А толико познатог
И представљам ти нову себе
Коју ни сама не познајем
 
Što se mene tiče
nije loše
šta više vrlo dobra
al stvarno kakva je
znaćeš po tome
kako on odreaguje
ako nije gluv i slep
trebalo bi aplauz da se čuje
od mene evo već tu je :klap:
 
Poslednja izmena:
Hvala Vam na tako dobrim i brzim komentarima, veoma mi znaci, pogotovo sto znate kako to treba da izgleda a ja sam samouka... :whistling:
A po njegovoj reakciji, mislim da sam uspela da se izrazim dovoljno dobro... :think:
Bice nesto od mene :bye:
 
Неухватљив
Као мелодија недовршене песме
Неистражен
Као свемир
Недостижан
Иако стојиш предамном
Непроживљен
Као свет без боја.

Kada uhvatis mislima srce njegovo...kada dostignes njegovu misao...kada osetis kako mu se predati, tada ce postati tvoj, dostizan, uhvatljiv, dodirljiv i samo tvoj...samo treba znati osluskivati i slusati, srcem i dusom...
 

Back
Top