Titula Lazareva

Da...?

Isto kao i svi o kojima raspravljamo, i Tvrtko i Marko. Oko čega si se zbunio? :think:



Kako nije? Jeste, i 1077. i 1217. godine.



Nisam pobrkao, prije će biti da si ti. Lajoš je vladao u vrijeme Tvrtkovog krunisanja. A 1387. godine je na presto Ugarske došao Žigmund Luksemburški, a ne Ladislav.
Л А Д И С Л А В.
Прочитај мало о Папама и Антипапама, онда ће ти бити јасно. Оно на латинском, што сам поставио је ОЦР-ован оригинал Ладиславове титуле. На крају пише година у којој је писан документ као и да је то седма година "његове владавине". Немам више шта да додам.
Ладислав је био највећи заштитник папства. Уопште није био минорна особа, јер његово постављење на трон Далмације је признато од тамошњег племства и он је тај који је Далмацију продао Млечићима за 100,000 дуката 1409. године . http://sr.wikipedia.org/wiki/Ладислав_Напуљски
 
Poslednja izmena:
ако је Бој на Косову био 1376, онда да, јер се Твртко крунисао 1377.

Еј , не могу више, идем ја одавде.......

Ја сам питао о ком Твртку причате? Твртко о ком реч треба бити је Твртко други, син Твртка првог, који је примио престо од Остоје, а не од свог оца. Негде неко јесте побркао. Како се Твртко, о којем ви причате, могао крунисати за краља Српских Земаља кад су Лазар и родбински наследници још били живи?
 
Овај терет доказивања пада на тебе: дај оригинале!

А кад ускоро би свршена велика црква у Жичи са свима достојним лепотама, заповеди свети архиепископ брату самодршцу Стефану да тамо дође са великашима и свима благородницима. И одмах овај пошаље заповести свима властима државе његове, које сазиваше команданте и војводе, тисућнике и капетане, и мале и велике. А свети архиепископ сазове опет своје епископе, игумане и све црквене служиоце, и сви се сабраше у великој цркви у Жичи, у архиепископији. А кад сабор би врло велики, Свети, седавши с братом самодршцем на престо првосветирељства, рече јасно о узроку сабора и о себи, говорећи: » Знадосте и чусте раније о првом и другом бежању мом од вас у пустињу, и како колико год има лепота овога света не претпоставих божјој љубави, нити сам што од видљивих доброта на земљи сматрао за срећно сем да молитвама пријањам Богу. Али, дакле, вас ради супленицима, оставих свету и слатку ми пустињу, и не дође да потражим ништа више до душа ваших, тако рећи, ради душа ваших и душу своју омрзох, сећајући се старих светих који, осећајући срцем о својим суплеменицима, говорише Богу: » Ако спасаваш, спасићеш људе ове, ако ли пак не, то и мене испиши из књига које написа, и опет: Изабрах сам да будем анатема од Христа, због браће моје који су по крви Израелци: Њима подражавајући и саосећајући са вама, ради вашега спасења презрех, велим, и своје спасење. Али, ако ме послушате, па узаконим нешто добро у Богу међу вама, вашим спасењем и присвајањем к Богу још више ћемо стећи и удвостручити, нити ћемо изгубити наше спасење. Тога ради молим вас да будете послушни о свем, кад вам што кажем о Богу у вашу корист. Ево вас је Господ Бог ваш молитвама својега угодника светог и пречасног оца Симеона утврдио, умножио и распространио, многи су међу вама начелници и власти, команданти и војводе, многи су и жупани мали и велики. Није