Зар то не пише овде?
А кад ускоро би свршена велика црква у Жичи са свима достојним лепотама, заповеди свети архиепископ брату самодршцу Стефану да тамо дође са великашима и свима благородницима. И одмах овај пошаље заповести свима властима државе његове, које сазиваше команданте и војводе, тисућнике и капетане, и мале и велике. А свети архиепископ сазове опет своје епископе, игумане и све црквене служиоце, и сви се сабраше у великој цркви у Жичи, у архиепископији. А кад сабор би врло велики, Свети, седавши с братом самодршцем на престо првосветирељства, рече јасно о узроку сабора и о себи, говорећи: » Знадосте и чусте раније о првом и другом бежању мом од вас у пустињу, и како колико год има лепота овога света не претпоставих божјој љубави, нити сам што од видљивих доброта на земљи сматрао за срећно сем да молитвама пријањам Богу. Али, дакле, вас ради супленицима, оставих свету и слатку ми пустињу, и не дође да потражим ништа више до душа ваших, тако рећи, ради душа ваших и душу своју омрзох, сећајући се старих светих који, осећајући срцем о својим суплеменицима, говорише Богу: » Ако спасаваш, спасићеш људе ове, ако ли пак не, то и мене испиши из књига које написа, и опет: Изабрах сам да будем анатема од Христа, због браће моје који су по крви Израелци: Њима подражавајући и саосећајући са вама, ради вашега спасења презрех, велим, и своје спасење. Али, ако ме послушате, па узаконим нешто добро у Богу међу вама, вашим спасењем и присвајањем к Богу још више ћемо стећи и удвостручити, нити ћемо изгубити наше спасење. Тога ради молим вас да будете послушни о свем, кад вам што кажем о Богу у вашу корист. Ево вас је Господ Бог ваш молитвама својега угодника светог и пречасног оца Симеона утврдио, умножио и распространио, многи су међу вама начелници и власти, команданти и војводе, многи су и жупани мали и велики. Није лепо да онај који вама у Богу влада да достојанством власти буде и зове се вама једним именом, него као што се ја, вас ради, поставих с влашћу свештенства и за главу цркве у Богу, тако исто и онога који у Бога влада народом треба украсити венцем царства, и ово је у вашу част и похвалу, славу и величанство. И кад ово буде, изговорићемо вам и друго о божјој благој вери и спасењу вашем. « А кад ови чуше како је реч његова блага и с осећањем према њима, узбудивши се, поклонише му се с радошћу и говорише: » Од Бога си нам послан и како говориш божје речи, послушајмо у свем: «
А празник је тада био Христа Спаса и Бога нашег, и Свети заврши са свима у цркви свеноћно појање с молбама, па, служећи са свима епископима, и игуманима, и с многим свештеницима свету и божаствену литургију, у време, кад треба освећивати, узе за венац одређеног брата великога жупана Стефана к себи у свети жртвеник, у светињу над светињама, и, благословивши га молитвама и молењем к Богу, препаса га и украси багреницом и бисером и венча часну главу његову венцем царства, и, помазавши га миром, назва га у Богу самодржавним Краљем Српским. А благородници и сви људи поклонише се, и молећи му од Бога дуги век говорећи: » Нека буде, нека буде! «
А кад изиђоше из цркве, сви седоше за трпезе. Учинише пир врло велики архиепископ и краљ. Благородници, епископи и сав народ веселише се, а уз то убоги по заповести Светога беше довољно обдарени, и тако сви одлазише да се одморе. Благочастиви краљ неисказаном се радошћу радоваше, не ради венца царског, не ради скупоцене багренице, јер размишљаше да су и они, с многим лепотама овога света, трошни и да пропадају, него што је било сабрано толико мноштво с многих страна, и што су видели како је његова црква красна. О том се више радоваше. Јер он беше ктитор те божаствене велике цркве, и својим многим, без броја даривањем беше је украсио: иконама светим, свећњацима и завесама и свима светим сасудима и свим скупоценим изврсним потребама, да је сваки видевши помислио да је земаљско небо и говорио: » Господе, заволех красоту дома твојега Свети оне који те љубе и оне који благолепношћу украшавају овај, прослави их божанственом твојом силом. « Али сада није време причати о свој красоти цркве. Него опет да се вратимо речима о сабраном сабору.
Сутрадан свети архиепископ драгога свог брата, велим, благочастивог краља сам украси багреницом и красним сјајем и сваким царским ликом, и, научивши га о свем што ће у сабору говорити, заповеди да се опет сви сазову у цркву. А кад се епископи и благородници и сви људи сабраше, свети архиепископ са самодршцем братом седе и, отворивши свима богоречита света своја уста, говорише: » Браћо, и пријатељи, и у Богу чеда, нека моја реч буде с пажњом ваше љубави и на вашу корист. Поука. Једночедни син и реч божја Господ наш Исус Христос, када се по божаснственом свом васкрсењу из мртвих јавио ученицима и јео с њима, поучаваше их о свему, и кад је, оплодио се нас ради људи, извршио сву вољу Бога оца на земљи, и кад се хтео узнети њему у слави као Бог на небеса, узе их са собом на гору Јелеонску, као што чујете, па им рече: Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да чувају све што вама заповедих.
Добро прочитај, ако желиш.
Ako je čitavo krunisanje fabrikovano, imaš li ideju ko je to i kada izmislio i koje je to povelje "prepravljao" ili falsifikovao?!?