koliko ja znam,to su vojnici koji su se istakli.
e,sad u čemu...nemam pojma..
ali da su bili lepi i zgodni...to definitivno
ja sam iz tog kraja,i igrala sam se u ulici koja je jedna od strana ograde u Užičkoj...
stajali su tamo malo se pomerali korak,dva levo,desno.
ćutali i smeškali se
već sam o tome pisala, ali mi smo ih pomalkice maltretirali
pa, bili smo mali...
mi smo mislili da ih zezamo, kada sednemo na trotoar preko puta(ulicom nigde žive duše)
pa ližemo sladoled na plus milion, a on u komplet uniformi...
pa ih nutkamo sa keksom,čokoladicama....znali su nam i imena....ma samo su nas posmatrali i verovatno mislili...dolijaćete vi meni
i tako jednog dana smo se igrali sa loptom i lopta nam upadne u dvorište...
gde smo naučeni da ništa ne bi trebalo da upadne
sećam se zadovoljne face gardiste koji nam je rekao...eee sada će da vas streljaju....
da li treba da vam kažem kako smo se userali?
posle nekog vremena je došao neki drugi gardista,i rekao klinci dođite unutra po loptu...
malo smo se mislili, ali za nas je on u tom momentu bio autoritet...te smo krenuli...
tada smo upoznali našu komšinicu jovanku, jela sam prvi put u životu mocart kugle,
i videla te odvratne životinje, (za koje su nam mangupi iz ulice rekli da jedu decu)...paunove
ako znate kako imaju odvratan krik, onda znate i dečija mašta šta može za smisli
eto.znam i da su im uniforme bile besprekorne,i da je moja mama sa komšinicom imala fazon,kada ima veš za peglanje...ma da prebacim gore gardistima...
