Hm...Dakle kako je sve počelo? A počelo je naizgled naivno. Dan kao svaki drugi...
Dolazi dežurni rak krojač sa pozivom o najnovijem sastanku morskih sirena i Generalnoj skupštini lica iz bajki kao i mitoloških likova. Mada uobičajena, uhvati me vest nespremnu.
Potražih svoj puder od korala, sedef za oči i dijamante za usne...i izleteh neslućenom brzinom iz svoje drage mi morske sobe...Ne sluteći kakav lom sam tamo ostavila....
Razbacane školjke izmedju meduza i bačenih morskih konjica napraviše haos, što ne bi bilo strašno da u celu zbrku nisu upali i jastozi...pa poče užasna frka sa hobotnicama...što ostavi duboke tragove u mom toplom domu.
Inače u između šminke koje volim u manjim pakovanjima i par sedefnih ogledala za najminimalniju kontrolu spoljašnjosti sirena u jednom skrivenom kutku držim slike i pisma svojih izgubljenih ljubavi prinčeva , kneževa i slučajnih putnika namernika koji se greškom nađoše na putu moje mreže....
Elem dok sam predsedavala sednicom, sasvim mirno ne sluteći haos koji se dešava, moja majka uđe da uzme biserno ogledalo koje sam greškom zapalila prilikom zadnje posete istoj...i zapanji se.
Tako sleđena ostade par minuta, a zatim napravi promaju i skupi par najkrupnijih stvari i strpa u ormar ćerke mezimice
Užas koji je prouzrokovan spletom nesrećnih okolnosti, ostavi neizbrisiv trag na mojoj duši.Kutija sa pesmama i slikama se prevrnu i iz nje nestade sav sadržaj ljubavi koje sam tako lepo pakovala i vezivala u ružičaste mašnice bez obzira koliko su morski konjici njakali što im repove vezujem u mašne...
Svega se odlično sećam...sem kome sam ja to pisala i čija pisma čuvala...A znam da jesam...Čak bih mogla da se i kladim...Ali koga?
Ako me nađete kako udaram glavom o morske sunđere ne brinite...Samo pokušavam da se setim o kojim sam prinčevima razmišljala....Ne sećam se.....
PS: Ako neko naiđe na ista molim da mi ih vrati na poštu iste...Još uvek se lomim tražeći izgubljene uspomene....
