Traume

**Freya**:
...moja najveca trauma je vezana za klovnove...mislim za film IT i jednog klovna:lol:. Imala sam nervni slom pomodrela u licu jer nisam htela da kazem roditeljima da se plasim!

...doduse, noci su bile generalno traumaticne, te duhovi, te vampiri, te glodari...luda, slikovita masta...sve sam trcala u krevet kod roditelja, nisu znali sta da rade sa mnom, kad odjedanput - prestalo.
Kliknite za proširenje...
Па, кад си гледала Кинга као детенце.
 
Trauma iz detinjstva... :think:

Kada sam imala 3-4 godine, moj deka je pokušavao da namesti crep koji je vetar srušio. Sve vreme sam bila na terasi, gledala u njega i zvala ga da siđe. Plašila sam se strašno da će pasti. I pao je. :sad2: Razbio je glavu, bilo je dosta krvi ili se meni činilo tako :sad2: Uzela sam krpu i brisala sam pod, tj. krv koja je kapala sa njegove glave. Govorila sam mu: "Nije ni`ta deko, nije ni`ta." :sad2::sad2:

Strašno sam se prepala, a glumila sam hrabrost. Verovatno sam brišući tu krv, htela da izbrišem i to što se desilo. :sad2: Preživeo je deka tada. Govorio je da sam ga ja izlečila. I uvek se nadao da ću postati "doktorica", jer se nisam plašila krvi.

Deka moj dobri. :sad2:

Nedostaješ. :heart:
 
Imala sam desetak godina, i najvise sam volela da se sa drugom decurlijom igram u dvoristu. Tih dana smo prisvojili malo kucence, belo sa raznim nijansama smedje, krupnim okicama, svuda je trcalo za nama, naizmenicno smo ga cuvali, hranili, napravili mu kucicu ispod stepenista. Dosla sam iz skole, izjurila napolje i krenula da ga trazim, vidim ga stoji preko puta ulice na trotoaru, ja ga pozovem, ono krene da pretrcava preko ulice i samo u magnovenju vidim auto kako se brzo priblizava i gazi ga. Ja vrisnem, pritrcim mu, ono lezi nepomicno, pipnem mu glavicu i osetim polomljenu lobanju...ono me gleda i pre nego sto ce izdahnuti poslednji put zamase repicem. Mislila sam da cu da umrem. I svaki put kad se tog dogadjaja setim rasplacem se. I sad.
 
Poslednja izmena:
gospodjica14:
Imala sam desetak godina, i najvise sam volela da se sa drugom decurlijom igram u dvoristu. Tih dana smo prisvojili malo kucence, belo sa raznim nijansama smedje, krupnim okicama, svuda je trcalo za nama, naizmenicno smo ga cuvali, hranili, napravili mu kucicu ispod stepenista. Dosla sam iz skole, izjurila napolje i krenula da ga trazim, vidim ga stoji preko puta ulice na trotoaru, ja ga pozovem, ono krene da pretrcava preko ulice i samo u magnovenju vidim auto kako se brzo priblizava i gazi ga. Ja vrisnem, pritrcim mu, ono lezi nepomicno, pipnem mu glavicu i osetim polomljenu lobanju...ono me gleda i pre nego sto ce izdahnuti poslednji put zamase repicem. Mislila sam da cu da umrem. I svaki put kad se tog dogadjaja setim rasplacem se. I sad.
Kliknite za proširenje...

:cry::cry::cry:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top