O ciganima, pederima, pripadnicima drugih vera ili crncima ne mislim (ništa loše) pa ne vodim računa o rečniku, tj. baš tako ih i nazivam. Politički korektan rečnik (Rom, gej osoba) mi je u kontekstu našeg jezika malo smešan... ne rugam se nikome, mislim da to nije lepo. A i ne mislim o sebi da sam neka premija.
U društvu hendikepiranih osoba mi je ponekad neprijatno iz prostog razloga što mi se čini da nismo ravnopravni (slepac sam na ulici, neko u kolicima ispred stepenica) i bojim se da neću znati kako da se ponašam ili da ću da im naudim.
Jedine pogrdne reči koje koristim u mislima, a naglas ne izgovaram su
seljačina i
********* - seljačina naravno nema nikave veze sa selom, je l', nego bih tako nezvala nekoga ko za crnce kaže da su čamuge, ili za žene da su lopate (
) a komunjare su veoma složen pojam, i nisu to nužno ljudi koji su bili članovi te partije, ali ne bih sada o tome...
Ovo dobro razumem. Tako sam se ja osećala kada sam upoznala sestru mog supruga, koja je slepa.
Ipak, veruj mi, treba se ponašati sasvim normalno. Ona sama koristi reči tipa - vidimo se, daj da vidim ( misleći pri tome - daj mi u ruke da opipam ), i slično. Jednom su mi prepričavali situaciju kada je sa ocem negde išla, i tako se desilo da je udarila glavom u stub. Naravno, smešno je kada se prepričava, ali tada je verovatno bilo bolno i ponižavajuće. I, ni pet ni šest, već moj sadašnji svekar odvali - ko joj je kriv kad ne gleda gde ide! Nasmejaše se svi, ona sama "crkla" od smeha, a ja se naježila i gledam i ne razumem. Medjutim, sada shvatam. Slepa je, ali vodi noramalan život. I mi što namamo nikakav hendikep se smejemo svojim gafovima, sitnim nesrećama, padovima i slično, pa zašto nebi i oni.
Da, sada to apsolutno razumem. I zaista, nema razloga da se plašiš da "sa njima" nećeš moći ili umeti da razgovaraš, ili da ćeš ih uvrediti, povrediti ili nešto slično. Zaboga, pa oni su normalni ljudi.
A što se teme tiče - nikada, ali nikada i ponavljam - nikada, nisam koristila takve epitete za bilo koga ko se razlikuje. Mogu da se ne slažem, kao npr.sa homoseksualizmom, ali da kažem da je neko pederčina, to nikada. Ne radi njih, radi sebe.
Slušam, a na žalost može često da se čuje, da roditelji, u nastupu besa i nemoći nazovu sopstveno dete idiotom ili kretenom ili slično!!! Za Boga miloga!!! E, to su stvari koje ne mogu da razumem. Čak ni obično pitanje, tipa - da li si ti normalan - ne podržavam, ne upotrebljavam i ne slažem se. Jesu to samo reči, ali ono što govorimo i što radimo, to smo mi sami, zar ne?
Psovke... moja najgora psovka je - uh, miša ti bez repa
- naravno u šali i uz osmeh. Dalje od toga ne idem.
