Томирида, легендарна ратница

Khal Drogo

Elita
Poruka
16.786
У VI вијеку п.н.е. енергични персијски владар Кир Велики покорио је три велика царства, Медијско, Лидијско и Вавилонско те успоставио моћно и огромно царство какво свијет прије није видио.
EbWeuBTXYAAMU26.jpg

Остао је непокорен Египат и слободна племена степе на сјеверу.
Како је чуо да је легендарна ратница и краљица племена Масагети Томирида (овдје) лијепа жена, баш лијепа, послао јој је брачну понуду са наумом да без рата и на кварно овлада слободним степским народима и територијем, по принципу, ако прође, добро и јест.
Но Тамирида не бјеше само изванредна ратница него и мудра жена, провалила је намјере овог Кира, како је то примијетио извјесни Херодот (овдје, књига прва, одломци 205-206)
205) Код Масагета је, после смрти свога мужа, владала једна жена, којој је било име Томирида. Кир јој поручи да хоће да је проси за жену. А Томирида, приметивши да он не проси њу него масагетско краљевство, одбије га. Кир после тога, пошто му лукавство није успело, доведе војску на Аракс и објави рат Масагетима. Он направи мостове преко реке ради пребацивањавојске, и сагради заштитне куле на лађама на којима јетребало да превози војску.
206) Док је био у послу око тога, пошаље му Томирида гласника и поручи му ово: ''Медски краљу, немој да журиш с тим послом, јер не знаш да ли ће се он свршити у твоју корист. Престани с тим и буди задовољан са владавином над својим поданицима и пусти мене да на миру владам у својој земљи. Ако пак нећеш никако да послушаш тај савет и све пре желиш него да седиш с миром, и ако ти је баш толико стало до тога да окушаш срећу са Масагетима, онда немој да се мучиш и да правиш мост преко реке, већ пређи у нашу земљу, а ми ћемо се повући три дана хода од реке. Ако пак више волиш да нас дочекаш у својој земљи, а ти учини то исто.''
Чувши то, Кир позове к себи персијске прваке и, кад их је сакупио, објаснивши им ситуацију, запита их за савет шта да учини. Али ови једногласно одлуче да приме борбу са краљицом Томиридом и њеном војском на својој земљи.
Па му поручи "Не нудиш ти мени брак што си п**** жељан, него желиш преко брака да овладаш мојим народом и нашом степом" и одбила је брачну понуду.
Па уз то је додала "Него ти немој да журиш са походом на наше земље, јер лако можеш зубе поломити, него буди задовољан са владавином над својим поданицима и пусти мене да на миру владам у својој земљи,."
Ако пак нећеш никако да послушаш тај савет и све пре желиш него да седиш с миром, и ако ти је баш толико стало до тога да окушаш срећу са Масагетима
и да њему и није стало до ње већ да покори њен народ и одбила је брачну понуду.
Како је сукоб и рат био неизбјежан, Кир је прибјегао лукавству, намамио је ратнике Масагетија, оставио им велике количине вина које они прије нису познавали, када су се понапијали, напао их је и искасапио, међу заробљеним бјеше и Томиридин син Спаргап, који је искористио прилику када су му руке одвезали и починио самоубиство да би спрао срамоту.
Томирида када је чула за овај пасјалук, заклела се на освету. Убрзо је дошло до одлучујуће битке која се одиграла 530.године прије нове ере на дан хода од ријеке Јаксарт (данас Сир Дарја) коју је Херодот описао најжешћом и најкрвавијом битком у животу Кира Великог и у антици уопште.
У бици су Персијанци иако бројнији доживјели пораз а Кир Велики је обезглављен, глава му је убачена у посуду пуну крви, коју је Томирида чувала до краја живота као подсјећање да је испунила завјет и осветила смрт сина.

Preti,_Mattia_-_Queen_Tomyris_Receiving_the_Head_of_Cyrus,_King_of_Persia_-_1670-72.jpg

Tomyris Receiving the Head of Cyrus by Mattia Preti, painted 1670–72
 
У VI вијеку п.н.е. степу су насељавала бројна номадска племена, гдје су важно мјесто имали Сауромати, Дахаи и Масагети (енгл. википедија овдје) којима је владала краљица Томирида.
Херодот у првој књизи на крају поглава "Кирова смрт. Обичаји Масагета" пише и о обичајима Масагета
215) Масагети се облаче и живе као и Скити. Иду у рат на коњима и без коња (били су вешти и у једном и у другом), с луком и копљем, а имају обичај да носе са собом и двосеку секиру. Све им је од злата и бронзе. За копља, стреле и секире употребљавају бронзу, а све оно што носе око главе, затим појасеве и гривне украшавају златом. Исто тако стављају коњима око груди оклоп од бронзе, али узде, ђемови и оглавине су од злата. Гвожђе и сребро они не употребљавају, а и немају га код себе у земљи, док злата и бронзе имају много.
216) Овакви су им обичаји. Сваки се, додуше, жени једном женом, али су оне ипак код њих заједничка својина. Што Хелени, наиме, тврде да чине Скити, то у ствари не чине они него Масагети. Ако се неком Масагету прохте да буде санеком женом, он обеси свој тоболац о њена кола и ашикује са њом без устручавања. Нема код њих одређене границе живота, али кад неко јако остари, сакупе се сви његови рођаци и закољу га, а с њим и друге домаће животиње, па месо скувају и часте се. И то они сматрају за највећу срећу. Ако је неко умро од болести, њега не једу, него га сахрањују и жале само зато што није могао да буде заклан. Не сеју ништа, него се хране месом и рибама, које им Аракс даје у изобиљу, а пију и млеко. Сунце им је једино божанство и њему приносе коње на жртву. Ово је тумачење значења те жртве: најбржем богу приносе на жртву најбржу од свих животиња.
Масагети су били свакако, уз племена Сауромати и Дахаи, прије свега значајна војна сила међу степским народима са пребивалиштем источно од Каспијског језера.
Asia_323bc.jpg

