Као што знаш НАШИ МУЗЕЈИ СУ ЗАКЉУЧАНИ - а оно шта се догађа са колекцијама слика можемо само да нагађамо... али свакако не мислим да се догађа било шта добро... установе културе урушавају се са свих страна и на разне начине... један од начина је постављање на челна места типова као што је Сандокан Младеновић...антисрпско језгро створено је у свакој установи и добро је плаћено а разне "наруџбине" само стижу помагачима и протагонистима УРУШАВАЊА КУЛТУРЕ СРБИЈЕ и СРБА.
Што се позоришта тиче - она су такође некакав ЈАВНИ СЕКТОР који ће врло брзо бити на реду да буде ТОТАЛНО РАСТУРЕН... сви ће добити отказе - остаће мала служба помоћних радника и неколико руководиоца... те велике лепе позоришне сале НЕЋЕ СЛУЖИТИ СТВАРАЊУ ДОМАЋИХ ПРЕДСТАВА него само као простор ЗА ГОСТОВАЊА СТРАНАЦА које ће преостали ОПСЛУЖИВАТИ. То ће ићи по систему нека држава даје као "донацију" али под условом ДА ПОШАЉЕ СВОЈЕ ПОЗОРИШТЕ ДА ГОСТУЈЕ КОЈЕ ЋЕ БИТИ ОД ТЕ ДОНАЦИЈЕ ИСПЛАЋЕНО... наћи уметници моћи ће евентуално да статирају, ако буду добри... а ако имају лове моћи ће да купе карту да гледају странце...
Што се тиче овог бедника Кокана Младеновића - оно што је одвратно у целој ствари то је да до данас НИЈЕ реаговало Удружење драмским уметника... ТО СВЕ ГОВОРИ........
Poenta cele priče je u tome što su, razne
razgažene njuške iz kvazikulturnog miljea ili bolje rečeno ponjave, dakle razni glumci, partijski profesori i eksperti, svakojake vucibatine i mediokriteti koji su se domogli medijske promocije, uspele destruktivnim i obmanjivačkim angažmanom u petolistopadkoj prevari da na neodređeno vreme odlože tranziciju u kulturi.
Dakle dok se ostatak buranije našao u kandžama divljačkog kapitalizma u režiji DOSa kulturci su uspeli da očuvaju svoj privatni socijalizam, rezervisan samo za najpodobnije.
Naravno, kod establišmenta nema ništa za džabe pa su i oni svoj privatni socijalizam morali da plate obrazom i integritetom stavivši se u direktnu službu političkih interesa 12ogodišnje petolistopadske diktature.
Kvazikulturnjačka nomenklatura je u potpunosti instrumentalizovana od strane vladajuće kaste i svoj javni status i privilegije ostvaruje zahvaljujući činjenici da se aktivno bavi promocijom mentorskog režima.
Nema tu više ni K od kulture već isključivo o permanentnoj političkoj kampanji diktiranoj iz odbora za kulturu DSa.
A koliko se njih tek ušančilo ne samo u pozorišta već i u zatvorene muzeje, rasipničke izdavačke kuće, univerzitet u stalom opadanju, i još bezbroj besmislenih tela kao što su Insitut za književnost ili Institut za multidisciplinarna istraživanje, to je teško pobrojati.
I sve to funkcioniše po principu
ruka ruku mije,
ja tebi ti meni....
Ni Kina to ne bi izdržala.
