Treba mi savet - socijalna fobija, je li moguce samostalno izleciti?

[Disko Kauč]

Zdravo svima, imam 27 godina i problem koji po simptomima sa interneta bih mogla prispisati socijalnoj fobiji. Naime, jos kad sam bila jako mala uvek sam bila suvise vezana za rodutelje, nikad previse drustvena, kako sam rasla situacija se samo pogorsavala, tokom osnovne, a kasnije i srednje skole sve vise sam se zatvrala u sebe. Danas, imam problem da komuniciram sa bilo kim, dobro ne bas sa svima, npr moze se desiti da lakse kom sa strancima, nego recimo sa nekim rodjacima, evo bas situacije od pre neki dan, slavili smo, i bilo je previse ljudi u kuci, da sam mogla samo bih se negde sakrila, i ne bih izlazila dok sve ne prodje, bila sam u stanju da sve sudove operem samo da ne moram ni sa kim govoriti licno hahah Sam fakultet sam otegla zbog straha od odlaska na isti, ispite sam prenosila iz godine u godinu, i to pretezno ispite u okviru kojih je bilo nekih seminarskih, pogotovo odbrane istih-to mi je jedan od najjacih strahova(javni nastupi), zatim bih pred svaki ispit plakala, povracala, danima nisam spavala, sad strepim da li ce nastaav i u drugom semestru biti onlajn pa da konacno zavrsim zapoceto, jer mi odlasak na fak stvara neverovatnu nervozu, a ukoliko bude uzivo, nema od toga nista.. Kada sam u drustvu cak i drugarica, osecam se nekako jadno, prosto nzm sta da pricam, vodim jedan isprazan zivot i smatram se dosadnom, ulazak u kafci mi predstavlja stres, odlaci na bilo kakv posao, razgovor za posao, ili cak i najobicniji poziv da zakazem kod zubara.. muskarci nikada nisu pokazivali preterano interesovanje zta mene, imala sam oduvek visak kilograma, trudim se da skinem, ali tesko ide, za sebe mislim da sam najgora u svemu, i tesko se nosim sa bilo kojom stresnijom situacijom. Razmisljala sam da odem do nekog psih, medjutim sve to je relativno skupo, a nije da sam bas pri parama, takodje me strah kako bih uopste ovako anksiozna pricala sa njim, tesko se otvaram da pricam cak i sa mamom, ili durgaricom, a mislim ds i kad bih krenula da pricam isplakala bih more suza.. Nadam se da vas nisam ugusila, interesuje me misljenje istih ili slicnih meni, koji su prosli, prolaze ili su pobedili neko slicno stanje ovom, ili stav nekog strucnjaka, da li je moguce pomoci sam sebi i na koji nacin to da ucinim? Hvala unapred

Šta radiš kad primetiš da ti kasirka vrati manje kusur?

 

[maslacak93]

Izvini, ali ne razumem najbolje, koga da ostavim na miru, na koga da mislim, i ko da bude srecan ?

secerna repa <3

 

[Idemacaokotebe]

Šta radiš kad primetiš da ti kasirka vrati manje kusur?

pa skupljam hrabrosti da reagujem, ali samo ako je manja guzva ili nema nikoga, u suprotnom verovatno necu ragovati ili cu cekati da se smanji guzva.. sta god treba da uradim 1000 puta u svojoj glavi prodjem kroz moguce scenarije

 

[Disko Kauč]

pa skupljam hrabrosti da reagujem, ali samo ako je manja guzva ili nema nikoga, u suprotnom verovatno necu ragovati ili cu cekati da se smanji guzva.. sta god treba da uradim 1000 puta u svojoj glavi prodjem kroz moguce scenarije

Da li znaš za slogan Nike sportske marke?

 

[Idemacaokotebe]

Da li znaš za slogan Nike sportske marke?

nee
koji je?
ver mislis na just do it

 

[Disko Kauč]

nee
koji je?
ver mislis na just do it

Pa da, jedan od u nizu dobrih postupaka te kompanije na putu ka slavi. Just do it! Prijemčivo za sve. Uradi makar se ceo svet srušio, prekini taj misaoni proces akcijom... Makar ispala najveća budala.

 

[Idemacaokotebe]

Pa da, jedan od u nizu dobrih postupaka te kompanije na putu ka slavi. Just do it! Prijemčivo za sve. Uradi makar se ceo svet srušio, prekini taj misaoni proces akcijom... Makar ispala najveća budala.

uff, lako je to reci, a tesko uciniti, sve ja to znam i drugima bih tako savetovala, ali pred neke situacije imam napade panike i onda bude zbogom pameti...

 

[Disko Kauč]

uff, lako je to reci, a tesko uciniti, sve ja to znam i drugima bih tako savetovala, ali pred neke situacije imam napade panike i onda bude zbogom pameti...

