Толкин на српски начин

[Great Old One]

У понедељак ће у оквиру рада друштва Лазар Комарчић бити речи о једном роману чија је радња смештена у Толкинову Средњу земљу, хиљаду година после Рата за Прстен. Оволика временска дистанца није случајна јер у Доба људи одређује и неки развој технологије и промену улога главних колективних актера.

Више о роману можете бидети на сајту
http://br.geocities.com/trigoblina/

Хиљаду година после рата за Прстен Средња земља је подељена на Западно и Источно краљевство и алијансу на Југу. Западно краљевство је најјаче, али не може обухватити својом влашћу Исток и Југ, тако да постоји извесна равнотежа снага. Осим тога, југоисточно од Средње земље је још један континент, изолован од сукоба, познат под именом Тамне земље. Владар овог континента је обавештен о визији напада флоте Западног краљевства на његову престоницу. Због тога одлучује да позове чаробњаке Истока и Југа.


Ову тему можете схватити као почетак дискусије о роману.

Ево и најаве
http://www.lazarkomarcic.org.yu/

13. novembar
Tolkin na srpski način:
Ivan Vukadinović

Ivan Vukadinović je pisac, putopisac i esejista. Učestvovao na konkursima Društva. Njegovu "Rimsku trilogiju“ možete preuzeti sa SF BAY-a. Objavio roman Večna vatra, čija je radnja smeštena u Tolkinovu Srednju zemlju, hiljadu godina nakon događaja iz Gospodara prstenova.

 

[ender71]

U stvari vec smo imali jednu diskusiju o "Tri Goblina" na temi o knjigama pre par meseci.

No dobro je imati obavestenje o toj knjizevnoj veceri ko bude mogao da navrati.

 

[Great Old One]

Ево ја као аутор стојим на располагању.
Можда ће касније бити лакше причати мојој књизи...

 

[ender71]

Nema smisla ovu temu ostaviti bez ikakvog odgovora.

Kao prvo svaka cast na knjizi, domaca epska fantastika je tolika retkost da svaki poduhvat u tome treba pozdraviti.

Ali prvo malo kritike uz duzno ogranicenje da knjigu jos nisam procitao tako da jos nemam osnova za puni kriticki osvrt.

Prvo sajt, onaj citat Fon Makenzena na pocetku je sasvim nepotreban i uopste mu nije mesto tu.

Drugo, koliko sam shvatio sa sajta cela zamisao se uveliko zasniva na povezivanju Tolkinovog univerzuma sa aktuelnom istorijsko-politickom situacijom danas u svetu sto ne mogu reci da mi se dopada, jer neminovno vodi ka politizaciji radnje i neobjektivnom pristupu.
A trenutno na trzistu knjiga koliko sam na sajmu primetio postoji gomila naslova kako ozbiljnije politicke tematike, tako raznih teorija zavere i sl. koji kao osnovu imaju Ameriku i Zapad kao moderne imperije zla. Ne ulazeci u to koliko je sve to validno ipak je jasno da je rec o komercijalizaciji jedne teme popularne na ovom podrucju.
Pa se bojim da se i ova knjiga koja bi mogla biti vrlo znacajna za srpsku fantastiku ne utopi samo u taj trend.

Posto je Tolkinovo delo nastalo najvise pod uticajem nordijske i keltske mitologije, kao i legende o Kralju Arturu, mnogo bi mi interesantnije bilo da je autor pokusao da Tolkinov svet spoji sa nasom srpskom mitologijom i folklorom, recimo sa pretkosovskim i kosovskim ciklusom srpske epike nego sa modernim trenutkom.

No kao sto rekoh jos nisam procitao "Tri goblina" tako da je moguce da je to sasvim kvalitetno odradjeno.

E ono sto mi se vrlo dopada ovako na prvi pogled jeste uvodjenje razvoja tehnologije u jedan fantasy univerzum sto je vrlo retka pojava u delima epske fantastike (do sada sam je recimo primetio samo kod Dzordanovog "Tocak Vremena" serijala i kod Praceta na njegov humoristicki nacin).
Autori epske fantastike obicno svoje svetove ostavljaju toliko staticnim kao da tamo nikome ne padaju na pamet novi izumi osim u domenu magije.
A i pogled iz perspektive Tolkinovih negativaca deluje kao vrlo zanimljiva ideja.