лепо да онај који вама у Богу влада да достојанством власти буде и зове се вама једним именом, него као што се ја, вас ради, поставих с влашћу свештенства и за главу цркве у Богу, тако исто и онога који у Бога влада народом треба украсити венцем царства, и ово је у вашу част и похвалу, славу и величанство. И кад ово буде, изговорићемо вам и друго о божјој благој вери и спасењу вашем. « А кад ови чуше како је реч његова блага и с осећањем према њима, узбудивши се, поклонише му се с радошћу и говорише: » Од Бога си нам послан и како говориш божје речи, послушајмо у свем: «
А празник је тада био Христа Спаса и Бога нашег, и Свети заврши са свима у цркви свеноћно појање с молбама, па, служећи са свима епископима, и игуманима, и с многим свештеницима свету и божаствену литургију, у време, кад треба освећивати, узе за венац одређеног брата великога жупана Стефана к себи у свети жртвеник, у светињу над светињама, и, благословивши га молитвама и молењем к Богу, препаса га и украси багреницом и бисером и венча часну главу његову венцем царства, и, помазавши га миром, назва га у Богу самодржавним Краљем Српским. А благородници и сви људи поклонише се, и молећи му од Бога дуги век говорећи: » Нека буде, нека буде! «
А кад изиђоше из цркве, сви седоше за трпезе. Учинише пир врло велики архиепископ и краљ. Благородници, епископи и сав народ веселише се, а уз то убоги по заповести Светога беше довољно обдарени, и тако сви одлазише да се одморе. Благочастиви краљ неисказаном се радошћу радоваше, не ради венца царског, не ради скупоцене багренице, јер размишљаше да су и они, с многим лепотама овога света, трошни и да пропадају, него што је било сабрано толико мноштво с многих страна, и што су видели како је његова црква красна. О том се више радоваше. Јер он беше ктитор те божаствене велике цркве, и својим многим, без броја даривањем беше је украсио: иконама светим, свећњацима и завесама и свима светим сасудима и свим скупоценим изврсним потребама, да је сваки видевши помислио да је земаљско небо и говорио: » Господе, заволех красоту дома твојега Свети оне који те љубе и оне који благолепношћу украшавају овај, прослави их божанственом твојом силом. « Али сада није време причати о свој красоти цркве. Него опет да се вратимо речима о сабраном сабору.
Сутрадан свети архиепископ драгога свог брата, велим, благочастивог краља сам украси багреницом и красним сјајем и сваким царским ликом, и, научивши га о свем што ће у сабору говорити, заповеди да се опет сви сазову у цркву. А кад се епископи и благородници и сви људи сабраше, свети архиепископ са самодршцем братом седе и, отворивши свима богоречита света своја уста, говорише: » Браћо, и пријатељи, и у Богу чеда, нека моја реч буде с пажњом ваше љубави и на вашу корист. Поука. Једночедни син и реч божја Господ наш Исус Христос, када се по божаснственом свом васкрсењу из мртвих јавио ученицима и јео с њима, поучаваше их о свему, и кад је, оплодио се нас ради људи, извршио сву вољу Бога оца на земљи, и кад се хтео узнети њему у слави као Бог на небеса, узе их са собом на гору Јелеонску, као што чујете, па им рече: Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да чувају све што вама заповедих.

