Трећи светски рат – на помолу?! 1

Трећи светски рат – на помолу?!
Рушење велике шаховске табле !
Данило Тврдишић, испред новооснованог одбора Двери за праћење светске кризе, пише о тектонским променама које очекују свет.

Београд, 27.06.2011


Суморне и узнемирујуће вести круже планетом. Многи релевантни извори (које не можете видети у контролисаним медијима) наводе да се приближава период новог цунами таласа свеобухватне светске кризе, нова критична тачка која прети да из корена промени свет каквог познајемо. Неколико криза се, дакле, очигледно и неминовно укршта у једну јединствену, која носи застрашујући назив: трећи светски рат.



Убрзавање финансијске и дужничке кризе

Финансијска криза се поново убрзава, овог пута са далеко већом разорном енергијом него у јесен 2008 године. Обвезнице америчког државног дуга који је нарастао на преко 14 билиона долара већ месецима нико не купује у значајним износима, осим сумњивих фондова са разних острва иза којих стоји FED (Америчка централна банка). Тиме се врши тзв. монетаризација дуга чиме се обезвређују постојећа потраживања земаља као што су Кина, Јапан, Саудијска Арабија, Русија итд. Кина је пре извесног времена најавила да ће драстично смањити учешће обвезница америчког дуга у својим девизиним резервама, док се Русија распродајом убрзано ослобађа ових сумњивих и токсичних хартија од вредности. Русија се за протеклих 7 месеци већ ослободила 30% количине док је Pimco, један од највећих светских приватних фондова у веома кратком року потпуно избацио ове обвезнице из свог портфолија.

У односу на 2008 годину у САД су значајно порасли буџетски и трговински дефицит, трошкови живота, проценат незапослених, број људи који прима бонове за храну, број активираних хипотека, и многи други параметри који указују да се ништа озбиљно није радило на решавању проблема и изласку из кризе. Стиче се утисак да се сво време само одлагала критична тачка слома система за неки унапред познат термин.


Криза државних дугова – буре барута пред експлозијом

Пред експлозијом смо кризе државних дугова западних земаља. Кола ће се изгледа поломити на Грчкој која ће вероватно бити окидач за талас слично као што је то 2008 године био банкот Lehman Brothers-a. Медијска машинерија и финансијска олигархија са Wall Street-а и лондонског City-ја у протеклом периоду очигледно није моглa да прикаже долар, америчку привреду и обвезнице дуга као здраве и привлачне за улагања па се зато сконцетрисалa на приказивање економија појединих земаља ЕУ и европске валуте много лошијим него што то реално јесу. Дугови појединих земаља ЕУ (Грчка, Португал, Ирска, Италија, Шпанија) заиста јесу велики али су они прилично мањи него на пример дугови Велике Британије, савезне америчке државе Калифорније a нарочито дугови САД. Сихронизованим ударом од стране контролисаних медија, шпекуланских берзанских фондова и агенција за рејтинг поједине европске земље ушле су у спиралу дужничке смрти у којој свако обарање рејтинга води све скупљем задуживању и још већој зависности.

Последњи синхронизовани удар који се десио средином јуна почео је обарањем кредитног рејтинга Грчке као државе од стране Standard & Poor-a , онда обарањем кредитног рејтинга пет највећих грчких банака од стране рејтинг компаније Moody да би коначно било најављено и преиспититвање рејтинга највећих француских банакa BNP Paribas, Credit Agricole i Societe Generale које су власници значајног дела грчког дуга. Све то је поред осталог резултирало и падом еура односу на долар као и падом поверења у будућност заједничке европске валуте. У међувремену новоформиране немачке и кинеске агенције обарају рејтинг обвезница америчког дуга али се чини да је ово само ограничена, закаснела и медијски слабо пропраћена реакција на добро смишљени свеобухватни план да се криза прелије на све друге, па чак и на најближе савезнике.

На све ово Leap/E2020 у свом последњем билтену издаје коначно упозорење пред јесењи шок који ће поред кризе државног дуга западних земаља изазвати и нестајање по њиховој процени око 15 билиона непостојећих фантомских финансијских средстава приказаних у билансима разних финансијских институција и светских корпорација што је отприлике исти износ који је домино ефектом нестао у првом великом таласу 2008/2009 године.

