То је само трен (Недостижан си)

Знаш ли колико ми значе
бар двије ријечи
што ми их понекад кажеш?
Знаш да ми је тешко што си ту,
а далеко си,
страшно си далеко од мене.

Понекад се насмијеш,
мислим да си ту,
али то је само трен.
Недостижан си.
Зашто?
Шта бих требала урадити
да тај трен потраје?
Шта бих требала рећи
да приђеш,
да твоје очи кажу све
што не смијеш?
Да ли је могуће
да су ти тренуци
све што од тебе
могу добити?

Да ли помислиш некад
да постоји усамљено срце,
којем су сузе једини пријатељи?
Твоје би га очи
(и твој осмијех)
могли развеселити.

ЗАШТО НЕЋЕШ ДА УЧИНИШ НЕШТО ЛИЈЕПО?
--------------------------------------------------------------(28.2.1991.)