(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
TRAGOVI
Baci pogled preko ramena
Pogledaj u stazu iza sebe
Koga si i kakvog na njoj ostavio
Pogledaj tragove svoje
I videćeš ko si i kakav si
I kakav ćeš tek biti.
Kada pogledamo iza sebe, po učinjenim delima, sebi i drugima, vidimo ko smo i ko ćemo biti.
Zato je najvažnije „sada“ jer sada stvaramo delo koje ćemo videti kada se okrenemo.
Zato je najvažnije „sada“ jer sada stvaramo delo koje ćemo tek postati....ako imamo pameti, zato što dela naša govore i kada ćutimo, i kada nismo tu. Tragove našeg postojanja, i lepog i ružnog, nikada iz nas i iz drugih obrisani ne mogu biti jer trag smo mi za vek. Tragovi naši miran ili nemiran sad nam donose....nama i drugima.
PS Dobar dan.....sunce...
..priroda ostavlja svoje tragove i stvara svoja dela....na mojim rukama..
..proredjivah ruže pa su mi ruka kao sa mačkama da sam spavala i pored rukavica ali je divno 
vis nisam razmisljala u tom smjeru..pa jos mi se ti budu i svidjeli
svi tragovi dobri, mada istina je ne stavih naočare..