Добро прочитај, ако желиш.
 

Prilozi

Poslednja izmena:
А кад ускоро би свршена велика црква у Жичи са свима достојним лепотама, заповеди свети архиепископ брату самодршцу Стефану да тамо дође са великашима и свима благородницима. И одмах овај пошаље заповести свима властима државе његове, које сазиваше команданте и војводе, тисућнике и капетане, и мале и велике. А свети архиепископ сазове опет своје епископе, игумане и све црквене служиоце, и сви се сабраше у великој цркви у Жичи, у архиепископији. А кад сабор би врло велики, Свети, седавши с братом самодршцем на престо првосветирељства, рече јасно о узроку сабора и о себи, говорећи: » Знадосте и чусте раније о првом и другом бежању мом од вас у пустињу, и како колико год има лепота овога света не претпоставих божјој љубави, нити сам што од видљивих доброта на земљи сматрао за срећно сем да молитвама пријањам Богу. Али, дакле, вас ради супленицима, оставих свету и слатку ми пустињу, и не дође да потражим ништа више до душа ваших, тако рећи, ради душа ваших и душу своју омрзох, сећајући се старих светих који, осећајући срцем о својим суплеменицима, говорише Богу: » Ако спасаваш, спасићеш људе ове, ако ли пак не, то и мене испиши из књига које написа, и опет: Изабрах сам да будем анатема од Христа, због браће моје који су по крви Израелци: Њима подражавајући и саосећајући са вама, ради вашега спасења презрех, велим, и своје спасење. Али, ако ме послушате, па узаконим нешто добро у Богу међу вама, вашим спасењем и присвајањем к Богу још више ћемо стећи и удвостручити, нити ћемо изгубити наше спасење. Тога ради молим вас да будете послушни о свем, кад вам што кажем о Богу у вашу корист. Ево вас је Господ Бог ваш молитвама својега угодника светог и пречасног оца Симеона утврдио, умножио и распространио, многи су међу вама начелници и власти, команданти и војводе, многи су и жупани мали и велики. Није лепо да онај који вама у Богу влада да достојанством власти буде и зове се вама једним именом, него као што се ја, вас ради, поставих с влашћу свештенства и за главу цркве у Богу, тако исто и онога који у Бога влада народом треба украсити венцем царства, и ово је у вашу част и похвалу, славу и величанство. И кад ово буде, изговорићемо вам и друго о божјој благој вери и спасењу вашем. « А кад ови чуше како је реч његова блага и с осећањем према њима, узбудивши се, поклонише му се с радошћу и говорише: » Од Бога си нам послан и како говориш божје речи, послушајмо у свем: «
А празник је тада био Христа Спаса и Бога нашег, и Свети заврши са свима у цркви свеноћно појање с молбама, па, служећи са свима епископима, и игуманима, и с многим свештеницима свету и божаствену литургију, у време, кад треба освећивати, узе за венац одређеног брата великога жупана Стефана к себи у свети жртвеник, у светињу над светињама, и, благословивши га молитвама и молењем к Богу, препаса га и украси багреницом и бисером и венча часну главу његову венцем царства, и, помазавши га миром, назва га у Богу самодржавним Краљем Српским. А благородници и сви људи поклонише се, и молећи му од Бога дуги век говорећи: » Нека буде, нека буде! «
А кад изиђоше из цркве, сви седоше за трпезе. Учинише пир врло велики архиепископ и краљ. Благородници, епископи и сав народ веселише се, а уз то убоги по заповести Светога беше довољно обдарени, и тако сви одлазише да се одморе. Благочастиви краљ неисказаном се радошћу радоваше, не ради венца царског, не ради скупоцене багренице, јер размишљаше да су и они, с многим лепотама овога света, трошни и да пропадају, него што је било сабрано толико мноштво с многих страна, и што су видели како је његова црква красна. О том се више радоваше. Јер он беше ктитор те божаствене велике цркве, и својим многим, без броја даривањем беше је украсио: иконама светим, свећњацима и завесама и свима светим сасудима и свим скупоценим изврсним потребама, да је сваки видевши помислио да је земаљско небо и говорио: » Господе, заволех красоту дома твојега Свети оне који те љубе и оне који благолепношћу украшавају овај, прослави их божанственом твојом силом. « Али сада није време причати о свој красоти цркве. Него опет да се вратимо речима о сабраном сабору.
Сутрадан свети архиепископ драгога свог брата, велим, благочастивог краља сам украси багреницом и красним сјајем и сваким царским ликом, и, научивши га о свем што ће у сабору говорити, заповеди да се опет сви сазову у цркву. А кад се епископи и благородници и сви људи сабраше, свети архиепископ са самодршцем братом седе и, отворивши свима богоречита света своја уста, говорише: » Браћо, и пријатељи, и у Богу чеда, нека моја реч буде с пажњом ваше љубави и на вашу корист. Поука. Једночедни син и реч божја Господ наш Исус Христос, када се по божаснственом свом васкрсењу из мртвих јавио ученицима и јео с њима, поучаваше их о свему, и кад је, оплодио се нас ради људи, извршио сву вољу Бога оца на земљи, и кад се хтео узнети њему у слави као Бог на небеса, узе их са собом на гору Јелеонску, као што чујете, па им рече: Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да чувају све што вама заповедих.

Добро прочитај, ако желиш.

ne želim, daj original.........
 
ne želim, daj original.........

Оригинал не постоји већ много векова. Ово је превод житија од Данила Другог. Имаш превод свих житија од Данила другог и настављача у једну целину. Вероватно их можеш наћи у Народној Библиотеци и на другим местима. То што си ти поставио ја нисам могао пронаћи.
 