Toliko od mene, mozda bi neko koje procitao knjigu imao nesto vise da kaze.

 

[ender71]

E da pretpostavljam da ce knjiga moci da se nabavi na BEOKONU posto je na Sajmu nisam primetio tako da cu je svakako kupiti.

 

[Great Old One]

Хвала на опширном коментару. Што се тиче трендова, писац који жели да се пробије (у овом случају ја) треба ту да балансира као између хриди. Лепо је звучало кад је Зоран Живковић причао како треба тежити неком квалитету... у ствари то је звучало "лепо", јер волео бих да видим критеријуме квалитета, а друго лако је њему тако да прича.
Део објашњења зашто је нешто тако у роману (па и на сајту) намеравам да изнесем сутра. Касније можда дам дајџест овде за оне који неће присуствовати. Лазар Комарлић такође даје свој дајџест...

А можда, ево ад хок хипотезе овде, је такво стављање акцента последица "форумског дружења", а факат да је на Крстарици Политика много посећенија него Научна фантастика или Књижевност. Иначе, присталица сам постмодерне идеје да акценат ипак ставља читалац, а не писац. Сад, ако ми можете веровати на реч да у делу од 225 страница има доста материјала да се акценат стави тотално ван политике. Рецимо на бесмртност...

Роман није био на Сајму из разлога техничке природе. За Беокон ћу видети да то средим. Иначе, ако успем ово је тек почетак. Дело је тек понуђено издавачким кућама, па кад се појави у озбиљнијем тиражу... Ово је било више са циљем пробијања леда и стицања копирајта, како ми је Урош Петровић саветовао кад сам га питао за савет...

 

[ender71]

Prilicno jasno.

Naravno tim pristupom je moguce da knjiga dodje i do nekih citalaca koji inace ne bi interesovao taj zanr.
U principu komentare odavde nemoj previse ozbiljno da shvatis posto mi kao stalni SF & F ljubitelji ne predstavljamo reprezentativan uzorak citalacke publike u zemlji.

I stoji da je Zivkovicu sada zaista lako da insistira na kvalitetu (odnosno povecanoj intelektualizaciji dela kako ja to shvatam) kada je svetski afirmisani autor, a da neki nov autor koji tek pocinje mora da se prilagodi zahtevima trzista i donekle komercijalizuje posto je i izdavastvo sada komercijalni poduhvat, da bi kasnije bio u mogucnosti da se potpuno izrazi.

U svakom slucaju samo napred.

 

[knez srpski]

Nadam se da će moći da se kupi na Beokonu

 

[Great Old One]

Ово ме је подсетило на нешто... У припреми стратегије суочавања са критикама (ху, како ово звучи) рече ми девојка да могу рећи како сам дело писао за себе, а на њен наговор решио сам да га поделим са публиком...
Мој коментар је био - па сваки прави писац пише за себе. Наравно, ту рачунам и посебно драге особе и мислим да не треба да филозофски доказујем да је то заправо исто. Ко пише одмах са превасходно комерцијалним претензијама... да ли је претерано рећи да није писац!? Друга ствар су стратегије промоције романа, које ипак могу утицати на само писање.

Обрнуто, дешава се да прослављени писци или њихови потомци користе славу дела писаних "за себе" и касније праве масу наставака, секвела, приквела... или једноставно одуже већ започети циклус. Неко је лепо то назвао "шибање мртвог коња". Иначе, тако се звао један живи албум Пистолса, објављен доста после њиховог распада. Мада и сви ти наставци могу фановима бити занимљиви, али да не скрећем тему. Ово је била само дигресија.

Ко жели доћи, видимо се вечерас.

 

[Great Old One]

Preneću vam svoj uvodni govor, za one koji nisu bili, ali prvo agencijska vest
http://www.nadlanu.com/Dynamic/News,intLangID,2,intItemID,24020,intCategoryID,114.html


UKRATKO
Zamislimo Srednju zemlju hiljadu godina posle radnje u trilogiji LOTR. Sećamo se Mordor je uništen zajedno sa Prstenom, ali on je i dalje tu. To je vulkanska planina (ili plato) koja poseduje sopstvenu energiju.
Zamislimo da hiljadu godina kasnije neki potomak Aragorna (ili kralj iz druge dinastije) poželi da tu energiju iskoristi za svoje potrebe. Ako vam je to neverovatno, samo uporedite Karađorđa i sadašnjeg prestolonaslednika.
Sama pretpostavka da vulkanska vatra sama poseduje mističnu energiju je donekle u suprotnosti sa idejama profesora Tolkina i na to ću se vratiti.

