Misli naviru sa više strana,
Prekori prošlog i stare idile,
Bledunjave senke izgubljenih dana,
Uspomene koje su sadašnjost bile.
Točak sudbine lagano se vrti,
U glavi se još samo crnilo mota,
Skrhan mišlju o neslavnoj smrti,
Počeh da gubim na ruletu života.
Davnašnja snaga u meni se gasi,
U očaju svome sa setom se borim,
Vraćam se natrag ka prosečnoj klasi,
Dok padajući do kraja ne izgorim.
Surovost ljudi u meni sve gazi,
Lagano nestajem kao kapljice kiše,
Umoran lutam po nemiloj stazi,
A smisao svega ne nazirem više.
U ništavilu praznom očaji se bude,
Čemu lažan osmeh, pitam se ja sada,
Da li varam sebe ili druge ljude,
Kad dobro znam da mrak u meni vlada.
Jedna stvar dugo me već guši,
Div u meni skraćenih je krila,
Da sve za čime čeznem sruši,
Ova stvarnost dovoljna je bila.
Sve je prošlo, ali i svet omrzoh tada,
Sve je ušlo u oblake gorčine,
Veni, veni, dušo poletna i mlada,
Sa tužnim "zbogom" leti u daljine.
Prekori prošlog i stare idile,
Bledunjave senke izgubljenih dana,
Uspomene koje su sadašnjost bile.
Točak sudbine lagano se vrti,
U glavi se još samo crnilo mota,
Skrhan mišlju o neslavnoj smrti,
Počeh da gubim na ruletu života.
Davnašnja snaga u meni se gasi,
U očaju svome sa setom se borim,
Vraćam se natrag ka prosečnoj klasi,
Dok padajući do kraja ne izgorim.
Surovost ljudi u meni sve gazi,
Lagano nestajem kao kapljice kiše,
Umoran lutam po nemiloj stazi,
A smisao svega ne nazirem više.
U ništavilu praznom očaji se bude,
Čemu lažan osmeh, pitam se ja sada,
Da li varam sebe ili druge ljude,
Kad dobro znam da mrak u meni vlada.
Jedna stvar dugo me već guši,
Div u meni skraćenih je krila,
Da sve za čime čeznem sruši,
Ova stvarnost dovoljna je bila.
Sve je prošlo, ali i svet omrzoh tada,
Sve je ušlo u oblake gorčine,
Veni, veni, dušo poletna i mlada,
Sa tužnim "zbogom" leti u daljine.
Misli naviru sa više strana,
Prekori prošlog i stare idile,
Bledunjave senke izgubljenih dana,
Uspomene koje su sadašnjost bile.
Točak sudbine lagano se vrti,
U glavi se još samo crnilo mota,
Skrhan mišlju o neslavnoj smrti,
Počeh da gubim na ruletu života.
Davnašnja snaga u meni se gasi,
U očaju svome sa setom se borim,
Vraćam se natrag ka prosečnoj klasi,
Dok padajući do kraja ne izgorim.
Surovost ljudi u meni sve gazi,
Lagano nestajem kao kapljice kiše,
Umoran lutam po nemiloj stazi,
A smisao svega ne nazirem više.
U ništavilu praznom očaji se bude,
Čemu lažan osmeh, pitam se ja sada,
Da li varam sebe ili druge ljude,
Kad dobro znam da mrak u meni vlada.
Jedna stvar dugo me već guši,
Div u meni skraćenih je krila,
Da sve za čime čeznem sruši,
Jedna ljubav dovoljna je bila.
Nju ne volim, ali i svet omrzoh tada,
Sve je ušlo u oblake gorčine,
Veni, veni, dušo poletna i mlada,
Sa tužnim "zbogom" leti u daljine.
Prekori prošlog i stare idile,
Bledunjave senke izgubljenih dana,
Uspomene koje su sadašnjost bile.
Točak sudbine lagano se vrti,
U glavi se još samo crnilo mota,
Skrhan mišlju o neslavnoj smrti,
Počeh da gubim na ruletu života.
Davnašnja snaga u meni se gasi,
U očaju svome sa setom se borim,
Vraćam se natrag ka prosečnoj klasi,
Dok padajući do kraja ne izgorim.
Surovost ljudi u meni sve gazi,
Lagano nestajem kao kapljice kiše,
Umoran lutam po nemiloj stazi,
A smisao svega ne nazirem više.
U ništavilu praznom očaji se bude,
Čemu lažan osmeh, pitam se ja sada,
Da li varam sebe ili druge ljude,
Kad dobro znam da mrak u meni vlada.
Jedna stvar dugo me već guši,
Div u meni skraćenih je krila,
Da sve za čime čeznem sruši,
Jedna ljubav dovoljna je bila.
Nju ne volim, ali i svet omrzoh tada,
Sve je ušlo u oblake gorčine,
Veni, veni, dušo poletna i mlada,
Sa tužnim "zbogom" leti u daljine.
. Mislim, sve su to samo prenaglašeni simboli