Оригинал не постоји већ много векова. Ово је превод житија од Данила Другог. Имаш превод свих житија од Данила другог и настављача у једну целину. Вероватно их можеш наћи у Народној Библиотеци и на другим местима. То што си ти поставио ја нисам могао пронаћи.
Što znači, da je falsifikat, jel da? А јел, ни ово не можеш да нађеш? Знаш ли шта је било Друштво Српске словесности?


books



И, наравно нећу да те држим у неизвесности, они цитати су из књиге: Život svetoga Simeuna i svetoga Save, izd. Đ. Daničić
By Dometian, Simeon
 
Poslednja izmena:
Л А Д И С Л А В.
Прочитај мало о Папама и Антипапама, онда ће ти бити јасно. Оно на латинском, што сам поставио је ОЦР-ован оригинал Ладиславове титуле. На крају пише година у којој је писан документ као и да је то седма година "његове владавине". Немам више шта да додам.
Ладислав је био највећи заштитник папства. Уопште није био минорна особа, јер његово постављење на трон Далмације је признато од тамошњег племства и он је тај који је Далмацију продао Млечићима за 100,000 дуката 1409. године . http://sr.wikipedia.org/wiki/Ладислав_Напуљски

A, jeste, u pravu si.

О ком Твртку ви причате? Твртко се крунисао за краља Српских земаља после Боја на Косову.

vujadine, do sada smo vidjeli da si stotinu puta iznosio svoje teorije koje su uveliko suprotne sa sveopštim saznanjima i sa svima ostalima. Kako možeš toliko biti siguran u to što pričaš, pogotovo kada je ispalo nekoliko puta da nisi u pravu??? :dontunderstand:

Tvrtko se krunisao 1377. godine. Nećeš valjda tvrditi i da su njegove lične povelje falsifikovane?!?
 
A, jeste, u pravu si.



vujadine, do sada smo vidjeli da si stotinu puta iznosio svoje teorije koje su uveliko suprotne sa sveopštim saznanjima i sa svima ostalima. Kako možeš toliko biti siguran u to što pričaš, pogotovo kada je ispalo nekoliko puta da nisi u pravu??? :dontunderstand:

Tvrtko se krunisao 1377. godine. Nećeš valjda tvrditi i da su njegove lične povelje falsifikovane?!?
Није битно што се теорије некада разликују од "свеопштих сазнања". Јер та сазнања могу, а и не морају да буду истинита, све зависи од извора који их је нама дотурио. Међутим, Вујадин је овде покренуо причу која се се коси са елементарном логиком, јер, ако ти верујеш у бога, и тражиш од Патријарха да те постави за архиепископа (узгред, и тај патријарх је био католик, обавестите се) како онда, можеш нешто тако као Свети Венац ( Христов венац, Корона, уобличен у круну) да узимаш сам и да располажеш њиме?
 
Što znači, da je falsifikat, jel da? А јел, ни ово не можеш да нађеш? Знаш ли шта је било Друштво Српске словесности?


books



И, наравно нећу да те држим у неизвесности, они цитати су из књиге: Život svetoga Simeuna i svetoga Save, izd. Đ. Daničić
By Dometian, Simeon

Не мора да значи. Али га нема у Житију од Данила Другог.
Не сећам се да сам то приметио ни код Доментијана. Прочитаћу га поново и видети.
Није потребно скакату у закључке.
 
Не мора да значи. Али га нема у Житију од Данила Другог.
Не сећам се да сам то приметио ни код Доментијана. Прочитаћу га поново и видети.
Није потребно скакату у закључке.
Вујадине, можеш ти да читаш сто пута, ако је неко прерадио то житије и ставио га у док формат, наравно да је избацио овакве ствари, можда тада а можда и у "ингениозно" време када су закључили да Срби морају бити само православни а ако нису православни онда нису Срби. То ти је суштина, и то је приступ којим смо изгубили народ, исти приступ као и данас кад чујеш: А, избеглице, они нису Срби , Срби смо само ми Београџани.......
 
A, jeste, u pravu si.



vujadine, do sada smo vidjeli da si stotinu puta iznosio svoje teorije koje su uveliko suprotne sa sveopštim saznanjima i sa svima ostalima. Kako možeš toliko biti siguran u to što pričaš, pogotovo kada je ispalo nekoliko puta da nisi u pravu??? :dontunderstand:

Tvrtko se krunisao 1377. godine. Nećeš valjda tvrditi i da su njegove lične povelje falsifikovane?!?

Где се Твртко Први крунисао за краља, у којој цркви и ко га је крунисао? Он је имао ту титулу, али ко му је дао?

Који извори то доносе?
 
