BLAJBI
Zaslužan član
- Poruka
- 103.496
Znate li odakle potiče pojam "tree hugger" koji u prevodu znači "onaj koji grli drveće"?
1730 godine, 294 muškaraca i 69 žena ripadnika grane Hinduisma poznate kao Bišnoj, dalo je svoje živote braneći drveće iz svog sela koje je trebalo da bude posečeno i pretvoreno u sirovinu za izgradnju palate.
Oni su bukvalno svojim telima, držeći se za ruke, obgrlili drveće, i bili posečeni zajedno sa njim.
Međutim njihovo stradanje nije bilo uzaludno jer je ta akcija burno odjeknula i uslovila donošenje kraljevskog dekreta kojim se zabranjuje seča drveća u Bišnoj selima.
Danas su upravo ta sela jedine šumovite oaze nasuprot dugih pustinjskih pejzaža, u tom regionu.
I ne samo to, njihova akcija je poslužila kao inspiracija još jednom pokretu 70-tih godina prošlog veka , koji se zvao Chipko (što znači "držati se" na Hindi-u) , gde je služeći se istom taktikom, grupa seljaka sa himalajskih brda severne Indije, takođe zagrlila drveće kako bi ga spasla od seče.
Ta taktika spašavanja drveća tada je masovno zaživela i proširila se Indijom, što je na kraju uslovilo donošenje moratorijuma na seču stabala u himalajskom regionu.
Čovek je tada , itekako, znao koliko mu opstanak zavisi od prirode.
Izvor- stranica Biljke pricaju
1730 godine, 294 muškaraca i 69 žena ripadnika grane Hinduisma poznate kao Bišnoj, dalo je svoje živote braneći drveće iz svog sela koje je trebalo da bude posečeno i pretvoreno u sirovinu za izgradnju palate.
Oni su bukvalno svojim telima, držeći se za ruke, obgrlili drveće, i bili posečeni zajedno sa njim.
Međutim njihovo stradanje nije bilo uzaludno jer je ta akcija burno odjeknula i uslovila donošenje kraljevskog dekreta kojim se zabranjuje seča drveća u Bišnoj selima.
Danas su upravo ta sela jedine šumovite oaze nasuprot dugih pustinjskih pejzaža, u tom regionu.
I ne samo to, njihova akcija je poslužila kao inspiracija još jednom pokretu 70-tih godina prošlog veka , koji se zvao Chipko (što znači "držati se" na Hindi-u) , gde je služeći se istom taktikom, grupa seljaka sa himalajskih brda severne Indije, takođe zagrlila drveće kako bi ga spasla od seče.
Ta taktika spašavanja drveća tada je masovno zaživela i proširila se Indijom, što je na kraju uslovilo donošenje moratorijuma na seču stabala u himalajskom regionu.
Čovek je tada , itekako, znao koliko mu opstanak zavisi od prirode.
Izvor- stranica Biljke pricaju
