Тражим дан у години..за Србе..

Волела бих да ми неко каже постоји ли слободан термин у међународном календару за Србе..

За оне паметне и образоване..
За добре људе и поштене душе..

За оне који не рипају уз грозоморе Гранда и за оне за које је Велики брат само страховито предвиђање из Орвеловог романа..

За оне који разговарају са својим ближњима пред угашеним телевизором, док са оне стране екрана парадирају зликовачки турски султани и поремећене индијске сељанчице..

За оне који воле своју породицу, своју децу и свог комшију..
За оне за које је једина парада она у којој учествују лепи, кршни момци у униформи поносног српског војника..

За оне који се диве Манасији, Студеници и Милешеву уместо да идоле траже у Мекдоналдсу и политичким партијама којима је, очито, једина сврха да заваде браћу и закрве пријатеље..

За оне који се не поносе легализованом проституцијом на београдским сплавовима..

За оне за које је лепа жена она којој је насмејано лице најбоља шминка, а једина пластика у власништву..саксија у којој гаји афричке љубичице и цикламе..

За оне скромне, невидљиве и повучене који се не грабе, не отимају и не понижавају своје ближње..

За талентоване, маштовите и свестране..

За оне за које живот представља радост и лепоту, а не грабеж, отимачину и бес..

Молим један дан за њих..
Не мора бити ни међународни баш..
Може и неки локални, мали, занемарљиви датум, неки стидљиви дан који никоме другоме не треба..а Србима би значио..
Да их се неко сети..макар једном годишње..
И да покуша да их разуме, подржи и испоштује..

Када су већ осталим данима заборављени, исмејани и скрајнути..
У својој земљи, свом граду, селу и крају..
Невољени и несхваћени..
А живи..
И жељни да и њих неко воли..
Можда тако поново заволе сами себе..
 
Bravo , bravo i bravo !

Nažalost , za ovaj , rekao bih samo tvoj svet , svet ljudi - koji neće imati mesta ni kao eksponat u bilo kom srpskom muzeju , pa ni u jednoj besedi srpskih velikana - ili pak liturgijskoj molitvi na važne i blage dane ; dakle , za njega nema na ovom svetu tog srpstva, koje bi mu dalo bilo koje vreme , makar minut postojanja ! Jednostavno , taj svet ne postoji u našim zaseocima , predgrađima - a taman posla u selima , varošima , gradovima i nedaj bože u glavnom gradu ! Pu , pu - daleko bilo !
A kad nema tog sveta ovdi , zašto bi ga bilo tamo međ tuđima , samodovoljnima i jakima ! Zaista , žašto bi taj svet imao dan za ljude čije postojanje rođena država ignoriše , zabašuruje i potire !
Nego , ljudski opominjem sve ljude srbe i nesrbe , koji su ovde opisani , da se pritaje , ne imenuju i ne oglašavaju ! Jer ako ih kao takve markira ovaj svet , ovdi a i tamo negde , tamo gde je uopšte taj beli svet , neće biti duga vakta !
Pozdrav i pričajte da nisam bio , nisam svraćao i nisam ništa pričao !
 

Back
Top