- Poruka
- 91.477
Финансијски гигант Блекрок („BlackRock“) управља имовином вредном 10.000 милијарди долара, што је дупло више од годишњег буџета Сједињених Америчких Држава и више од БДП-а Кине. У власништву Блекрока налазе се највеће светске компаније из фармацеутске, војне и прехрамбене индустрије, највеће банке и медији. Блекрок је пре неколико година посредно, куповином страних фирми које имају филијале у Београду, ушао у Србију, а недавно је отворио своје канцеларије у Кули у „Београду на води“. Куповином јавног дуга Србије, тај фонд ће преузети контролу над комплетном српском привредом и постати власник државе, као што је то већ урадио у Украјини, Аргентини, Пакистану и још неколико земаља, које су завршиле у ратовима, банкроту и беди.
Блекрок управља светским економским системом. У власништву тог фонда налазе се најмоћније компаније из свих привредних сектора. Блекрок је власник осам од десет највећих фабрика за производњу наоружања и војне опреме, али и двадесетак најуспешнијих светских произвођача хране.
Блекрок има највише управљачких деоница у фармацеутским гигантима Пфизер, Модерна и Јохнсон & Јохнсон, али и у Биотецху и Баyеру, па и у кинеском Цинофарму и свих осталим компанијама које су производиле вакцину против Ковида 19.
Блекрок је власник компаније Мета, у чијем саставу се налазе Фацебоок, Инстаграм и WхатсАпп. Исти фонд је власник компаније Алпхабет, која је власник Гоогле, Yоу Тубе и Андроид. Осим друштвених мрежа и интернета, Блекрок контролише и водеће мејнстрим медије, од Неw Yорк Тимес-а до свих америчких телевизија с националном покривеношћу . У власништву тог фонда се налазе ЦНН и Фоx Неwс, медији који промовишу супротстављене политичке ставове. По том моделу, Блекрок је власник и Пепсија и Цоца Цоле. Блекрок подржава тзв. зелену агенду и финансира пројекте за обновљиве изворе енергије, али истовремено у власништву има највеће нафтне компаније и руднике угља и других „прљавих“ руда.
Лоренс Финк, извршни директор Блекрока, недавно је у писму деоничарима признао да је профит једини циљ промоције одређених политичких и економских трендова.
ceo tekst ovde
Kolika je realna opasnost da moramo da se povinujemo šta nam neko drugi, u ovom slučaju stranci, diktira?
Блекрок управља светским економским системом. У власништву тог фонда налазе се најмоћније компаније из свих привредних сектора. Блекрок је власник осам од десет највећих фабрика за производњу наоружања и војне опреме, али и двадесетак најуспешнијих светских произвођача хране.
Блекрок има највише управљачких деоница у фармацеутским гигантима Пфизер, Модерна и Јохнсон & Јохнсон, али и у Биотецху и Баyеру, па и у кинеском Цинофарму и свих осталим компанијама које су производиле вакцину против Ковида 19.
Блекрок је власник компаније Мета, у чијем саставу се налазе Фацебоок, Инстаграм и WхатсАпп. Исти фонд је власник компаније Алпхабет, која је власник Гоогле, Yоу Тубе и Андроид. Осим друштвених мрежа и интернета, Блекрок контролише и водеће мејнстрим медије, од Неw Yорк Тимес-а до свих америчких телевизија с националном покривеношћу . У власништву тог фонда се налазе ЦНН и Фоx Неwс, медији који промовишу супротстављене политичке ставове. По том моделу, Блекрок је власник и Пепсија и Цоца Цоле. Блекрок подржава тзв. зелену агенду и финансира пројекте за обновљиве изворе енергије, али истовремено у власништву има највеће нафтне компаније и руднике угља и других „прљавих“ руда.
Лоренс Финк, извршни директор Блекрока, недавно је у писму деоничарима признао да је профит једини циљ промоције одређених политичких и економских трендова.
ceo tekst ovde
Kolika je realna opasnost da moramo da se povinujemo šta nam neko drugi, u ovom slučaju stranci, diktira?
