Trema/Strah

[unseen]

Kako u naslovu pise imam tremu i stalno sam u nekom strahu....
Imam 18. god. 4.god. sred.skole i radi se o tome kad kad idemo u skolu uvijek imam taj strah, probada me u stomaku, znojim se, zacrvenim se u licu, teze disem. U strahu sam kog cu da sretnem na tom putu do skole, oce li mi nesto neko dobaciti sto ne zelim da cujem. Kad vidim neku osobu koju poznajem , koja mi ide u susret pocinjem teze da disem, ocjecamo se ugrozeno....zacrvenim se..Tako i isto i sa drugovim kad izadjemu u kafic nisam bas skroz opusten ali moze se reci da sam opusten medju drustvom samo koje dobro poznajem sa kojim se druzim od mali nogu, al kad narucim pice mislim da svi ti ljudi u kaficu gledaju u mene, da promatraju i da se sve vrti oko mene i onda nastpua isto-pocinjem da se znojim, ruke pocnu da mi se tresu tako da jedva mogu pice da popijem. Zelim da se rijesiti ovoga. Zelim da ne obracam paznju na sve oko sebe i da zivim punim plucim ovaj zivot. Isto tako da kazem da je nekad bilo pomaka al bih se posle par dana se vracalo na staro. Ako neko ima neki savjet(bilo sta sto moze pomoci) koji bi mi pomogao nek napise.

 

[електрика]

Сувише себи дајеш на значају. Небитан си и невидљив, као и сви ми.

 

[Џорџи]

sve se vrti oko tebe,centar si sveta,samo tebe vidimo,povedi nas u bolje sutra,ti si izabrani<3

 

[unseen]

Ovo stvarno pomaze електрика. Jos neko nesta da doda?

 

[Lollol]

Meni deluje na socijalnu anksioznost pomalo. Trebas samo da shvatas da ljude bas briga u vecini slucajeva kako ti narucujes pice, da li crvenis ili zamuckujes. A i da crvenis, sta je najgore sto moze da se desi?
Obicno u paketu sa ovim ide i nisko samopouzdanje, sto opet, nije nista katastrofalno.

Jednostavno, moras da se oslobodis straha o tome sta ce ko da misli o tebi. Da li ce neko da misli da si smotan, cutljiv, trapav, dosadan, glup (a siguran sam da nisi nista od toga ). Jednostavno, nije te briga. Evo i sada neki od nas ovde mogu da imaju lose misljenje o tebi, da li te je briga? Ne, nije ti ni proslo kroz glavu, a i da imamo, sto smo mi bitni. Cim dozvolis drugima i cim te misljenje drugih opterecuje, onda im dajes "moc". Ti vredis onoliko koliko sam cenis sebe da vredis, ne sta drugi misle.

U kraktim crtama, furaj neki svoj fazon, kreci se sa ljudima, sve ce to leci na svoje mesto sto se vise navikavas i sto te je manje briga sta ljudi misle o tebi (a realno, ne misle).
E sada, ne znaci da ces se tako 100% "izleciti" ali vremenom ce postati malo bolje, sve zavisi od tebe i tvog stanja u glavi. U krajnjem slucaju, ako bas nema nikakvog napretka i nezadovoljan si situacijom, odes kod psihologa, popricate malo i to je to.

 

[unseen]

Hvala puno Lollol, u pravu si sve sto si napisao. Drzacu se ovoga i mislim da cu postepeno poceti da napredujem iz dana u dan u svakom pogledu.

 

[Gost377586]

Kako u naslovu pise imam tremu i stalno sam u nekom strahu....
Imam 18. god. 4.god. sred.skole i radi se o tome kad kad idemo u skolu uvijek imam taj strah, probada me u stomaku, znojim se, zacrvenim se u licu, teze disem. U strahu sam kog cu da sretnem na tom putu do skole, oce li mi nesto neko dobaciti sto ne zelim da cujem. Kad vidim neku osobu koju poznajem , koja mi ide u susret pocinjem teze da disem, ocjecamo se ugrozeno....zacrvenim se..Tako i isto i sa drugovim kad izadjemu u kafic nisam bas skroz opusten ali moze se reci da sam opusten medju drustvom samo koje dobro poznajem sa kojim se druzim od mali nogu, al kad narucim pice mislim da svi ti ljudi u kaficu gledaju u mene, da promatraju i da se sve vrti oko mene i onda nastpua isto-pocinjem da se znojim, ruke pocnu da mi se tresu tako da jedva mogu pice da popijem. Zelim da se rijesiti ovoga. Zelim da ne obracam paznju na sve oko sebe i da zivim punim plucim ovaj zivot. Isto tako da kazem da je nekad bilo pomaka al bih se posle par dana se vracalo na staro. Ako neko ima neki savjet(bilo sta sto moze pomoci) koji bi mi pomogao nek napise.

izadji napolje blamiraj se malo glupiraj se i cekaj da prodje vreme ljudi sve zaborave...ljudi svoje dogadjaje slabo pamte a febe ce kao da zapamti ono sta si radio..
poenta ne da se ti ne osecas posebno i zbog toga si razvio potrebu da se tako osecas kroz pridavanje znacaja svakom svom postuku..
e sad ti sebe gledas kroz tudje oci i zato ti je bitno dal ce dr da te vole jer onda volis sebe...
eto mislim da ne volis dovolj o sebe i da se osecas nebitnim i da si izuzetno samokritican zbog strahova svakavih,npr strahova da neces biti dovoljno voljen da nisi dovoljno dobar itd..i da jedna stvar povlaci dr i ubacujes se u zacarani krug strahova i nesigurnosti...dobro je sto trazis pomoc a anjbolje bi bilo da odes kod psihologa..