Лимит за задуживање – више не постоји!

Лимит за задуживање одобрен од америчког конгреса је испуњен па ће вероватно бити одобрен нови, далеко већи, јер је угрожено сервисирање обавеза према виталним корисницима буџета од којих зависи функционисање и безбедност система. То ће знатно подстаћи инфлацију у САД али системом преливања и глобалну инфлацију. Све то је праћено и порастом цене хране на глобалном нивоу поред осталог и због временских непогода које су у протеклом периоду погађале земље које су велики произвођачи.


Манипулација златом и сребром

Потражња за златом и сребром већ неколико година константно расте. Централне банке великог броја земаља повећавају своје златне резерве, многе са циљем да сопственој валути дају златну подлогу. Исто тако велики инвеститори, разне компаније али и многи грађани у последње време купују злато и сребро не би ли се заштитили од губитка вредности папирног новца кроз инфлацију. Нарочито у последње време изузетно расте потражња за златом и сребром у Индији и Кини.

Светска трговина златом и сребром се најзначајнијим делом обавља на Comex-y у Њујорку. Тргује се углавном тзв. фјучерсима тј. уговорима о куповини одређене количине, по одређеној цени за одређени термин у будућности. Изузезтно је значајан и London Bullion market преко кога се врши клиринг – поравнање великих физичких испорука као и директне погодбе у размени између централних банака и највећих инвеститора. Сходно томе многе државе су значајан део својих резерви држале у магацинима ових берзи. У последње две године могле су се чути вести да су поједине земље као што су Саудијска Арабија, Немачка, Кина (Хонг Конг) и сл. тражиле у више наврата повраћај својих златних резерви из Њујорка и Лондона.

Недавно је крајем маја Econ (Комитет Европског Парламента за економска и монтарна питања) донео одлуку да злато може да служи као колатерал тј. као средство обезбеђења које би се активирало у случају неплаћања дугова. Уследила је ескпресна конфискација 111,5 тона грчког злата од стране ММФ-а. Злато је вероватно било смештено на поменутим берзама. Грчка вероватно није ни имала шансе да га врати у посед и евентуално пређе на драхму са златном подлогом. Обзиром да је направљен преседан да се очекивати слична судбина португалског (382,5 тона), шпанског (281,6 тона) и италијанског (2451,8 тона) злата.

Шта може бити у позадини свега овога? Физички расположивог злата има знатно мање него што га има у билансима и серфитикатима о поседовању. Систем трговања на берзи такав да се пошло од претпоставке да ће највећи број куповина злата на берзи највероватније водити његовој каснијој продаји ради остварене зараде на разлици у цени. Сходно томе успостављена је тзв. фракциона резерва која може да покрије физичке испоруке које подразумевају разлику између понуде и тражње што је многоструко мање од укупне тражње. За купљено злато и сребро издавани су сертификати о поседовању. Онда је временом знатно повећаван обим трговине а да злато и сребро није физички напуштало магацине. На тај начин је издато знатно више сертификата него што физички има злата и сребра. Са ескалацијом светске финансијске кризе почела је нагло да расте тражња злата и сребра са физичком испоруком. То је довело до вишеструког продужења рока за физичку испоруку злата и сребра те да садашња цена на берзи подразумева физичку испоруку за два месеца са тенденцијом даљег продужетка рока.

Цена злата је тако порасла преко 50% за протекле две године док је цена сребра порасла преко 100% за последњих девет месеци!!! Случај манипулације ценом сребра је изузетно интересантан. Организација GАТА која се бави борбом против монопола у трговини златом и сребром је прошле године отворила истрагу у којој је устанвољено постојање организоване шеме за сузбијање цене злата и сребра. Након тога је прошле јесени Мax Keiser, аустријски берзански стручњак и новинар који има своју ауторску емисију на РТ - Russia Today глобалној тв станици, обелоданио детаље које случај манипулације сребром повезује са компанијом JP Morgan Chase. Наиме, поменута компанија која иначе важи за главноg глобалног финансијског манипулатора, је сталним, великим тзв. „short“ продајама на берзи држала ниском цену сребра а истовремено кроз разне финансијске деривате ниском ценом сребра гарантовала стабилан долар те високу вредност сопствених акција....
 

Back
Top