Znam. Ali ako hoćeš da pobediš to sralje moraš da se suočavaš. A uvek možeš da organizuješ život tako da se kriješ iza drugih ljudi. I da ti bude pristojno, ali nikad najaće!!!! )))

 

[Idemacaokotebe]

Znam. Ali ako hoćeš da pobediš to sralje moraš da se suočavaš. A uvek možeš da organizuješ život tako da se kriješ iza drugih ljudi. I da ti bude pristojno, ali nikad najaće!!!! )))

znam, krenula sam na terpaije pa i radimo vec ta postepena izlaganja, sve je korak po korak, ali ne vidim neki boljitak, ne znam, nadam se da ce mozda nekad biti bolje, hvala ti svakako <3

 

[Disko Kauč]

I moraš da kreneš odmah, jer kao što si rekla: zgodinama je postalo gore.
Uvek je tako, vezano za sve. ((((( Što to nisam skapirala ranije

 

[Disko Kauč]

 

[aleksandarhakler1992]

Daa, znam ja to sve i zaista nisu bitni, medjutim moja podsvest je takva da ja prosto sebe vidim ponizno u odnosu na druge, znam vrlo dobro kako izgleda teorija, ali u praksi nista ne mogu da primenim,, Recimo pojavi se sada neka ful opustena, komunikativna osoba, ja cu se odmah uhvatiti za to kakva je ona, a kakva sam ja, mislim na to koliko sma nekomunikativna recimo i onda sebe opterecujem takvim mislima...

jesi li imala lose roditelje kojim slucajem? posto su oni krivi za 90% stvari. jesu li te tlacili,govorili da si nikakva i da neces nista napraviti od zivota,ubijali samopouzdanje itd..?

 

[Idemacaokotebe]

jesi li imala lose roditelje kojim slucajem? posto su oni krivi za 90% stvari. jesu li te tlacili,govorili da si nikakva i da neces nista napraviti od zivota,ubijali samopouzdanje itd..?

ne bih rekla lose, vise mozda nisu znali da se postave.. uvek su insistirali da se druzim sa nekim, onda nor mama kaze da se brine jer nemam drustvo, pa onda kaze da cu ja nju ubiti jer sam cesto plakala, imala sam depresivne faze, pa onda kritike jer sam tiha, pa onda ako izrazim da bih volela nesto da postanem u startu mi sabotirjau te zelje, onda u skoli prof, nastavnici isto tako...

 

[Mile00]

Proslo je neko vreme od zadnjeg odgovora...hows it going?

 

[Susan Sto Helit]

Nemam pojma šta sam beše pisala - očigledno jesam ako algoritam ne laže - ali jeste, moguće je izlečiti socijalnu fobiju, odnosno barem je držati pod kontrolom. O izlečenju ne znam puno jer je ja nisam izlečila, ali postoje načini da se drži pod kontrolom, vrlo efikasni.

 

[bezimeni1]

Mislim da ju je jako tesko izleciti i inace a kamoli samostalno. To je ozbiljna stvar koja je jako potcenjena pa cak i nepriznata u drustvu, lako ne bude ni prepoznata i cesto se odbrambeni mehanizmi ili posledice socijalne fobije osudjuju, sto stvara zacarani krug. Ona je cesto uzrocnik i drugih poremecaja, npr. depresije, i uzrocnik je ovako unistenih zivota, neshvacena je od strane drustva, zato je npr. ona povezana sa visokom suicidalnoscu. Prvo, da bi covek bilo sta lecio na nesamostalan nacin potrebno je da ide kod doktora. Neko sa socijalnom fobijom mozda nece biti u stanju cak ni da ode kod doktora da bi lecio svoj problem jer je i sam kontakt sa doktorom mozda strasan, vecina drugih stanja ce te uciniti sposobnim da bar potrazis pomoc.

Da je to ozbiljna stvar, jeste iz razloga sto vecina ozbiljnih zivotnih stvari zavisi od interakcija sa drugim ljudima. Ako izbegavas drustvene situacije, u slucaju jake socijalne fobije gde izbegavas sve ljude i institucije, i ako nemas nikoga bliskog, bukvalno mozes da dodjes u situaciju da umres od gladi negde skriven, sto po meni to uopste nije iracionalan strah. Da bi imao posao treba da imas kontakt sa nepoznatim ljudima, da bi uopste trazio pomoc i bilo kome se obratio opet je potrebno imati kontakt sa nekim, da bi imao prijatelje opet moras da se upoznas s nekim, mozes da budes onesposobljen sve za to, i jednostavno ti smrt bude laksa ili ti neka ekstremna situacija koja je nastala bude krajnji pokretac.

