Ljudi nije samo sparing ili tuca potrebno za savladavanje borenja. Nego i STRES. Da, bas onaj stres koji izaziva iznenadna situacija na ulici. Stres na mnogo vaznom mecu u sportu, za razliku od onog stresa gde ides u mec da bukvalno skupis iskustvo gde ti i nije bitno da li ces pobediti ili izgubiti, nego je bitno da se skupi iskustvo i mozak adaptira na takve situacije, tj kada ti trener kaze - nema veze i poraz je za tebe uspeh, "stekao si odredjeno iskustvo", sve je to dobro za tebe kao borca.
Ja sam imao prilike kada radim sparing sa drugarima i prijateljima da se postavljam na 2 nacina. U jednom sam kao prijatelj, drugar, koji pazi da ih ne povredi i oni znaju da im se nista toliko nece desiti lose u radu sa mnom. U drugom nacinu sparinga sam bukvalno glumio kao da sam se iznervirao, da nemam kontrolu i da u tom trenutku nemam na umu da su mi prijatelji nego da sparing i trening zapravo koristim kao opravdanje da mogu da ih povredim i da im se osvetim.
Necete verovati koliko ljudi drugacije reaguju. Kada sam formirao neki bolestan izraz lica i neke krike ispustao, jedan je bukvalno prekrio lice i ono scucurio se, uplasio se.... Toga nije bilo u "prijateljski" nastrojenom sparingu. Posle mi i rece - Koji ti je djavo danas, da te ne znam mislio bih da si neki steroidas, sirovina....
O tome se radi.... Nije samo da se radi sparing.... Jer tu telo nauci motiriku nauci nekako da se nosi sa drugim bicem i njegovim telom koje se non stop krece, eskivira, napada i ponasa se nepredvidivo, ali ne nauci da se bori sa strahom, stresom i mogucom panikom. Neki cak dozive i mini panicni napad pre borbe i u samom startu borbe da gotovo ne mogu da poveruju ni oni ni ovi ostali kako je lose iskazao sebe, i pruzio samo 20% svojih mogucnosti fizickih, prosto se osecao kao da ga neko vezao lancima i da nije mogao adekvatno da mrda, da ima motoriku ruku, da zamahne, da udari da se odbrani.....
Treba i to trenirati, mozda je to i najbitnije - treniranje mozga u stresnim i napetim situacijama, i kako da covek bude pod stresom ali oni dobrim, stimulisucim, koji gura napred i nagoni te na reakciju a ne onim paralisucim inhibisucim stresom koji je kontraproduktivan.
Zato su MT borci psihicki ojacani toliko da znaju da u borbi ne moze nista gore da im se desi nego na treningu, dok ostali iz toliko nerealnih vestina kada prime udarac ili ih sokira nesto, oni su vec izgubili borbu, bez obzira da li stojali na nogama ili pali u knock down....
evo sam primer - TKD borac vs MT borac, nebitno o kojim se vestinama i sportovima ovde radi, ali ako pogledamo vidimo sve ono sto cini krucijalnu razliku u realnosti borenja - Borenje ne treba i ne mora da izgleda lepo estetski, uzviseno, majstorski, umetnicki, cela ta rec ARTS je totalno nepotrebna u kovanici MARTIAL ARTS - umetnost ratovanja (Mars - Bog rata), pa tako vidimo TKD borca koji sto bi rekao bracao - "dominira", izgleda poletno, uzviseno, razgibano, majstorski, divis mu se, i to sve dokle ne dobije kokavac u glavu a onda pada kao da ga je udario onaj brzi voz iz Azije.
Sa druge strane imamo jednog MT borca koji izgleda dosadno, dosadno se krece i ima dosadne poteze, kao da je celu borbu nekko inferioran, ne moze da se iskaze, isprimao 10 udaraca u glavu od TKD borca, ali onda hooop 1 situacija, jedan udarac i sve je gotovo.
To je borenje. Svi se nesto kriju iza reci ARTS, pa onda se i tese time navodeci - ok iako nije bolje, moaj vestina je bar umetnost a ne to tvoje klanje... Ok ako volis umetnost idi vajaj skulpture, i pravi ljudska tela boraca....Ako volis umetnost ili treninar bodyfitnes, i vajaja telo svoje bioloski i radi neke joga pokrete. Ubaci u sve to i gimnastiku pa se divi mogucnostima svoga tela..... Ali nemoj da se tripujes da je sada to neko superiorno borenje a da se neko zakaslje jace, tvoj mozak ce to registrovati kao stres i ugrozavajucu situaciju i zaboravices 90% pokreta koje si ucio celog zivota....