Ма у Милешеви, немој да падаш на хрватске фазоне, него је ово веома интересантно, ово крију ко змија ноге:

books



он, човек, од кад се крунисао није се звао Твртко него Стефан,, чак је и име граду дао по његовим отцима, господи србској

Ово је опис повеље Дубровчанима где им пише да је саградио град Свети Стефан и солану али да је затворио јер поштује дубровачко - српску нагодбу да се неће правити нове солане
 
Poslednja izmena:
Мени ће бити драго ако нешто научим. Зато ме и интересује све шта неко може да постави, макар била и провокација.
 
Možda činjenica da je Tvrtkova povelja iz 1378. godine? :rtfm:
То сам већ наводио. Ћоровић наводи неке ствари у својој анализи Доментијана. Тома ђакон је тобожњи извор, али се датуми не слажу. Све где постоји некаква грешка у датумима ја то стављам на стану. Зашто би Папина канцеларија нешто тако велико као слање круне Стевану, или оне Јованици било сакривено, или измишљено. Нигде нисам могао пронаћи Папину Булу о том чину. А са друге стране какву вредност то може имати ако се за крунисање Стеваново зна да га је Крунисао Свети Сава у Жичи. Коме то може ићи у корист?
Није тешко разумети зашто неко жели доказати нека крунисања, али то не може променити чињенице, да се после Душана појављује расуло Српске Царевине, и да су се све родбинске везе проглашавале наследницима. Било је и узурпатора, шта се најбоље види у народној песми. А зашто се данас то форсира више него у друга времена ни то није тешко разумети. Оно шта ја не могу разумети је, зашто нико неће да исправља грешке него се са њима користи у политичке сврхе. Историја би требала бити неутрална наука.
 
То сам већ наводио. Ћоровић наводи неке ствари у својој анализи Доментијана. Тома ђакон је тобожњи извор, али се датуми не слажу. Све где постоји некаква грешка у датумима ја то стављам на стану. Зашто би Папина канцеларија нешто тако велико као слање круне Стевану, или оне Јованици било сакривено, или измишљено. Нигде нисам могао пронаћи Папину Булу о том чину. А са друге стране какву вредност то може имати ако се за крунисање Стеваново зна да га је Крунисао Свети Сава у Жичи. Коме то може ићи у корист?
Није тешко разумети зашто неко жели доказати нека крунисања, али то не може променити чињенице, да се после Душана појављује расуло Српске Царевине, и да су се све родбинске везе проглашавале наследницима. Било је и узурпатора, шта се најбоље види у народној песми. А зашто се данас то форсира више него у друга времена ни то није тешко разумети. Оно шта ја не могу разумети је, зашто нико неће да исправља грешке него се са њима користи у политичке сврхе. Историја би требала бити неутрална наука.

1. Ево, рецимо, идеја: Ако већ имаш ситуацију да ти се народ поделио и да од било каквог враћања нема шансе јер против тебе стоји таква сила као што је Ватикан, шта би ти онда урадио? Наравно направио би да су Срби само православци, јер од оних других немаш никакву вајду. И онда би кренуо да то верификујеш ретроактивно. И , немој да се залуђујеш да цркве немају никакве договоре и поравнања, итекако се оне поштују, уважавају и сарађују. Јер, у крајњем, бизнис је у питању.

2. Да, историја би требала да буде неутрална, али, авај, најпознатији светски историчари су били прво политичари, па су из тог миљеа писали историју, а може да буде још једна ствар, да знају рационално да размишљају можда би били инжењери електротехнике? Наша историографија се служи само ресавском методом.
 
То сам већ наводио. Ћоровић наводи неке ствари у својој анализи Доментијана. Тома ђакон је тобожњи извор, али се датуми не слажу. Све где постоји некаква грешка у датумима ја то стављам на стану. Зашто би Папина канцеларија нешто тако велико као слање круне Стевану, или оне Јованици било сакривено, или измишљено. Нигде нисам могао пронаћи Папину Булу о том чину. А са друге стране какву вредност то може имати ако се за крунисање Стеваново зна да га је Крунисао Свети Сава у Жичи. Коме то може ићи у корист?
Није тешко разумети зашто неко жели доказати нека крунисања, али то не може променити чињенице, да се после Душана појављује расуло Српске Царевине, и да су се све родбинске везе проглашавале наследницима. Било је и узурпатора, шта се најбоље види у народној песми. А зашто се данас то форсира више него у друга времена ни то није тешко разумети. Оно шта ја не могу разумети је, зашто нико неће да исправља грешке него се са њима користи у политичке сврхе. Историја би требала бити неутрална наука.