Postoje sistemske prepreke ili kazne prema onima sa socijalnom fobijom. Teze dolaze po lekarsku pomoc zbog svog stanja koji ih mozda ometa u trazenju lekarske pomoci. Tesko se bore sa birokratijom a to je potrebno za vecinu bitnih zivotnih stvari. Tesko se zaposljavaju jer treba obaviti razgovor za posao, razmisljati da li ces biti odbijen ili ces jednom dobiti otkaz, treba imati sefove kojima odgovaras, mobing je na sve to jos i prilicno uobicajen i ne kaznjava se ili je tesko dokaziv. Ako neko pokusa da se "leci" na svoju ruku alkoholom, cesto nece imati mogucnost za zaposlenje jer se alkoholisanje zakonom o radu smatra krsenjem radne discipline, negirajuci to da postoje i oni koji se tako samolece. Pri nekim situacijama, iako je legalan, alkohol je otezavajuci faktor u nekim pravnim kontekstima, cesto se to na neki nacin kaznjava iako nije nelegalna supstanca. Lekovi koji su anksiolitici ne mogu da se nabavljaju bez recepta ili uputa koji su stariji od 6 meseci, znaci, primoran si da ides kod doktora a mozda to ne mozes da izvedes ili je to u sustini gubljenje vremena i sebi i doktoru ako je izlecenje beznadezno a kod doktora ides cisto da bi imao pristup tim lekovima koji bi ti ublazavali simptome.

Ljubavni zivot i sklapanje prijateljstava mogu da budu jako otezani ili neizvodljivi, ali koga briga za to pored ozbiljnijih stvari..

Licno imam taj problem i to mi je unistilo zivot. Kostalo me je visokog obrazovanja, finansijske stabilnosti ili uopste finansija jer ih cesto i nemam, ljubavnih odnosa u potpunosti jer sam skroz neiskusan za devojkama, prijateljstava gotovo u potpunosti (ako u prijateljstvo racunam samo vidjanje jednom godisnje s nekim i poruku "kako si - dobro sam, ti?" jednom u dva-tri meseca), odnosa sa roditeljima zbog njihovog nerazumevanja. Uspeo sam da odem kod doktora prvi put tek kada sam bio u situaciji da sam isplanirao svoj kraj zivota (malo blaze receno), tek kad sam dosao u takvu situaciju onda je bilo "daj da bar probam jos i to, sada to vec smem jer ionako je kraj, bas da vidim sta ce da da bude", ekstremne situacije su jedine stvari gde bi socijalna fobija malo popustila jer smrt mi je i laksa od mnogih stvari. Da li iko ko ima socijalnu fobiju mora da dolazi u bas takvu situaciju? Na to trenutno ne mislim ali to mi je uvek plan B koji postoji za ekstremnije situacije, zivot je opasan i surov a takvo razmisljanje mi smanjuje socijalnu fobiju, tad se niceg ne plasim, ali samo tad ili ponekad kad puno radi adrenalin. Drugi potencijalni nacin je alkoholisanje koje se inace ne odobrava, ali posto trenutno ne pijem i verovatno dugorocno necu piti, nisam ohrabren pijanstvima u kojima imam nacin razmisljanja "lako cu sve da izvedem, samo treba da se napijem kao sto sam i sada, i bice sve ok", puno mi to popravi raspolozenje i da nadu u zivot. Neke bitne stvari u zivotu sam uradio pod dejstvom alkohola a inace ne bih mogao to uopste, neke stvari cijim bih izbegavanjima jednom upao u svrseni cin, npr. neke birokratske obaveze zbog kojih bih rizikovao kaznu. Prvi radni dan na prvom poslu u zivotu, koji je inace i neformalan posao (jer nisam sposoban za formalno zaposlenje), odradio sam pod dejstvom alkohola, inace nikad ne bih ni otisao da radim, nisam ni imao razgovor za posao i jos sam prvi radni dan odradio sa nekim polu-poznanikom gde je i on povremeno ranije radio. Toliko losih stvari i neprihvatljivih odbrambenih mehanizama samo zbog socijalne fobije.

Trenutno me ovo stanje puno ometa u poslu, ometa me u svemu, ali mislim da su potencijalna buduca glad ili dugovi ozbiljnije situacije od usamljenosti. Ono sto mogu je da razmisljam o ovom stanju i da filosofiram, cisto da bih mogao da shvatim da nisam iskljucivo sam kriv za svoj propali zivot vec da stvarno imam problem koji nisam sam izazvao. Razmisljanje, filosofiranje ili racionalizacija su neka mala pomoc za bar uklanjanje osecaja krivice, posto su ljudi zaista skloni da osudjuju i da te sutiraju kad padnes, bolje i to nego nista.