Čitav bazdi na vinjak, zvera u ništa, a ipak
nije sam u kupatilu, neko ili nešto je tamo, iza...
Neka sena... nije jedna... to su čovek i žena,
tapšu mu ramena, tad napregnuh oka polusnena,
i poznah ta lica tuđa, grozna što ga teraju da odmah
pusti vodu da skončam, kao otpad. Ona je
Sociofobija, on je 21. Vek, oni su
došli po njega, oni ga lažu da znaju lek! NE!
Ne budi glup, oni žele samo ljušturu,
samo olupinu, ljusku smušenu, bezličnu, skrušenu, srušen duh, uvek tuđ sebi samom,
budeš gluv, venčan s tamom, ne daj me, ne daj se, lažu te, molim te, slušaj me! Ne!
...ali već je kasno, on je začaran bajkom
- da sve će biti krasno čim ga prime u to carstvo,
gde nema bola, gde savest nije patrola,
gde si lišen mozga, gde si ponosni vlasnik bar-koda. On pušta vodu.
Poslednjim pogledom oka, vidim kako ga pohotno ljube,
ona je već gola... Orgijaju, skaradno slave, prodiru u njega...
On je balav i prazan i srećan i oslobođen svega.
Mrak.
nije sam u kupatilu, neko ili nešto je tamo, iza...
Neka sena... nije jedna... to su čovek i žena,
tapšu mu ramena, tad napregnuh oka polusnena,
i poznah ta lica tuđa, grozna što ga teraju da odmah
pusti vodu da skončam, kao otpad. Ona je
Sociofobija, on je 21. Vek, oni su
došli po njega, oni ga lažu da znaju lek! NE!
Ne budi glup, oni žele samo ljušturu,
samo olupinu, ljusku smušenu, bezličnu, skrušenu, srušen duh, uvek tuđ sebi samom,
budeš gluv, venčan s tamom, ne daj me, ne daj se, lažu te, molim te, slušaj me! Ne!
...ali već je kasno, on je začaran bajkom
- da sve će biti krasno čim ga prime u to carstvo,
gde nema bola, gde savest nije patrola,
gde si lišen mozga, gde si ponosni vlasnik bar-koda. On pušta vodu.
Poslednjim pogledom oka, vidim kako ga pohotno ljube,
ona je već gola... Orgijaju, skaradno slave, prodiru u njega...
On je balav i prazan i srećan i oslobođen svega.
Mrak.