Bojim se da te ne razumijem baš. Opisuješ li ti neku svjetsku zavjeru (opet)? :roll: Ako je čitavo krunisanje fabrikovano, imaš li ideju ko je to i kada izmislio i koje je to povelje "prepravljao" ili falsifikovao?!?

Otkuda ti to da je Rastko krunisao Stefana u Žiči? Pa on je upravo stupio u sukob sa srpskom državom zbog rimske kurije i 1217. godine i otputovao na hodočašće, na istok, baš u vrijeme krunisanja. Zar nisi to znao? Rastko ga nije krunisao, jer to nije ni mogao učiniti ni na koji način.

Katolička enciklopedija:

Stephen finally obtained the royal crown in 1217 from Honorius III, probably through the aid of Venice, which, since the Fourth Crusade had become a neighbor of Servia.
 
Poslednja izmena:
Зар то не пише овде?

А кад ускоро би свршена велика црква у Жичи са свима достојним лепотама, заповеди свети архиепископ брату самодршцу Стефану да тамо дође са великашима и свима благородницима. И одмах овај пошаље заповести свима властима државе његове, које сазиваше команданте и војводе, тисућнике и капетане, и мале и велике. А свети архиепископ сазове опет своје епископе, игумане и све црквене служиоце, и сви се сабраше у великој цркви у Жичи, у архиепископији. А кад сабор би врло велики, Свети, седавши с братом самодршцем на престо првосветирељства, рече јасно о узроку сабора и о себи, говорећи: » Знадосте и чусте раније о првом и другом бежању мом од вас у пустињу, и како колико год има лепота овога света не претпоставих божјој љубави, нити сам што од видљивих доброта на земљи сматрао за срећно сем да молитвама пријањам Богу. Али, дакле, вас ради супленицима, оставих свету и слатку ми пустињу, и не дође да потражим ништа више до душа ваших, тако рећи, ради душа ваших и душу своју омрзох, сећајући се старих светих који, осећајући срцем о својим суплеменицима, говорише Богу: » Ако спасаваш, спасићеш људе ове, ако ли пак не, то и мене испиши из књига које написа, и опет: Изабрах сам да будем анатема од Христа, због браће моје који су по крви Израелци: Њима подражавајући и саосећајући са вама, ради вашега спасења презрех, велим, и своје спасење. Али, ако ме послушате, па узаконим нешто добро у Богу међу вама, вашим спасењем и присвајањем к Богу још више ћемо стећи и удвостручити, нити ћемо изгубити наше спасење. Тога ради молим вас да будете послушни о свем, кад вам што кажем о Богу у вашу корист. Ево вас је Господ Бог ваш молитвама својега угодника светог и пречасног оца Симеона утврдио, умножио и распространио, многи су међу вама начелници и власти, команданти и војводе, многи су и жупани мали и велики. Није лепо да онај који вама у Богу влада да достојанством власти буде и зове се вама једним именом, него као што се ја, вас ради, поставих с влашћу свештенства и за главу цркве у Богу, тако исто и онога који у Бога влада народом треба украсити венцем царства, и ово је у вашу част и похвалу, славу и величанство. И кад ово буде, изговорићемо вам и друго о божјој благој вери и спасењу вашем. « А кад ови чуше како је реч његова блага и с осећањем према њима, узбудивши се, поклонише му се с радошћу и говорише: » Од Бога си нам послан и како говориш божје речи, послушајмо у свем: «
А празник је тада био Христа Спаса и Бога нашег, и Свети заврши са свима у цркви свеноћно појање с молбама, па, служећи са свима епископима, и игуманима, и с многим свештеницима свету и божаствену литургију, у време, кад треба освећивати, узе за венац одређеног брата великога жупана Стефана к себи у свети жртвеник, у светињу над светињама, и, благословивши га молитвама и молењем к Богу, препаса га и украси багреницом и бисером и венча часну главу његову венцем царства, и, помазавши га миром, назва га у Богу самодржавним Краљем Српским. А благородници и сви људи поклонише се, и молећи му од Бога дуги век говорећи: » Нека буде, нека буде! «
А кад изиђоше из цркве, сви седоше за трпезе. Учинише пир врло велики архиепископ и краљ. Благородници, епископи и сав народ веселише се, а уз то убоги по заповести Светога беше довољно обдарени, и тако сви одлазише да се одморе. Благочастиви краљ неисказаном се радошћу радоваше, не ради венца царског, не ради скупоцене багренице, јер размишљаше да су и они, с многим лепотама овога света, трошни и да пропадају, него што је било сабрано толико мноштво с многих страна, и што су видели како је његова црква красна. О том се више радоваше. Јер он беше ктитор те божаствене велике цркве, и својим многим, без броја даривањем беше је украсио: иконама светим, свећњацима и завесама и свима светим сасудима и свим скупоценим изврсним потребама, да је сваки видевши помислио да је земаљско небо и говорио: » Господе, заволех красоту дома твојега Свети оне који те љубе и оне који благолепношћу украшавају овај, прослави их божанственом твојом силом. « Али сада није време причати о свој красоти цркве. Него опет да се вратимо речима о сабраном сабору.
Сутрадан свети архиепископ драгога свог брата, велим, благочастивог краља сам украси багреницом и красним сјајем и сваким царским ликом, и, научивши га о свем што ће у сабору говорити, заповеди да се опет сви сазову у цркву. А кад се епископи и благородници и сви људи сабраше, свети архиепископ са самодршцем братом седе и, отворивши свима богоречита света своја уста, говорише: » Браћо, и пријатељи, и у Богу чеда, нека моја реч буде с пажњом ваше љубави и на вашу корист. Поука. Једночедни син и реч божја Господ наш Исус Христос, када се по божаснственом свом васкрсењу из мртвих јавио ученицима и јео с њима, поучаваше их о свему, и кад је, оплодио се нас ради људи, извршио сву вољу Бога оца на земљи, и кад се хтео узнети њему у слави као Бог на небеса, узе их са собом на гору Јелеонску, као што чујете, па им рече: Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да чувају све што вама заповедих.

