Tragovi u duši

Dugo posle kiše te večeri Sedela sam u tišini Dozivajući slike iz sećanja. Na trenutak je nebo sakrilo zvezde I prosulo mrak po zidovima Moje sobe uspomena... Tvoje oči postale su tamno daleke I bol se ušunjao na prstima Kroz odškrinute kapke. Reči su ...dobile nov oblik čežnje. Drugačije Bolnije. Na pesku su ostali duboki tragovi Iako je kiša dugo plakala za nama. Ja znam da je nebo ogledalo zemlji Pa su tragovi gore, nevidljivi, Ali duboko bole, Zato sazvežđa pratim Visoko iza tamnih oblaka Daleko sam još od kristala istine Ali ih dotičem suzama U krhkom predvorju sećanja... I odjednom vidim tvoj lik! Razapet preko celog oka, Te ruke koje traže Te ruke koje daju I zagrljaje, I rastanke I spoticanja I padove I beskrajnu tugu, usamljenost Bez opravdanja Nadu upornu al’ svelu kao list na hladnom jesenjem vetru. I onda borbu Prsa u prsa Na vetrometini savesti Samoćom protiv ravnodušnosti I besmisla laži S mačem od Istine Sa štitom od Istine Sam ispred svojih reči. U koštac uhvaćen sa sudbinom Sa vremenom i nevremenom Sa snom i sa javom Sa mogu i želim Sa nebićem u sebi, Skidaš pozlatu sa prijatelja Prepoznaješ reči neprijatelja Brišeš nacrtane karte Putovanja bez cilja, bez kraja, I dalje... Svaki dan kao godina Neproživljena Neodsanjana Nezavršena... Ostala je samo gola Ljubav U tim tamnim očima Kao zalog za neka bolja vremena I vera u sebe U novog, na Život Spremnog Čoveka! Na sve! Kiša je možda tragove obrisala Sa peščanih plaža Al’ je nebo zemlji ogledalo isklesalo: Rane koje se ne vide jače bole I duže ostaju oku nevidljive. Ja ću ti ukrasti bol! Ja ću ti suze popiti! Ja ću ti biti štit Ljubavi! Da li ću dovoljno dugo živeti Da te isto toliko dugo volim Da Istinu vratim u tvoje oči Da nebo postidim širinom tvoje duše Da te volim onako kako zaslužuješ Za sve ove godine Što su nam ukradene Negde na nekim peščanim plažama Što su bez nas Neugažene ostale!
 
Kliknite za proširenje...
maverich;bt149581:
Na prvi pogled lepo,medjutim,bez ikakve poruke,prepuno besmislenih izraza,medjusobno nepovezano...Samo gomila epiteta,metafora,i jakih reci haoticno pomesanih u nesto....
Kliknite za proširenje...
Zar bi ti da povežeš talase emocija koje s okeana dižu bure imaginacija?Imaš Ti svoj okean pa po njemu ravnaj svoje talase...
 
Pošla si Ti Mikinim i čika Acinim tragom...Mika se slično u Oraču tako znao raspričati ili raspevati...
"Nebo zemlji ogledalo isklesalo..."su reči autentične pesničke duše...Još mi milije što smo u istom gradu...
 
hvala vam svima...i dobronamernim kritikama teksta,ali i onim koji se nisu pronašli....
mene raduje kada ljudi drugačije vide stvari...a posebno me raduje kada to i kažu...

u svakom slučaju hvala...trudiću se i dalje...
 
Pazi,moje je misljenje takvo kakvo je...Nekome se dopalo,nekom ne...
Mogu ti reci da do sada nijedan blog nisam komentarisao,bio on dobar ili losh,ovaj tvoj sam morao.....
Kritika je bila dobronamerna,hteo sam reci da je,pojedinacno,svaka rec u recenici jaka ali povezane u celinu mi odaju utisak prenatrpanosti....kao kada udjesh u garsonjeru i vidish plakar od zida do zida+veliki obli trpezarijski sto sa ugaonom garniturom za sedenje+trosed,dvosed i fotelja....eto,pokusao sam objasniti kako se osecam kada citam ovaj tekst...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top