Tradicija džeza u Srbiji

[Sensei]

prenosim deo članka koji je za BBC News napisala Dejana Vukadinović novinarka saradnica.
Pročitajte ceo članak ovde: https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-57808439

„Džez je bio popularan u gradskoj kulturi Beograda, a verovatno i širom Srbije, gde god je mogao da se sluša radio, jer on tada nije bio lako dostupan", objašnjava Vlajčić.
A svi noviteti na džez sceni dolazili su upravo putem radio talasa.

Specijalna emisija koju je vodio Vilis Konover, emitovana je na radiju Glas Amerike, u to vreme jedne od najmoćnijih propagandnih institucija SAD-a, navodi u knjizi „Koka-kola socijalizam" istoričarka Radina Vučetić.

Džez je tako ulazio u domove, a posredstvom njega, i američka kultura.
Emisiju su sa nestrpljenjem svake večeri pratili svi tadašnji ljubitelji džeza, priseća se Vlajčić.

BBC arhiva

Tradicija sviranja i slušanja džeza u Jugoslaviji postojala je i tokom prvih godina dvadesetog veka za vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, piše Vučetić.
U Hrvatskoj su se štampali plakati koji su pozivali na džez svirke, i osnivali su se prvi džez orkestri.

U Srbiji je prvi džez orkestar, Studentski Miki Džez, formirao Rafael Blam 1927. godine.

Džez je opstao i tokom Drugog svetskog rata.

Vučetić navodi da su „beogradski muzičari tokom okupacije Beograda stvarali melodiju pod uticajem američke muzike a da je 1942. nemački dirigent Hans Georg Šic u Radio Beogradu stvorio Big bend orkestar."

 

[Sensei]

Ipak, u prvim godinama uspostavljanja komunističke vlasti u Jugoslaviji, izvođenje ove muzike smatralo se nepredvidljivim i razuzdanim, jer se nije uklapalo sa vrednostima tadašnjeg sistema, navodi ona.

To, pak, nije sprečilo stvaranje novih džez orkestara, piše Vučetić.

Tako je 1946. godine Vojislav Bubiša Simić formirao Big bend Dinam, sledio ga je Mladen Bobi Guteš osnivajući Zabavni orkestar Radio Beograda, koji 1960. menja ime u Džez orkestar RTB - isti onaj koji je Djuka Elingtona dočekao na aerodromu deceniju kasnij

 

[Sensei]

Džez pijanista Vasil Hadžimanov smatra da se mnogo toga promenilo tokom 50 godina.

„Činjenica je da muzičara i dalje ima, i to mladih, talentovanih i to je nekako i jedino svetlo u tunelu kada pričamo o džez muzici"kaže Hadžimanov za BBC na srpskom.

Festivali se „odvijaju na jedvite jade, jer su uvek tu problemi finansijske prirode", kaže.

Vrlo je teško dopreti do publike jer džeza nema u medijima - „eventualno im se omakne kada je Dan žalosti", kaže.

„Mladi srpski muzičari sviraju isključivo samo u Srbiji, a isto to se dešava i u drugim državama.

„A imamo direktore glavnih džez festivala koji su nezainteresovani da na bilo koji način pomognu tim umetnicima ili da se ta scena proširi", priča Hadžimanov.

Luka Ignjatović, saksofonista grupeSchime iz Beograda, veruje da nedostatak zvanične podrške može da bude prednost.

„Džez nije deo nikakve institucije. On se dešava uglavnom na nekim alternativnim mestima", kaže.

Danas se, kaže, džez sve više zasniva na autorskim kompozicijama muzičara, a ne standardima, kakva je bila tradicija.

Muzika mlađih autora je kombinacija različitih džez žanrova, jer džez jeste improvizacija i sloboda, dodaje Ignjatović.

„Zaboraviš na sopstveno znanje i potpuno se prepustiš intuiciji.

„To je meni najbolji osećaj u ovoj muzici što kombinuje i učenje materije i totalno praćenje intuicije i prepuštanje trenutku."

Ignjatović veruje da će „kvalitetna muzika opstati."

„Uvek će se slušati, i za sto godina. Vreme je pravi pokazatelj da li nešto valja ili ne", zaključuje Ignjatović.