Добро прочитај, ако желиш.
 
Зар то не пише овде?

А кад ускоро би свршена велика црква у Жичи са свима достојним лепотама, заповеди свети архиепископ брату самодршцу Стефану да тамо дође са великашима и свима благородницима. И одмах овај пошаље заповести свима властима државе његове, које сазиваше команданте и војводе, тисућнике и капетане, и мале и велике. А свети архиепископ сазове опет своје епископе, игумане и све црквене служиоце, и сви се сабраше у великој цркви у Жичи, у архиепископији. А кад сабор би врло велики, Свети, седавши с братом самодршцем на престо првосветирељства, рече јасно о узроку сабора и о себи, говорећи: » Знадосте и чусте раније о првом и другом бежању мом од вас у пустињу, и како колико год има лепота овога света не претпоставих божјој љубави, нити сам што од видљивих доброта на земљи сматрао за срећно сем да молитвама пријањам Богу. Али, дакле, вас ради супленицима, оставих свету и слатку ми пустињу, и не дође да потражим ништа више до душа ваших, тако рећи, ради душа ваших и душу своју омрзох, сећајући се старих светих који, осећајући срцем о својим суплеменицима, говорише Богу: » Ако спасаваш, спасићеш људе ове, ако ли пак не, то и мене испиши из књига које написа, и опет: Изабрах сам да будем анатема од Христа, због браће моје који су по крви Израелци: Њима подражавајући и саосећајући са вама, ради вашега спасења презрех, велим, и своје спасење. Али, ако ме послушате, па узаконим нешто добро у Богу међу вама, вашим спасењем и присвајањем к Богу још више ћемо стећи и удвостручити, нити ћемо изгубити наше спасење. Тога ради молим вас да будете послушни о свем, кад вам што кажем о Богу у вашу корист. Ево вас је Господ Бог ваш молитвама својега угодника светог и пречасног оца Симеона утврдио, умножио и распространио, многи су међу вама начелници и власти, команданти и војводе, многи су и жупани мали и велики. Није лепо да онај који вама у Богу влада да достојанством власти буде и зове се вама једним именом, него као што се ја, вас ради, поставих с влашћу свештенства и за главу цркве у Богу, тако исто и онога који у Бога влада народом треба украсити венцем царства, и ово је у вашу част и похвалу, славу и величанство. И кад ово буде, изговорићемо вам и друго о божјој благој вери и спасењу вашем. « А кад ови чуше како је реч његова блага и с осећањем према њима, узбудивши се, поклонише му се с радошћу и говорише: » Од Бога си нам послан и како говориш божје речи, послушајмо у свем: «
А празник је тада био Христа Спаса и Бога нашег, и Свети заврши са свима у цркви свеноћно појање с молбама, па, служећи са свима епископима, и игуманима, и с многим свештеницима свету и божаствену литургију, у време, кад треба освећивати, узе за венац одређеног брата великога жупана Стефана к себи у свети жртвеник, у светињу над светињама, и, благословивши га молитвама и молењем к Богу, препаса га и украси багреницом и бисером и венча часну главу његову венцем царства, и, помазавши га миром, назва га у Богу самодржавним Краљем Српским. А благородници и сви људи поклонише се, и молећи му од Бога дуги век говорећи: » Нека буде, нека буде! «