Пребивалиште степских народа око 323. године п. н. е.

О њиховом поријеклу и доприносу каснијој етногенези неких народа постоје различита мишљења. По једном од овог ратничког народа ће се развити касније Алани, који ће у току миграција у IV-V вијеку имати значајну улогу те бити доминантни над неким германским и другим народима и дати допринос у етногенези неких европских и сјеверноафричких народа.
Средњевјековни писци су Масагете повезивали и са Хунима, а имамо и забиљежено у једном рукопису IX да је Масагети кованица која значи јаки Гети, позивајућисе да у централноазијским језицима префикс маса значи велики или јаки.

Ту је још један моћан степски ратнички народ који је дијелио степу са Масагетима, Дахаи, који су имали пребивалиште нешто западније, уз саму обалу Каспијског језера. Неки научници опет прије свега кроз етимолошку везу повезују Дахае са Дачанима (ако не исти, оно јако близак и сродан народ Гетима) који је прије два миленијума имао моћну државу на простору данашње Румуније, но мишљења сам да је и ова претпоставка као и она о коцваници јаки Гети, превише комотна.
Дахаи су значајни јер је једно од три племена овог народа (или конфедерације племена), Парни емигрирало на простор Иранске висоравни гдје ће под лидером Арсаком 238.године п.н.е. успоставити моћно и огромно Партско царство, уз Рим најмоћније царство античке епохе које ће вијековима бити опасан ривал и самом Риму.
 
Епилог битке између Кирове војске и племена Масагети, Киров крај, бјеше инспирација изузетним умјетницима да овјековјече Томиридину освету.

Tomiris.jpg

Tomyris Plunges the Head of the Dead Cyrus Into a Vessel of Blood by Peter Paul Rubens, painted 1622.

3247.jpg

The Revenge of Tomyris by Michiel van Coxcie, c. 1620.

Queen_Tomyris_and_the_head_of_Cyrus_the_Great.jpg

Queen Tomyris and the head of Cyrus, by Mattia Preti,1680s
 
На реафирмацији историје, подоста могу допринијети филмови, документарни и кудикамо више дугометражни играни.У Казахстану су урадили филм који обрађује живот легендарне ратнице и краљице Томириде, The Legend of Tomiris (2019)
У филму има подоста фикције, понешто и супротно од онога што можемо наћи у литератури о овој изузетној жени или што нам је у свом рукопису оставио Херодот, кроз филм пратимо Томиридину сталну борбу са разним непријатељима, издају, интриге, водиља јој тежња да освети најмилије пркоси моћном освајачу, у коначници успијева сачувати слободу степских племена као и начин живота којим су вијековима живјели.
Занимљив детаљ је да за разлику од Херодотовог рукописа у филму је приказано да свака ратница племена Сауромати, мора у бици сакупити лобање тројице убијених непријатеља да би стекла право на удају.

У питању је апсолутно одличан филм, филмофилима који воле историјске теме препоручујем. Код оцјене на имдб-у која није мјеродавна, десило се да су пљуштале јединице и десетке, уз тек неку оцјену између, могуће да су разлози политички, писац сценарија је кћерка казахстанског предсједника и ту се могуће гледало кроз политичку призму, могуће некима није "легло" глорификовање жена ратница, а могуће су ту још неки мотиви, имамо и популацију која има гадљивост на сваку обраду предисламског периода. Но заиста не знам разлоге ове појаве и такве искључивости код оцјена.
По мени, филм је изузетно вјеродостојно приказо начин живота, обичаје и вриједносни систем који је владао код степских номадских народа.
 
Томиридина освета бјеше инспирација изузетним умјетницима да овјековјече тај догађај

56335-1292570937.jpg

The Head of Cyrus Brought to Queen Tomyris, Victor Wolfvoet, c.1625-52.

1200px-Jean-simon-berthelemy-the-beheading-of-cyrus-iii_i-G-40-4012-EEJWF00Z.jpg

Tomyris, reine des Massagètes, fait tremper le chef de Cyrus dans un vase de sang, Jean-Simon Berthélemy 1776.

Gerard-Hoet-TheHeadofCyrusbeingPresentedtoQueenTomyris-5112013T17637.jpg

The Head of Cyrus being Presented to Queen Tomyris, Gerard Hoet
 

Back
Top