- Poruka
- 381.060
Od svih mitskih bića koja nastanjuju Balkan, Todorci – tajanstveni i okrutni noćni jahači svrstavaju se u najstrašnije. Sva je sreća što se retko pojavljuju, a posebno ih se treba kloniti, preporuka je A. Peregraša (Peregraš 1989:56) za prvu nedelju uskršnjeg posta, nedelju Sv. Todora, po kome su verovatno ovi strašni jahači nazvani.
Veruje se da Todorci jašu na belim konjima, prekriveni belim plaštom, a kako bez prekida jašu pojedini su srasli sa konjem. To je i objašnjenje za verovanje da Todorci imaju rep, a u stvari rep je konjski. Jašući, ubijaju sve pred sobom, gazeći ih konjskim kopitama. Njihov tamni predvodnik, koga narod zove Veliki Todor, jaše hromog konja, u belom plaštu i sa kalpakom iza koga mu se ne vidi lice, naroužan mračnim tajnama i čudnovatim moćima. Zahvaljujući osobinama koje mu se pripisuju, ulivao je veliki strah pa se smatra jednim od najvećih demona Balkana. Ima onih koji smatraju da je Veliki Todor u stvari veliki slovenski bog Trojan, za koga se veruje da je takođe noćni konjanik ili čak najužasniji đavo Hromi Daba – vučji pastir.
Po pojedinim tumačima mitskih bića, posebno je zanimljiva i najviše ima smisla baš veza sa Hromim Dabom, jer Todorci i njihov vođa donose smrt i imaju čudne i mračne veze sa donjim svetom i dušama umrlih. U strahu od opasnih noćnih jahača ljudi su razvili raznorazne načine odbrane, a jedan je bio pritajiti se što više. U dane kada Todorci dolaze, kažu stariji, nije valjalo ništa raditi
(izvor:Etnolog)