А кад изиђоше из цркве, сви седоше за трпезе. Учинише пир врло велики архиепископ и краљ. Благородници, епископи и сав народ веселише се, а уз то убоги по заповести Светога беше довољно обдарени, и тако сви одлазише да се одморе. Благочастиви краљ неисказаном се радошћу радоваше, не ради венца царског, не ради скупоцене багренице, јер размишљаше да су и они, с многим лепотама овога света, трошни и да пропадају, него што је било сабрано толико мноштво с многих страна, и што су видели како је његова црква красна. О том се више радоваше. Јер он беше ктитор те божаствене велике цркве, и својим многим, без броја даривањем беше је украсио: иконама светим, свећњацима и завесама и свима светим сасудима и свим скупоценим изврсним потребама, да је сваки видевши помислио да је земаљско небо и говорио: » Господе, заволех красоту дома твојега Свети оне који те љубе и оне који благолепношћу украшавају овај, прослави их божанственом твојом силом. « Али сада није време причати о свој красоти цркве. Него опет да се вратимо речима о сабраном сабору.
Сутрадан свети архиепископ драгога свог брата, велим, благочастивог краља сам украси багреницом и красним сјајем и сваким царским ликом, и, научивши га о свем што ће у сабору говорити, заповеди да се опет сви сазову у цркву. А кад се епископи и благородници и сви људи сабраше, свети архиепископ са самодршцем братом седе и, отворивши свима богоречита света своја уста, говорише: » Браћо, и пријатељи, и у Богу чеда, нека моја реч буде с пажњом ваше љубави и на вашу корист. Поука. Једночедни син и реч божја Господ наш Исус Христос, када се по божаснственом свом васкрсењу из мртвих јавио ученицима и јео с њима, поучаваше их о свему, и кад је, оплодио се нас ради људи, извршио сву вољу Бога оца на земљи, и кад се хтео узнети њему у слави као Бог на небеса, узе их са собом на гору Јелеонску, као што чујете, па им рече: Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да чувају све што вама заповедих.

Добро прочитај, ако желиш.


Вујадине, то исто пише и у оном (условно) оригиналу и нема разлога да неко тврди да није истинито. Јер је тај спис оригинално сачињен 1254, човек је био очевидац, а препис је извршен у Бечу. Дакле, да крунисао га је у Жичи , Сава. Има у овом твом тексту неких минорних неслагања, али, углавном је тачан. Рецимо у првој реченици стоји заповеди, а у оригиналу је призва........
 
Вујадине, то исто пише и у оном (условно) оригиналу и нема разлога да неко тврди да није истинито. Јер је тај спис оригинално сачињен 1254, човек је био очевидац, а препис је извршен у Бечу. Дакле, да крунисао га је у Жичи , Сава. Има у овом твом тексту неких минорних неслагања, али, углавном је тачан. Рецимо у првој реченици стоји заповеди, а у оригиналу је призва........

Сам Даничић каже у предговору да је нешто исправљао, јер је превод састављао од три преписа, два Карловачка и једног Кијевског. То је нормално, јер су преписивачи били мање учени монаси, од црнорисаца. Ипак има нешто шта је заједничко свима ондашњим писцима житија. Нигде нису стављали тачку ни запету ни велика слова, као ни датуме догађаја осим смрти владара и то у наслову житија, а у потпису датум писања повеље или житија. Повеље су друга прича, њих је лако препознати по изразима.. И то је први знак сумње у оригиналност документа, у коме се нађу ти знакови и датуми.
 

Back
Top