ZAŠTO NASTAVITI TOLKINA
Zato što je to bila prvobitna ideja. Upravo ono što je izneto u kratkom uvodu. Od toga sam pošao.
Mogla je ta ideja biti zamaskirana i možda će i biti, ali...
Na jednoj književnoj radionici društva jedan od seniora je rekao kako iskusni pisci prve ideje koriste tek kao predlog nacrta. Ali ja nisam iskusan pisac. Pisac koji počinje osuđen je da voli svoje ideje.
Osim toga, iskusan i poznat pisac imaće dosta prilike da objasni svoje ideje. Recimo kao Džordan. Pisac koji se tek afirmiše nema taj luksuz. A ako je prvobitna ideja dovoljno provokativna ona će poslužiti kao motor promocije romana.

VREMENSKA I PROSTORNA OSA
Kako sam već rekao, stvari se vremenom menjaju. Hiljadu godina, milenijum, dovoljno je odstojanje u Doba ljudi. Pogledajmo ko je pre hiljadu godina u ovom svetu bio „napredan“ ili „nazadan“, „dobar“ ili „zao“ i to sve pod navodnicima jer to su relativne vrednosti.
Menjaju se i mitovi. Sada ne verujemo u ono u šta smo verovali ranije. Tako, ako su „građa“ mitovi imaginarnog sveta i oni će biti menjani. To je recimo u vezi odnosa prema konceptu Večne vatre. Da li se ona koristi samo kao kovačko sredstvo (u koje Sauron uliva svoje moći) ili se njena sama energija (unutrašnjost Arde) može iskoristiti? Kao što je recimo Tesla govorio da može prepoloviti planetu.
Geografske lokacije aktera takođe utiču. Ako su oni na zapadu, verovatno će njihovi pogledi biti predstavljeni mitovima i verovanjima Kelta ili Normana. Ako su na istoku onda bi takva građa bila verovanja Kineza, na jugu Arapa.

Najzad prostor-vremenska lokacija samog autora. Dosta je da priznam da nisam krio te uticaje. Već pre ih koristio. U tom smislu postoje globalne i lokalne političke aluzije. Globalne su lako prepoznatljive već iz samog rasporeda aktera – dobrih i zlih. Inače kod mene ti pojmovi nemaju apsolutnu vrednost kao kod Tolkina.
Lokalne aluzije mogu biti prepoznatljive onima koji su „u tom svetu“. Ali mislim da nisu mnogo nametljivi. Ako vas pojmovi „Republika Šumska“ ili „genetska deponija“ ni na šta posebno ne asociraju – to nije nikakav problem.
Profesor Tolkin je za svoje delo rekao da je pre primenjivo nego je metafora. Moje delo je pisano kao metafora. Ali nadam se da može biti i primenjivo.

NEKI PROBLEMI – PROSTOR ZA KRITIKU
Naravno i meni samom neke stvari nisu u tehnici pripovedanja bile najjasnije, odnosno mislim da sam ih mogao bolje uraditi.
Recimo da ima dosta bitaka i možda su njihovi opisi pomalo preopširni ili suvoparni.
Dobio sam kritiku da ima mnogo junaka (15 do 20 bitnijih, neki od njih su polimorfni). Sa druge strane, akteri nekih bitaka su ostali bezlični.
Razlog za opširna objašnjenja bitaka je što se u ovom svetu pojavljuje fundamentalno nova vrsta oružja. Dosta prostora je posvećeno tome kakve su taktike novih oružara i onih koji se bore protiv njih.
Razlog za ovo je možda moja revoltiranost holivudskim stereotipima. Recimo onom po kome laka konjica može da razbuca pet ili više puta brojniju solidnu pešadiju samo zato što je konjica. Bio sam marta ’91 prisutan kada su panduri na konjima uleteli u masu. Nisu dugo ostali na konjima.
Takođe, tehnologija je kod mene sama po sebi detaljno opisana. Kod mene je tehnološki kompleks stvarno tehnološki kompleks, a ne nešto što samo brže štancuje orkovske krive mačeve.
Pri svemu tome moguće da su neki opisi izgubili na svojoj lepoti, možda i efektivnosti.