Moje ime je Đurđija.
Poznat
- Poruka
- 7.293
Istraživači su otkrili da se kuckanje detlića i pevanje ptica pevačica nalaze pod kontrolom sličnih moždanih struktura i služe za obeležavanje teritorije i privlačenje partnera.
Neprekidno kuckanje detlića po šupljem drvetu može biti dosadna smetnja za svakog ko mora da ga sluša. Za druge detliće, međutim, to je jasno i rečito komuniciranje kao i svaki ptičiji pjev.
Nova studija, objavljena u časopisu PLOS Biology, otkrila je da se kuckanje detlića i pevanje ptica pevačica nalaze pod kontrolom sličnih moždanih struktura u mozgu ptica, a koje se ne nalaze kod ptica koje ne pevaju. I oba ponašanja služe istoj svrsi obeležavanja teritorije i privlačenja partnera, rekli su istraživači.
Nalazi su posebno intrigantni jer pevanje ptica pevačica ima važne paralele sa ljudskim govorom, pa bi kuckanje detlića sada takođe moglo da pruži novi naučni uvid u to kako ljudi govore.
„Detlići koriste kuckanje kao što ptice pevačice koriste pesmu“, rekao je stariji autor novog istraživanja, evolucioni biolog Matthew Fuxjager, vanredni profesor ekologije, evolucije i biologije organizma na Univerzitetu Brown u Providensu, Roud Ajlend. „Strukture su slične po veličini i obliku i slične su u smislu gde ih nalazimo u mozgu."
Istraživanje kombinuje dva pristupa proučavanju detlića: rad Fuxjager-a na njihovoj ekologiji i rad njegovog saradnika, Erich Jarvis-a, profesora neurogenetike na Univerzitetu Rockefeller u Njujorku, na genetskim mehanizmima.
Istraživači su otkrili da se kuckanje detlića i pevanje ptica pevačica nalaze pod kontrolom sličnih moždanih struktura u prednjem mozgu životinja, građenim od ćelija koje snažno eksprimiraju protein parvalbumin.
„Kada proučavate ptice pevačice, kolibrije i papagaje, otkrićete da oblasti koje kontrolišu glasovno učenje eksprimiraju parvalbumin više od drugih delova mozga“, rekao je Fuxjager .
On je primetio da se strukture ćelija koje snažno eksprimiraju parvalbumin takođe vide u ljudskim mozgovima, ali da se ne vide kod ptica koje ne komuniciraju vokalizacijama.
Stoga je bilo iznenađenje kada je istraživanje koje su vodili Fuxjager i Jarvis pronašlo takve strukture u mozgu detlića, ali ne i kod ptica koje ne pevaju, kao što su emui, pingvini i patke (gakanje se ne računa).
Fuxjager je u studiji sugerisao da su i pevanje ptica pevačica i kuckanje detlića nastali u specijalizovanim moždanim strukturama za rafiniranu motornu kontrolu kod predaka modernih ptica.
Iako mogu zvučati sasvim drugačije, ponašanja su izuzetno slična. Oba uključuju složenu koordinaciju mišića, a oba se koriste za označavanje teritorije konkurentima, koji mogu čuti kuckanje ili pevanje izdaleka.
__________________________
(izvor: nbcnews.com)
Neprekidno kuckanje detlića po šupljem drvetu može biti dosadna smetnja za svakog ko mora da ga sluša. Za druge detliće, međutim, to je jasno i rečito komuniciranje kao i svaki ptičiji pjev.
Nova studija, objavljena u časopisu PLOS Biology, otkrila je da se kuckanje detlića i pevanje ptica pevačica nalaze pod kontrolom sličnih moždanih struktura u mozgu ptica, a koje se ne nalaze kod ptica koje ne pevaju. I oba ponašanja služe istoj svrsi obeležavanja teritorije i privlačenja partnera, rekli su istraživači.
Nalazi su posebno intrigantni jer pevanje ptica pevačica ima važne paralele sa ljudskim govorom, pa bi kuckanje detlića sada takođe moglo da pruži novi naučni uvid u to kako ljudi govore.
„Detlići koriste kuckanje kao što ptice pevačice koriste pesmu“, rekao je stariji autor novog istraživanja, evolucioni biolog Matthew Fuxjager, vanredni profesor ekologije, evolucije i biologije organizma na Univerzitetu Brown u Providensu, Roud Ajlend. „Strukture su slične po veličini i obliku i slične su u smislu gde ih nalazimo u mozgu."
Istraživanje kombinuje dva pristupa proučavanju detlića: rad Fuxjager-a na njihovoj ekologiji i rad njegovog saradnika, Erich Jarvis-a, profesora neurogenetike na Univerzitetu Rockefeller u Njujorku, na genetskim mehanizmima.
Istraživači su otkrili da se kuckanje detlića i pevanje ptica pevačica nalaze pod kontrolom sličnih moždanih struktura u prednjem mozgu životinja, građenim od ćelija koje snažno eksprimiraju protein parvalbumin.
„Kada proučavate ptice pevačice, kolibrije i papagaje, otkrićete da oblasti koje kontrolišu glasovno učenje eksprimiraju parvalbumin više od drugih delova mozga“, rekao je Fuxjager .
On je primetio da se strukture ćelija koje snažno eksprimiraju parvalbumin takođe vide u ljudskim mozgovima, ali da se ne vide kod ptica koje ne komuniciraju vokalizacijama.
Stoga je bilo iznenađenje kada je istraživanje koje su vodili Fuxjager i Jarvis pronašlo takve strukture u mozgu detlića, ali ne i kod ptica koje ne pevaju, kao što su emui, pingvini i patke (gakanje se ne računa).
Fuxjager je u studiji sugerisao da su i pevanje ptica pevačica i kuckanje detlića nastali u specijalizovanim moždanim strukturama za rafiniranu motornu kontrolu kod predaka modernih ptica.
Iako mogu zvučati sasvim drugačije, ponašanja su izuzetno slična. Oba uključuju složenu koordinaciju mišića, a oba se koriste za označavanje teritorije konkurentima, koji mogu čuti kuckanje ili pevanje izdaleka.
__________________________
(izvor: nbcnews.com)
Ja načisto obožavam da ih posmatram, uvek me zabave.. 
