Tokom pandemije starije osobe najčešće trpele finansijsko nasilje

[Stojkov Menidjer]

Finansijsko nasilje nad starijim ljudima zastupljeno je mnogo češće i više nego što se o njemu zna li priča, tvrde stručnjaci. Samo tokom pandemije korona virusa, ovaj vid nasilja nad starijima bio je najčešći, naročito u vreme izolacije.

Međutim, starije osobe nerado pričaju o tome, a mnogi ga i ne prepoznaju kao nasilje.

Predsednica Gerontološkog društva Srbije i stručna saradnica u Crvenom krstu Srbije Nataša Todorović kaže za Danas da je, prema poslednjim podacima, oko 11 odsto starijih doživelo finansijsko nasilje.


– Pre svega moramo da definišemo šta je to finansijsko /materijalno nasilje ili eksploatacija – to je forma nasilja koja obuhvata sve akcije nezakonitog ili neadekvatnog korišćenja novca, pokretne i nepokretne imovine starije osobe. Upravo je ova vrsta nasilja najučestalija kada govorimo o nasilju nad starijim osobama. Međutim, ono se retko prepoznaje od strane starijih i retko se prijavljuje – naglašava Todorović za Danas.

Nataša Todorović Foto: Medija centar
Među brojne primere finansijskog nasilja ubrajaju se: oduzimanje poslovne sposobnosti, zloupotrebe punomoćja, prevare, nestanak novca ili dobara, vrednih stvari, barijere u upravljanju sopstvenim sredstvima, nepoštovanje prava na nasleđe, zloupotreba i krađa čekova, kreditnih kartica, novca, penzije, iznuda, zloupotreba, menjanje sadržaja testamenata koje su starije osobe sklopile a bez njihovog znanja, prinudno sklapanje i neizvršavanje ugovora o doživotnom izdržavanju.

Nevraćanje kusura i situacija kada se starija osoba laže koliko nešto košta, je takođe vid finansijskog nasilja, a da toga stariji možda nisu ni svesni. Tipične prevare usmerene na starije osobe su i objave da je starija osoba osvojila nagradu, ali da mora da uplati novac kako bi joj ta nagrada stigla, zatim prevare sa investiranjem novca, polisama osiguranja, kao i lažnim dobrotvornim organizacijama.

Nataša Todorović kaže da se na globalnom nivou pokazalo da je tokom pandemije, nasilje nad starijima bilo u porastu, pre svega zbog socijalne izolacije starijih i zavisnog položaja starijih.


– Istraživanja u Velikoj Britaniji pokazala su da se nasilje nad starijima tokom COVIDA-19 povećalo od 17 do 37 odsto – navodi Todorović. Prema njenim rečima, posle finansijskog nasilja i zanemarivanja (namerno i nenamerno), kao najčešći oblici nasilja nad starijima slede psihičko i fizičko.

– I pristup uslugama zdravstvene i socijalne zaštite, poput redukovane usluge, povećanih troškova lečenja, predstavljao je vid nasilja koji se pojavio kao globalni problem – ukazuje Todorović, naglašavajući da faktori rizika bivaju kompleksniji i da se povećavaju tokom kovida 19.

Jedan od razloga za povećanja rizika od nasilja tokom pandemije korona virusa bio je, kako kaže, i neprepoznavanje neformalnih negovatelja na početku pandemije, ali takođe i nedostatak prikupljanja podataka koji su dobno desagregirano (65+).

 

[Stojkov Menidjer]

Nadežda Satarić, socijalna radnica i predsednica Udruženja građana „Snaga prijateljstva“ – Amity, saglasna je da je tokom pandemije finansijsko nasilje izraženije, ali i svi drugi oblici nasilja.

Da je nasilje nad starijima bilo više tokom pandemije korona virusom, potvrđuju i evidentirani slučajevi u centrima za socijalni rad, kojih je ukupno bilo u 2020. godini 4.454, za razliku od 4.236 u toku 2019. godine – navodi Satarić za Danas.

S druge strane, tvrde naše sagovornice, starije osobe često ne prijavljuju nasilje iz različitih razloga, a kada se i otvore uglavnom pričaju kao da se to dešava nekom drugom.


– Kako su nasilnici najčešće iz kruga porodice ili bliskih i značajnih osoba u životu starije osobe (negovatelji, pomagači, zdravstveni radnici), o njemu starije osobe ne pričaju, bilo što ga i same ne prepoznaju ili ih je strah i sramota da kažu pa ono ostaje uglavnom nevidljivo. Izuzev, kada su opljačkani od strane nepoznatog napadača ili ako su prevareni od trgovaca koji nude robu putem telefona i poziva na prezentacije, i kada budu prevareni i daju novac lažnim dobrotvornim organizacijama onda su spremni da pričaju – ističe Satarić.

Kako bi pomogli da se što pre prepozna nasilje nad starijima, a onda i pravovremeno reaguje Crveni krst Srbije i Gerontološki centar Beograd organizovali su tokom leta obuke za 225 gerontodomaćica i za 208 starijih žena na temu prevencije nasilja nad starijima. Obuka je deo projekta „Osnaživanje starijih žena: sprečavanje nasilja kroz promenu socijalnih normi u Srbiji i Austriji (EmPreV)“, koji Crveni krst Srbije sprovodi u partnerstvu sa Austrijskim Crvenim krstom i Austrijskim institutom za istraživanje sukoba a uz podršku Evropske unije, Austrijske razvojne agencije i Austrijskog Crvenog krsta.

– Starije žene i gerontodomaćice su edukaciju pozitivno ocenile, takođe smatraju da je ovakva obuka potrebna kontinuirano, jer im je omogućila da saznaju o vrstama nasilja nad starijima, faktorima rizika, kako da započnu razgovor sa osobom koja je doživela nasilje i procedure prijavljivanja. Ove obuke podržalo je i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, jer je obuka predstavila prvi korak u prevenciji – navodi Nataša Todorović, naglašavajući da nasilje nad starijim ženama predstavlja kršenje ljudskih prava, a s druge strane, i javnozdravstveno pitanje koje utiče kako na kvalitet života starijih žena tako i na njihovo zdravlje.

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/...je-osobe-najcesce-trpele-finansijsko-nasilje/

 

[Stojkov Menidjer]

Ovo su stvari koje se ne dešavaju "u tamo nekim zatucanim selendrama medju zadriglim seljačinama nad ukućanima", ovoga imate i po Beogradu medju obrazovanima.

"Šta meni može korona, JA SAM bre ej"